„ Pobogu, previše si fina prema svojoj majci”, rekla je moja prijateljica Julija nakon što sam spustila slušalicu.
Iako su izgovorene prije 20. godina, još uvijek čujem njene riječi kako mi odzvanjaju u glavi.
Danas je takvo vrijeme da je nečiji život svima zanimljiv i da svaki detalj žele da znaju.
Možda mislite da niste uopšte bitni na ovom svetu..
Svako ko je barem jednom pokušao da dejtuje u 21. veku (manje ili više uspešno) zna da to nije baš jednostavan zadatak.
Guramo nesavršenost u pećine.
Zakopavamo je u zemunice mesecima, pa i godinama brižno kopane.
Da ih niko ne vidi, da ih niko ne pronađe. Šta će nam?!
Mogu sa taman novca, nisam alava i gramziva.
Mogu na kiriju, ne mora sopstveni stan.
Ako ste se bezobrazno drznuli da budete srećni i zadovoljni svojim životom…lako se može desiti da naletite na izvesne probleme i neprijatnosti…u susretu sa gore pomenutim…
Ponekad pomislim da nisam dovoljno hrabra, a onda se setim kako sam sa 27 godina mami rekla:
Hoću da idem kod Mine, psihijatra. Hoću da mi pomogne.
Ne ako ne moraš.
Nekada će se desiti da te neka osoba otpiše iako si postupala po ispravnim načelima, u skladu sa svojim uverenjima, svojom naravi, temperamentom, karakterom, prethodnim iskustvima, u skladu sa sobom.
Voljela bih da sam ovo znala dok sam odrastala.
