Koliko puta vam se u životu desilo da poželite da neku pjesmu iz bogate riznice poezije sa prostora bivše Jugoslavije podijelite sa svojim prijateljima u inostranstvu? I onda se pojavi onaj čuveni problem zvani jezička barijera.
Najljepše emocije Desanke Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Ljubivoja Ršumovića, Antuna Gustava Matoša, Tina Ujevića, Meše Selimovića, Mome Kapora i mnogih drugih protkane najtananijim emocijama i pretočene u stihove i kratke priče sada mogu doći i do srca ljudi koji ne govore naš jezik, a sve zahvaljujući Pavlu Ninkoviću, čovjeku koji je pokrenuo WEB stranicu na kojoj objavljuje prevode srpske i hrvatske poezije.
Ono što je najzanimljivije u cijeloj priči jeste činjenica da svi, ali baš svi ljudi mogu učestvovati u kreiranju sadržaja, odnosno svi mogu slati prevode pjesama. Samo za magazin “Lola” Pavle Ninković, rođeni Beograđanin s adresom u Velikoj Britaniji, objašnjava kako je došao na ideju da pokrene ovu WEB stranicu, na koji način ljubitelji poezije mogu poslati svoje prevode, otkriva na koje se sve jezike prevode biseri poezije sa prostora bivše Jugoslavije i koliko je ovakav projekat povezao ljude iz cijelog svijeta zahvaljujući pisanoj riječi.
Pokrenuli ste WEB stranicu na kojoj objavljujete prevode srpske i hrvatske poezije, kao i kratkih priča na mnoge strane jezike. Šta Vas je inspirisalo da to uradite?
Ono što je najzanimljivije u cijeloj priči jeste činjenica da svi, ali baš svi ljudi mogu učestvovati u kreiranju sadržaja, odnosno svi mogu slati prevode pjesama.
Dok sam živeo u Leeds-u, u Engleskoj, čitao sam istovremeno Englesku romantičnu poeziju (Byron, Wordsworth, Coleridge, Blake i slično), ali i antologiju jugoslovenske poezije i dok sam smatrao da su te dve tradicije podjednako vredne bio sam svestan da je potonja dostupna relativno malom broju ljudi usled jezika na kojem je napisana. Dok je epska narodna poezija sa prostora bivše Jugoslavije dosta poznata i priznata u inostranstvu, jugoslovenski pesnici 19. i 20. veka su mnogo manje poznati. Sajt sam, dakle, pokrenuo kao zajednički projekat velikog broja učesnika da se prevedu i sakupe prevodi poezije sa ovih područja i da je time učine pristupačnijom široj svetskoj publici.
Ko sve može slati prevode pjesama i priča i na koji način se one šalju?
Projektu doprinose amaterski kao profesionalni prevodioci, zapravo svi koji tu poeziju vole i cene dovoljno da bi želeli da je podele sa drugima koji inače ne bi imali pristup bogatoj kulturi koju ona pruža. Mnogi šalju prevode mailom ([email protected]) mada registrovani korisnici mogu da objave svoje prevode direktno na sajtu.
Dok je epska narodna poezija sa prostora bivše Jugoslavije dosta poznata i priznata u inostranstvu, jugoslovenski pesnici 19. i 20. veka su mnogo manje poznati. Sajt sam, dakle, pokrenuo kao zajednički projekat velikog broja učesnika da se prevedu i sakupe prevodi poezije sa ovih područja i da je time učine pristupačnijom široj svetskoj publici.
Kada Vam stignu prevodi, ko ih pregleda prije objavljivanja? Postoje li neki kriterijumi koje prevodi moraju ispunjavati?
Sam sajt je osmišljen s idejom zajedničkog stvaranja po otvorenom modelu sajta Wikipedia i po inspiraciji knjige Wikinomics (Tapscott i Williams). To znači da bilo ko može izmeniti prevod. Dakle, umesto jednog krajnjeg prevoda izabranog od strane određenog urednika, prevodi su mnogi i stalno evoluiraju. To dozvoljava da učesnici nadograđuju i poboljšavaju prevode. Iz tog razloga, prevodi ne moraju ispuniti definisane kriterijume. Ovaj pristup osigurava da se prevodi stalno usavršavaju, a interpretacije množe u većoj razmeri nego što bi to inače bilo moguće.
Na kojim jezicima su ljudi dosad slali prevode?
Kao što bi to očekivali, većina prevoda je na engleskom, mada tu su i prevodi na nemački, ruski, grčki, španski, arapski, francuski, farsi, mađarski, poljski, portugalski, italijanski, holandski, a nekoliko pesama Desanke Maksimović su prevedene čak i na esperanto!
Sam sajt je osmišljen s idejom zajedničkog stvaranja po otvorenom modelu sajta Wikipedia i po inspiraciji knjige Wikinomics (Tapscott i Williams). To znači da bilo ko može izmeniti prevod.
Postoji li neki autor čije prevode ljudi najčešće šalju?
Pesnik sa najviše prevoda na sajtu je Vasko Popa. Možda je to tako jer Vasko Popa ima dosta pesama već objavljenih u prevodima na druge jezike pa su ovi prevodi objavljeni i na ovom sajtu. Inače, korisnici često šalju prevode Miljkovića, Crnjanskog, Cesarića, Zmaja, Disa, Ršumovića, Dučića…
Da li se dešavalo da Vam istovremeno stignu dva prevoda iste pjesme? Ako jeste, kako donosite odluku o tome koji prevod ćete objaviti?
Projekat dozvoljava i podržava mnoštvo i raznovrsnost prevoda. Na primer, sajt nudi čak četiri različitih engleskih prevoda pesme “Krvava bajka” Desanke Maksimović. Kao što svako tumačenje pesme u sebi sadrži neki aspekt originalne namere pesnika, tako i svaki prevod u sebi sadrži neku suštinu.
Da li i Vi takođe učestvujete u ovom projektu prevođenjem pjesama? Ako da, koja pjesma Vam je bila najveći izazov za prevod?
Pesnik sa najviše prevoda na sajtu je Vasko Popa. Možda je to tako jer Vasko Popa ima dosta njegovih pesama već objavljenih u prevodima na druge jezike pa su ovi prevodi objavljeni i na ovom sajtu. Inače, korisnici često šalju prevode Miljkovića, Crnjanskog, Cesarića, Zmaja, Disa, Ršumovića, Dučića…
Iako nisam ni pesnik niti prevodilac (iz kog razloga i jesam stvorio platformu kroz koju bi drugi učestvovali), povremeno sa zadovoljstvom prevedem neku pesmu, uglavnom na engleski i ređe na francuski. Svaka pesma koju sam preveo je na svoj način bila izazov. Plavi čuperak je prva pesma koju sam, kao tinejdžer preveo, udvarajući se jednoj simpatiji. S vremena na vreme naiđem na pesmu koja odgovara mom trenutnom raspoloženju ili na pesmu koja iz nekog razloga rezonira u meni i osetim potrebu da je prevedem. Izvor prevoda Dučićeve pesme Susret, na primer, bila je stara gospel pesma – stih “Meet me Jesus meet me / Meet me in the middle of the air” je dovelo do “An angel met a soul one time / In the middle of the air” – i nakon tog spoja ostatak prevoda je lakše tekao.
Postoji li neka pjesma čiji Vam se prevod posebno dopao?
Nije lako izabrati jednu pesmu i jedan prevod. Projekat je do sada objavio oko 585 prevoda 485 pesama od 58 pesnika… Ipak, prevod Đulići V, koji počinje “Hello cutie, how's it going?…” mi je jedan od dražih. Prevodilac je zasnovao svoj prevod na obliku originalne pesme kao i na mom poprilično pretencioznom prevodu (“Oh fair maiden, good morrow to you…”) – odakle je izvukao smisao pesme – da bi stvorio nešto sasvim drugo i po tonu bliže originalu.
Kakve su reakcije ljudi, kako iz zemalja bivše Jugoslavije, tako i iz inostranstva na Vaš projekat?
Sajt privlači više od 3.000 posetilaca mesečno i ima više od 100 ljudi koji primaju mesečni bilten. Otprilike polovina posetilaca je iz zemalja bivše Jugoslavije a druga polovina iz ostatka sveta. Projekat je doveo do raznih kontakta sa ljudima kod kojih prevodi rezoniraju i plodnih kolaboracija, uključujući sa King's College London za Inside Out Festival, čitanje prevoda u Houses of Parliament povodom proslave stogodišnjice takozvanog “Kossovo Day 1916 in Britain”, i trenutno je u Indiji u štampi dečji udžbenik koji će uključiti prevod jedne Zmajeve pesme.
Plavi čuperak je prva pesma koju sam, kao tinejdžer preveo, udvarajući se jednoj simpatiji.
Ovaj projekat je, u stvari, Vaš hobi. Ko je Pavle Ninković kada ne radi na donošenju srpske i hrvatske poezije u domove širom svijeta? Recite nam nešto više o sebi.
Rođen sam u Beogradu, ali dugo živim u Britaniji. Trenutno sam u Londonu gde vodim malu konsultantsku firmu. No, to u stvari i ne govori puno o meni. Volim lepe i sadržajne stvari kao što su slike, muzika i hrana. Volim i reči. Lenj sam da čitam – možda zato i volim pesme jer su kraće od romana. Volim i fine ljude. Verujem da nas više stvari ujedinjuje nego što nas deli. I više volim toplo vreme nego hladno.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Ima oko sedam godina otkada je projekat osnovan 2009. korištenjem Google Sites kao platforme. Verujem da danas postoje modernije tehnologije (na primer WordPress) koje bi mogle da učine direktno editovanje sajta lakšim i time sam projekat “otvorenijim”, dinamičnijim i sposobnim da opstane bez velike intervencije od strane urednika. Dakle, voleo bih da na taj način unapredim sajt. S obzirom na popularnost razglednica sa prevodima koje smo napravili povodom “Balkan Day” u British Library pre nekoliko godina, želeo bih da proizvedem još sličnih predmeta, ne bi li te pesme još više oživele u svakodnevnom životu. Naravno, pošto projekat nema finansijskih sredstava (kompletno je volonterski) te ambicije nije lako ostvariti, tako da ako u publici postoje dobrovoljci koji su zainteresovani za projekat i mogu da pomognu bilo sa vebsajtom, štampanjem razglednica ili proizvodnjom drugih predmeta, ili na neki drugi način, neka se jave.
Sada je na vas red, dragi čitaoci. Obnovite svoje znanje stranih jezika. Pokažite svijetu pjesmu ili kratku priču koja Vas je u srce dirnula još u ranom djetinjstvu ili stihove koji Vas podsjećaju na davno izgubljenu ljubav. Zajedno možemo srušiti jezičke barijere i donijeti dragulje poezije i književnosti sa ovih prostora u domove širom svijeta.
