Lastiš
Na pominjanje imena ove igre ili reči „Esa esa sa…“ kod sagovornika koji zna o čemu je reč uvek se izkrade osmeh.
Za lastiš je dovoljan jedan ili više igrača koji, koristeći ruke i noge, (uz obavezno izgovaranje određenih reči u ritmu poskakivanja) skakuću preko lastiša (gumena traka za krojenje). Kombinacije i varijacije su bezbrojne tako da samo objašnjenje igre zavisi od stilova, komšiluka, krajeva u kom se odrastalo i sl. Jedno od objašnjenja možete pronaći na Wikipediji
Klikeri
Koja god da je varijanta u pitanju, cilj igrača je da, pre protivnika ubaci svoj kliker u rupu ili, kako se to profesionalno kaže , „ROŠU“.
Prva varijanta klikera je sa velikom rošom koja se pravi u zemlji tako što se peta noge postavi na željeno mesto te se okreće u krug dok se ne izdubi rupa. Druga varijanta je na malu rošu koja se napravi tako što se kliker postavi na zemlju (mekanu) i stopalom se nagazi kliker koji napravi rupu veličine klikera u zemlji. Broj igrača može da se kreće od 2 pa naviše. Kao što rekosmo, cilj igre je ubaciti kliker u rošu pre protivnika a sama strategija može biti da oterate protivnika od roše tako što ćete gađati i pogađati njegov kliker svojim ili da se fokusirate samo na ubacivanje klikera. Tipične reči pre starta klikera kako bi se igrači poređali po redosledu bacanja jesu:“Ela, prela , joca, škljoca…“
Šarenih jaja
U suštini, ova igra je modifikacija „ledenog čiče“ jer se radi o jurenju za protivnikom i prilikom hvatanja, eliminaciji istog, ali se razlikuje po detaljima:
Odabrani igrač se leđima okrene od ostalih igrača koji se međusobno dogovore ko će da bude koja boja. Kada se ostali igrači dogovore ko je koja boja, odabrani igrač se okreće ka ostalim igračima i govori:“Kuc kuc!“
Ostali:“ Ko ide?“
Igrač:“Đavo s’ neba”
Ostali:”Šta vam treba”
Igrač:”Jedno jaje”
Ostali:”Koje boje?”
U tom momentu igrač govori odabranu boju te odabrana boja treba da ustane I da pobegne sa mesta stajanja dok odabrani igrač pokušava da je uhvati. Ukoliko odabrana boja uspe da pobegne i u doglednom vremenu, se vrati na mesto okupljanja, boja nastavlja igru. Cilj je da odabrani igrač pogodi sve boje i elimiše ih tj. uhvati.
Ćorave bake
Ova igra može da se igra u stanu, kući ili u prirodi. Ako ste u prirodi onda je pre toga potrebno definisati prostor u kome je dozvoljeno kretanje kako se igra ne bi pretvorila u bezkrajnu jurnjavu. Broj igrača može da varira od 4 pa naviše ali je uvak lepše sa što više. Pravila su vrlo jednostavna, “ćoravoj baki” se veše povez preko očiju i ona treba da uhvati ostale igrače vezanih očiju. Prilikom ove igre posebno treba obratiti pažnju na oštre predmete jer “se ćorava baka” kreće bez pomoći očiju.
Cilj igre je da ćorava baka uhvati jednog igrača koji automatski postaje ćorava baka.
Ide maca
“Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mi joj rep, nemoj biti slep, ako budeš slep, otpašće ti rep”.
Dobro poznata pesmica dok jedan od igrača ide oko grupe ostalih koji čuče u krugu licem okrenuti jedan ka drugome. Igrač koji ide oko kruga u ruci drži maramicu I na kraju pesmice ispušta maramicu iza nekoga od igrača koji je u obavezi da pojuri za igračem koji je ispustio maramicu I da ga uhvati. Ukoliko jureni igrač uđe u krug igrač koji je jurio postaje maca koja ide oko kruga.
Potraga
Ova igra ima mnoge nazive ali je vrlo interesantna i zabavna. Broj igrača može biti od 2 pa naviše i koliki god da je uvek se deli na dva tima.
Jedan tim na zemlji, papiru ili betonu treba da nacrta plan kretanja sa mestom gde će se sakriti od protivničkog tima ali taj plan treba da bude jasan I opet dovoljno zbunjujući za protivničku ekipu čiji je cilj da prema planu shvati gde su se protivnici sakrili.
Pored ovih igara postoji još veliki broj ostalih poput, “između dve vatre”, “trule kobile”, “janjine”, “zuce”, “klis”, “hulahop”, “pau-pau” I mnogih drugih.
Drago nam je ako smo vas vratili u detinjstvo I podsetili na igre koje će i vaša deca igrati sa vama.
