Lola je razgovarala sa Stašom Koprivicom, tačnije poslala pitanja i sačekala odgovore. Staša je sve i svašta, ali sve to bi stalo u jednu riječ – umjetnica ili možda tri – ćerka Stevana Koprivice. Bavi se režijom, ponekad se ubaci u ulogu scenariste, a povremeno je čak i pjevačica. Na internetu možete čitati njen blog iako već dugo nije tamo podijelila svoje misli, ali zato na Tviteru redovno piše pod nickom @SRkoprivica. I lijepa i pametna i oštra i zabavna i Staća i Staša. I dok ona čeka premijeru filma: “Igla ispod praga”, koja će se desiti na Sarajevo Film Festu, a na kojem je bila u ulozi asistenta režije, mi smo je pitale – sve i svašta.
Sigurno ste se i vi susretale s pojavom da očevi zovu ćerke sinom i svaka od nas se, sigurna sam, našla u toj ulozi tatinog sina, posebno u slučajevima kada je tata okružen samo ćerkama. Staša, kao jedinica oca Stevana nije mogla izbjeći naše pitanje: Da li je i ona tatin sin? “Verovali ili ne, moj otac je oduvek želeo ćerku i bio je veoma srećan kada ju je i dobio. Dan danas tvrdi da su ćerke mogo visprenije i zanimljivije od sinova i da su mali dečaci često previše stidljivi i tihi da bi bili zanimljivi. Međutim, mene ni on, a ni majka nisu vaspitavali kao princezu, više kao hajduka.
Uvek je važilo pravilo – ne teraj nikog da ti pomaže, ako to možeš da uradiš sama.”
Staša dodaje i da se toga i danas pridržava, nerijetko na svoju štetu. “S obzirom na to da mi se tata uvek obraćao sa ‘šefe’, pravi odgovor bi bio da nisam ‘tatin sin’, već ‘tatin šef’.”
Na internetu ne možete pronaći mnogo stvari o Staši, ali se kao jedna od zanimljivosti izdvojila i priča u kojoj je ona odustala od sna da bude glumica, jer taj posao nije tako sjajan kako izgleda na površini, a i dopala joj se ideja da upravlja cijelim procesom nastanka sadržaja u kojem glumci glume pa je tako došla Staša do režije. Nas je zanimalo da li je tako i u životu, van posla te da li uživa u tome da vodi glavnu riječ. “Najčešće sam najglasnija osoba u prostoriji pa drugi nemaju izbora nego da me puste da vodim glavnu reč. Šalu na stranu, režija se, kako sam i sama naučila kroz dosadašnji rad, sastoji mnogo više od slušanja i praćenja glumaca i saradnika nego od zapovedanja”, istakla je Staša napominjući da značajno bolje rezultate postiže kada osluškuje i usklađuje, nego “kad idem glavom kroz zid.” Možda bismo ovaj Stašin način rada mogli primijeniti svi, na sve sfere života.
Prateći domaću regionalnu filmsku i pozorišnu scenu učinilo nam se da, ne samo u Srbiji, već u regionu, režija i nije baš omiljena među ženskim svijetom. Staša, kao žena iz tog svijeta, nije se složila s nama. “To je nekada bilo tako, sada se stanje značajno promenilo. Evo, na primer, moja klasa na Fakultetu dramskih umetnosti sastojala se od nas četiri žene. Trenutno u Srbiji radi gotovo isti broj uspešnih pozorišnih reditelja i rediteljki. Na filmu su te brojke još uvek pomalo nesrazmerne, ali se i to sada menja, na opšte zadovoljstvo.” Lola će svakako od Staše tražiti i neku listu režiserki iz regiona kako bismo im dale prostor u našem magazinu i tako pomogli i svima onima koji su, kao i mi, mislili da ih nema mnogo. A pitanje o ženama režiserkama vodilo je ka sljedećem: “Da li Staša više voli da radi s ženama ili muškarcima?” “Kada radim sa pretežno ženskom ekipom, kukam kako mi nedostaje muška, kada radim sa muškom, patim za ženama. Najdraži su mi projekti gde je odnos polova izbalansiran, kao što je to bio slučaj sa “Čarobnjakom iz Oza” u Bošku Buhi.” Izbalansiranost polova jedna je od tema kojima se i Lola često bavi. Zato što je Lola profeministički portal, a biti feminist(kinj)a nije ništa pogrdno, kako se to često u javnosti predstavlja. Ovaj put saglasna je bila i Staša. “Svako ko poštuje osnovna ljudska prava je feminista, odnosno feministkinja, verujem da sam to i ja. Ne bih rekla da to u 21. veku treba da bude pokret, već ideal kome se teži.
Više me se tiče šta je ko napravio od sebe svojim radom, učenjem i ponašanjem, nego sa kakvim se setom organa rodio.”
Biti ćerka poznate ličnosti, uvijek je svojevrstan teret, iako sa strane ne izgleda tako. Htjeli ili ne, uvijek će vas povezivati s roditeljima. Nekad je to dobro, a nekad baš i ne. I dobre i manje dobre strane iskusila je i Staša. “Ako ćemo najiskrenije, a jedino tako i vredi pričati, uspešna i plodna karijera mog oca mi je otvorila i zatvorila gotovo jednak broj vrata. Mnogo sam naučila od njega i upoznala mnoge važne i zanimljive ljude koji su mi pomogli da napredujem. Isto tako, najčešće svi oni koji nisu fanovi rada mog oca automatski ne žele da daju šansu ni onome što ja radim. Ipak, sada kada već imam dovoljno autorskih projekata iza sebe, publika može sama da proceni koliko vredim te priče o protekciji lagano jenjavaju.”
Nismo pričale samo o ocu, majka Ljubica takođe je bila važan dio Stašinog odrastanja, samo se ona nije bavila poslom koji je stalno pod reflektorima, poput poslova Staše i Stevana. Ljubica je bila i ostala stub Stašinog obrazovanja. I razlog zašto o Staši ne možete naći mnogo toga ličnog na internetu. “Odmah nakon što sam počela da koristim društvene mreže, moja majka, inače profesor književnosti, lektor i vrstan pedagog, mi je strogo zabranila da je pominjem na njima u bilo kakvom kontekstu, veoma je držala do svoje privatnosti i prezirala je bilo kakvo “šerovanje” intimnih stvari po internetu i u intervjuima. Pored toga što je bila divna i posvećena mama, predstavljala je i najjači stub mog obrazovanja. Naučila me je i tome koliko prirodne nauke imaju veze sa pisanjem i muzikom.”
Staša trenutno piše dramu o klovnu, čiju prvu ruku očekuje krajem leta, a inspiraciju traži i u prirodi, izučavajući pčele koje, kako kaže, nemaju veze sa klovnom, ali nikad se ne zna da li će zazujati iz nekog njenog novog djela ili će se jednog dana odlučiti da postane pčelarka. U jednom od intervjua je rekla da su kratkoročni planovi bezbjedniji za dušu pa je o planovima nismo ni pitali, ali smo je pitali koji joj je omiljeni film, glumac i glumica. Skoro kao pitanja iz leksikona. “Najdraži domaći filmovi su mi najverovatnije ‘Tito i ja’ i ‘Lepa sela lepo gore’, a od skoro je to i film Ivana Marinovića ‘Igla ispod praga’ na kome sam imala čast da budem asistent režije i koji će naredne godine biti prikazivan u bioskopima u celom regionu. Što se glumaca tiče, ne bih da ističem nikog posebno, valja sa tim ljudima i raditi posle.”
Ukoliko vas zanima priča filma “Igla ispod praga” možete pogledati trejler ili ga, kako smo već rekle, premijerno pogledati na predstojećem Sarajevo Film Festivalu.
Ako ste iz Crne Gore, vi koji ovo čitate, sigurno znate za izreku: “Sto lisica – jedan/a Koprivica”, ali nije samo lisica dio Stašinog životinjskog carstva. Tu su i jednorozi. Da, jednorozi. Staća Kopalica ili djevojčica Staša predsjednica je Ujedinjenih Jednoroga Srbije, koji imaju čak i himnu i naravno Facebook page. Da li su Staši sve lisice i jednorozi na broju? “Uvek fali jedan jednorog i najmanje deset lisica. To je sve ludo i raspušteno, ali uskoro ću na odmor pa ću probati sve da ih okupim na jednom mestu.” I dok bude odmarala, znamo da će to najčešće raditi u kuhinji, jer je to jedna od njenih velikih strasti. Kuhinja, muzika, režija – šta mislite šta je Staši najvažnije? “To je zaista sve jedna te ista umetnost, samo u različitim oblicima. Ipak, kuhinja je na prvom mestu, ipak je to hram nas izjelica.”
Mi želimo Staši mnogo uspjeha sa svim projektima koji su pred njom i za kraj ostavljamo samo jednu od njenih objašnjenja svijeta u dvije rečenice, jer te Tviter nauči da sve kažeš s mnogo manje karaktera
Čini mi se da svetu trenutno najviše nedostaje spremnosti da se sve stvari i pojave sagledaju iz više uglova. Pojednostavljivanje svega zarad populizma budi ono najgore u ljudima.
