Tokom pripreme izložbe o prvim novosadskim fotografima iz druge polovine 19. veka, pregledajući muzejske zbirke portretnih fotografija, Ivana Jovanović Gudurić zapazila je da svi muškarci na portretima iz pomenutog perioda obavezno imaju brkove.
Ova diplomirana etnološkinja – antropološkinja i viša kustoskinja Muzeja grada Novog Sada zainteresovala se i krenula u malo istraživanje koje je obuhvatalo istoriju evropske muške mode, antropologiju tela, pa čak i načine na koje je formiran, takozvani, militarni izgled muškaraca u Evropi tokom 19. veka.
Njena dotadašnja znanja iz oblasti kulturne antropologije, kao i dostupnost različitih likovnih izvora omogućili su joj da sklopi jednu zanimljivu priču o modi, ali i o simbolici nošenja brkova u 19. veku i da je, posle godinu i po dana rada, pretoči u muzejsku izložbu „Ukras muškog lica – brk“.
Posetioci mogu da pogledaju fotografije, isečke iz modnih gravira koje prikazuju izgled muškaraca u drugoj polovini 19. veka i da se uvere da su brkovi zaista bili obavezan detalj muškog identiteta
– U 19. veku brkovi su bili pokazatelj da je muškarac polno i socijalno zreo da postane član društva odraslih muškaraca. To je podrazumevalo da ima određena prava, ali i da mora da se ponaša na određen način. Ako pogledate portrete uglednih ličnosti iz sveta umetnosti, nauke i politike iz tog perioda, videćete da svi muškarci imaju brkove. Dakle, bilo je to i pitanje mode koja je na naše prostore stigla iz Velike Britanije preko centralnoevropskih prestonica, ali i pitanje statusa u društvu – priča Ivana.
Da su brkovi zaista bili obavezan detalj muškog identiteta govore i izloženi reklamni oglasi iz pomenutog perioda kroz koje su se muškarcima nudila različita kozmetička sredstva za negu i rast brkova, brade i kose. Zanimljive priče otkrivaju kako su brkovi postali deo vojničkog stila i zašto su bili ukinuti u Prvom svetskom ratu.
U drugoj polovini 19. veka pripadnici građanske klase na našim prostorima i te kako su pratili evropske modne trendove. Nosio se komplet koji su činile: pantalone, bela košula, prsluk i odgovarajući gornji kaput. Uz to su išli modni dodaci poput šešira, rukavica, mašne i, naravno, lepo negovani brkovi.
– Od trodimenzionalnih predmeta izložen je većinom berberski pribor korišćen krajem 19. veka, jer su tada muškarci svoje brkove i brade održavali isključivo kod berbera, a ne u kućnim uslovima. Meni omiljeni deo izložbe čine grupni portreti muških udruženja i organizacija, jer se na njima najdirektnije vidi to opštevažeće pravilo da odrastao muškarac mora imati brkove, a i na jednom mestu vidite njihove najrazličitije stilove i oblike.
Na izložbi je akcenat na 19. veku, jer je korišćen i likovni materijal iz fonda Muzeja grada Novog Sada iz tog perioda. To je vreme kada se u Novom Sadu formirala građanska klasa i jedan novi životni stil. Na izložbi je dat kratak istorijski prikaz nošenja, odnosno nenošenja brkova kroz različite epohe. Tako na primer u vreme Luja XIV uz perike sa dugim kovrdžama i napuderisano lice bilo je nezamislivo nošenje gustih brkova ili brade.
– U poređenju sa reklamnim oglasima koji su se direktno obraćali ženskoj populaciji, onih koji se namenjeni muškarcima je u drugoj polovini 19. veka znatno manje. To između ostalog govori da su i tada žene smatrane nosiocima potrošačke kulture. Kada je reč o muškoj kozmetici, iz reklama se vidi da ih je najviše mučio problem ćelavosti, a ponudi su bili i preparati za jačanje i brži rast brkova i brade. Farbanje sedih brkova i brada bilo je uobičajeno, pa su se reklamirali i proizvodi sa ovom namenom. U grafičkim rešenjima oglasa kroz koje su se reklamirali muški krojači ili prodavci muških odela, uvek je predstavljen elegantan gospodin sa brkovima, naravno.
Ivana mi je otkrila i koji stilovi su bili najzastupljeniji.
– Pored mađarskog stila nosio se imperijalistički stil, koji je bio popularan više među elitom i starijom gospodom. Najpopularniji su bili brkovi u volan stilu. Ovaj naziv su dobili jer sa izrazito uvijenim krajevima podsećaju na obrnuti volan od bicikla. Takve brkove je, na primer, nosio Laza Kostić. Pored ova tri najzastupljenija stila i podtipa zvanog mali volan, na fotografijama se mogu videti njihove različite varijacije.
– Interesantna je priča o tome kako je nastao, takozvani, mađarski stil brkova. On vodi poreklo još iz 15. veka i vezan je za Husare, pripadnike konjice ugarskog kralja Matije. Husari su važili za nepobedive, veoma hrabre i moćne vojnike, pa su kao najamnici bili u sastavu brojnih evropskih vojski. Prepoznatljiv izgled davali su im dugi i gusti brkovi. Verovalo se da im oni daju neustrašiv izgled i da se u njima krije tajna njihove nepobedivosti. Jedna, više legenda, kaže da su i druge vojske preuzele običaj nošenja brkova upravo od Husara, u želji da postanu tako opasni i neustrašivi. Tako je rođen mađarski stil brkova – rekla je Ivana za Priče sa dušom i pozvala nas na izložbu.
