Prijateljstvo kao termin, i kao pojam zaista sjajno zvuči, na papiru. Mislim, stvar kod prijateljstava je ta što imaju veze sa ljudima, uglavnom, a svi znamo da su ljudi, matematički rečeno – promenljiva kategorija, ili još bolje, isto matematički rečeno – nepoznata, u većini slučajeva.
Ali, opet, u većini prirode nas, ljudi, je da se okružimo istim ili sličnim primercima našeg roda i da imamo priatelje, sa kojima delimo stvari koje generalno ne bi umeli i ne bi mogli da zadržimo za sebe, ili barem da ćaskamo, o bilo čemu – da li ovaj viked igrati keca na Vest Hem jer MORAJU da dobiju kod kuće da jebe rak raka, ili o tome kako je ona kurvetina Mira opet na sebe stavila kilo i po šminke da bi se za njom okretali na ulici, jer to, eto njoj imponuje, i voli da čini ljubomornim svoje takozvane drugarice.
Muško-muška prijateljstva su dosta lakša i za funkcionisanje i za održavanje, iz prostog razloga zato što imaju veze sa muškarcima, koju smo, da tako kažemo izuzetno prosti za upotrebu i većina stvari koja izaze iz naših usta niti može niti ima neki dublji i skriveni smisao, nego je, eto, to što jeste, što je izgovoreno.
Pritom, volimo da podjebavamo sagovornika, čitaj DRUGARA, do te mere da popizdi i ode kući, to računamo kao tri boda i istorijsku pobedu u gostima, kakva god da je tema u pitanju. Recimo, čak i kada nam drugar saopšti neke baš lepe vesti, teško je iskulirati, a da mu ga ne šukneš do balčaka, jer to drugari rade.
– Hej brate, imam nešto da vam kažem.
– Reci brate.
– POSTAĆU OTAC!
– Pa čestitam burazere, da ste živi i zdravi, cmok cmok cmok.
– Hvala braćo, ajd da popijemo po koje pivo.
– Samo reci mi, je l’ ti zna žena za to?
– MA TERAJTE SE U PIZDU MATERINU, IDEM KUĆI!
Ali, to je to. Tako mi funkcionišemo. On popizdi u trenutku, ali zna da se šalimo i da ga volimo, tako da, nema tu mesta ni vremena da se ljutnja zadržava i tavori neko duže vreme, pa da se tokom tog istog vremena pretvori u neki prezir ili mržnju.
Kod žena se u razgovoru mora biti sofisticiraniji, jerbo zamislite da se tu primenjuje isti princip.
– Hej draga, je l’ izgledam debelo u ovome?
– U čemu, u sobi?
– He he he he.
I onda kad dođe kući.
– Ivana, zamisli MOLIM TE šta mi ona opajdara Milica rekla! HEEEEEJ, pa ja ti sve vreme pričam da je ona stoka jedna, stoka. Ja debela, JA?! Pa ona je toliko debela da oko nje uvek orbitiraju tri omanje devojke, ima svoje gravitaciono polje bre, hej!
Sa ženama se mora biti obazriv, svakog dana, svakog minuta i svake sekunde, naročito žena prema drugoj ženi, jer su inteligentne i sposobne da zamisle kakve razmere osveta jedne može da ima. Mi muškarci ako se pokačimo možemo da se ispičkaramo, izbušimo jedni drugima gume na biciklu, i posle uveče da se nađemo da popijemo po pivo, a kod žena je sve naizgled fino, dok kuje plan osvete, kao da joj je celu familiju, frizerku, kozmetičarku i maltezera Kikija ubacila u gasnu komoru.
Da se ne lažemo, 99 posto žena koje ja poznajem imaju bivšu najbolju drugaricu. Činjenica suva.
Esencijalna razlika između muških i ženskih prijateljstava se može videti na samo jednoj okačenoj fotografiji na društvenim mrežama, i to se jasno vidi ako uzmemo na primer Fejsbuk.
Devojka, da kažemo ovako kako je sad moderno – politički korektno, estetski malo izazvana, okači fotku na Fejsbuk, onako prsti kao znak mira, usne kao da je ljubila plotne i u roku od odmah ide sto komentara drugarica iz osnovne koje nije videla od male mature, drugarica njenih drugarica sa kojima se jednom vraćala zajedno kući iz grada i tetke iz Štutgarta, tipa:
– Pre- slat -ka.
– MAČKO!
– Ma nema lepše nigde!
I jebiga, time joj čine medveđu uslugu, jer iako izgleda kao hibrid mamurne Zorice Marković i Ruške Jakić, ona umisli da je neko i nešto, pa se šepuri po gradu kao ćurka i kao da je oslobodila Beograd od Nemaca.
Sa druge strane, kad muškarac okači neku fotku na Fejsbuk, i to da kažemo neku relativno pristojnu, gde se potrudio da izgleda iole lepo i društveno prihvatljivo, tipa sa sestrine svadbe, sa rodbinom i mladencima, tri NAJBOLJA ortaka, znači ne bilo koja, nego tri NAJBOLJA, sa kojima je porastao i u čijim kućama provodi podjednako bremena kao u svojoj, i oni kod njega, ostave komentare:
– Oho! Izlečio si šuljeve vidim.
– Brate, na šta ličiš, kao da si letovao u Jasenovcu.
– Dobra ti sestra, šteta što se udala.
I nabiju mu kompleks da kurcu ne vredi, zapravo, ne baš, ali uspeju da mu ugase taj redak nalet entuzijazma i samopouzdanja koji se kod nas prosečnih muškaraca javlja podjednako često kao Halejeva kometa ili pošten političar.
To je, ujedno, i jedan od razloga što sad napolju imaš gomilu praznoglavih riba koje se tripuju da su Kejt Midlton i koje traže princa na belom konju a neretko završe samo sa konjem na belom, i gomilu okej i pristojnih muškaraca koji samo igraju igrice sa ortacima, jer su ubeđeni da za bolje i nisu, naročito ako izađe u grad pa ga jedna od ovih nabešenih oduva kao debelo dete svećice sa torte.
Znam da ćete sad da pomislite da generalizujem, ali to je zato što je to istina, zaista generalizujem i ovde ima predrasuda, ali svaka predrasuda je utemeljena na nekoj istini, nije se ona tu pojavila onako, sama od sebe.
A što se tiče muško-ženskih prijateljstava, veće su šanse da vidite Jetija Šumadinca nego to. Izvodljivo je, ali samo ako među navedenim strankama ne postoji ama baš nikakva seksualna privlačnost ili friendzona, jer više od 99 posto muškaraca koje znam, a koji pričaju da im je dotična devojka SAMO DRUGARICA, bi joj ga šuknuli na kvarno posle gajbe Zaječarca ili nekoliko čaša Vermuta, samo ako bi im se ukazala prilika.
I to je, ukratko rečeno, onako kako stvari stoje.
