Majkama čija su djeca lomila drvo u parku: Sram vas bilo!

Juče je na društvenim mrežama sevnuo snimak na kome deca lome, u nedogled savijaju mlado stablo, dok majke mirno, zanesene svojom pričom sede na klupi. Neko kaže da su grickale i semenke. Ono što se može videti na snimku jeste da su one apsolutno nezainteresovane za celu situaciju!

Deca lome mlado drvo, pa šta? Jebeš drvo, ne tuku se među sobom! Jebeš drvo, dok su oni zauzeti nečim i ne skaču nama po glavi!

Jebeš drvo, dok mogu da se na miru isćaskam sa prijateljicom!

Verujem da je njihov tok misli ovako išao. Ili još gore, ako je to uopšte moguće, majke nisu ni svesne šta njihova deca čine, jer nemaju osnovnu kulturu življenja i zdrav odnos prema okolini u kojoj žive, i dišu. Da im je ovo razvijeno, sigurno bi to prenele na svoju decu. Ko god pogleda snimak u kostima će osetiti bol od svakog savijanja mladog stabla. Videće nekoliko pari ruku kako ga lome, savijaju, pa se ono odupire, pa oni nastavljaju uz ciku i smeh. Šta deca znaju?

Misle da ne rade ništa loše dok ih majke ne opominju. Čak nijednom. Čak nijedno no no. A čim mame ćute, sigurno je ok ovo što radimo, misle deca. Nastavimo onda! Ura!

Tragično je posmatrati to drvo, tek ozelenelo, koje je pustilo svoje korenje i počelo život, baš kao i ova deca. I onda, tek tako, zahvaljujući roditeljskoj nesvesti, postane jednog dana predmet iživljavanja dece. Iživljavanja goreg od najjačeg vetra. Tragična je nezainteresovanost ovih žena, istih onih koje će sutra, kada ovakva deca možda budu tukla nekog, ići i prstom pretiti „nije moje dete krivo“.

Ono je dobro vaspitano! Jeste, kako da ne. Odlično ga vaspitavate. Danas mlado stablo, sutra će biti neki pas ili mačka, a prekosutra nečije dete. Možda čak i vi!

I da, podignutog pretećeg prsta za postupke svog deteta sigurno će okriviti državu, medije, sistem, školu, starog senilnog učitelja, ili mladu učiteljicu početnicu, drugo dete i roditelje, oca alkoholičara, siromaštvo… Ove žene, majke, nisu izolovan slučaj. Ovoga ima na svakom koraku, svakog dana, kuda god da se okrenete.

Mi nemamo svest o sredini u kojoj živimo.

Mi se bahatimo, igramo se bogova.

Mi od ove zemlje koja nas hrani i koja nas je pustila da na njoj živimo, pravimo deponiju. Uskoro ćemo se gušiti u govnima!

Majka koja detetu ne objasni da se kese na primer od smokija ili kutija od pice ne bacaju na ulicu, već u kantu jedina snosi odgovornost za njegove postupke, baš kao i ove s klupe u parku koje su pustile da se deca iživljavaju nad stablom. O, da, verovatno su već umorne, pune problema, težak život, ko će sad još deci objašnjavati da je to stablo živo kao i oni. Da isto diše, isto raste, isto ga bole udarci, može i da plače. Ko da objašnjava deci da im to drvo proizvodi kiseonik bez koga ne bi mogli da žive.

Ma daj, dan je lep, nedelja je, ptice cvrkuću, deca se „lepo igraju“, ima prečih tema za prevrnuti od objašnjavanja zašto ne smeju da lome mlado stablo. Koliko smo postali apatični, pokazuje i žena na snimku koja mirno prolazi kraj cele situacije, jer valjda ne želi da se meša ili misli da to nije njen problem! Takvi ljudi puštaju i da neko batina svoju ženu, i ćute kada to čuju.

Spuste roletnu. Nije naš problem!

Pa, da, nije.

Ali ćete biti najglasniji onda kada se bude kukalo u kakvom govnjivom društvu živimo, u kom može da se lomi mlado stablo u sred bela dana naočigled majki i prolaznika, u kom vršanjaci tuku vršnjake, drugovi siluju drugarice, klinci nabijaju psu teglu na glavu, udaraju učiteljicu. Kukaćete kada posledice svega ovoga osetite na svojoj koži!

Do tada, ko jebe mlado drvo, dok su oni zaigrani! A kad dođemo u stan pustićemo im neku nasilnu igricu, samo da ćute i ne dernjaju se!Tako razmišljate?

Mame moje, dete se ne podiže tako! Deca se ne uče tako! Deca se vaspitaju, decom se bavi!

Ne čekaš da ga učitelj vaspitava, to vi radite od prvog dana njegovog života!I nema izgovora umorna sam, posle ću, ne slušaju svakako, nemogući su, nešto me bole noge ili mi krv nije dobra!

Ili ste drage majke s klupe mislile da se to rešava samo od sebe, dok vi grickate semenke!?