Naviknuti na to da budemo okruženi stereotipima i uokvireni modelima koji diktiraju naše odluke i ponašanje, nemali broj nas gubi svoja prava, svoj identitet, svoje ja. U ovom postu želim da izrazim svoj stav o odabiru prezimena žene nakon udaje i pokažem da nije bauk zadržati devojačko prezime.
Kako je to biti žena sa dva prezimena i zašto bi po meni to tako trebalo biti, o tome vam pričam.
Iskrena da budem, nisam se informisala i ne znam kako je u svetu i to me manje više ni ne zanima, ali nepisano pravilo kod nas da nakon udaje žena batali prezime koje je do tada nosila i uzme samo muževljevo, me užasava! Haj’te, molim vas, recite mi, da li žena nakon udaje prestaje da bude ono što je nekada bila? Da li baca u vodu sve one divne klinačke i devojačke dane koji su zapravo formirali njenu ličnost i nezamneljiva su osnova u daljem gacanju kroz život? I da li žena uopšte može da se uda za nekog nadobudnog dasu koji ne želi ni da čuje za varijantu da mu buduća žena ima dva prezimena?
Svakodnevicom kruži mišljenje da su žene koje zadrže svoje, i na to dodaju muževljevo prezime, nadobudne i prepotentne osobe i uglavnom su se u ranijim vremenima za ovakav odabir prezimena opredeljivala smerna i obrazovana ženska bića, dostojna svog stava i identiteta.
Ja za sebe niti smatram da sam nadobudna, niti sam prepotentna, ja sam ja, svesna sebe, rođena sa prezimenom koje me je nesebično pratilo kroz život, ponosno se odazivala na njega gde god sam bivala prozvana, kao klinka uvežbavala svoj doktorski potpis i mali milion puta se potpisivala na školskim sveskama,…
I odjednom, dođe i taj dan. Dan kada matičar čita kazivanja Duška Radovića o braku i ljubavi, dan kada se izgovara sudbonosno ’’da’’, dan kada se potpisuješ u onu famoznu Matičnu knjigu venčanih i srećno se keziš fotografu da što lepše zabeleži taj trenutak.
A šta fotograf zapravo tada zabeležava? Zabeležava dan kada postaješ druga osoba? Dan od kada će ti se događati da se ne odazivaš na prozivku jer se još uvek nisi navikla na svoje novo prezime. Dan od kada će ti se milion puta desiti da se pogrešno potpišeš. Zapravo, ti se potpisuješ onako kako treba, samo ti se desio grozan propust da zanemariš svoj identitet i sačuvaš ono što te zapravo predstavlja.
Po meni, najbolje bi čak bilo da postoji pisano pravilo da prilikom stupanja u brak uopšte ne dolazi do promene prezimena. Međutim, kako bi to za sobom poteglo mnoge druge peripetije vezane za zajednički život, od prijave dece u Matičnu knjigu rođenih, preko dokazivanja očinstva, do mnogo puta u životu potrebne saglasnosti drugog roditelja,… a što je sve nepotrebno kada mama ima i tatino prezime, kao i uz dužno poštovanje prema čoveku sa kojim je zajednički život takav kakav jeste, muževljevo prezime će divno krasiti vaše puno ime iz devojačkih dana.
Ja jesam žena sa dva prezimena i ponosim se time! Ovim izborom ne lečim ja nikakve svoje hirove, ovim svojim izborom ja sam se samo nastavila, ostala to što jesam, a postala bolja, zrelija, konkretnija osoba. Ovim izborom iskazujem svesrdno poštovanje prema svojim korenima i svojoj porodici, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni mene.
Olako je zaboraviti sve to. Olako je na Fejsu samo promeniti prezime ili dodati ono ’’ex’’ između prezimena dva. Volela bih kada bi ex postala situacija ovakva svaka. Volela bih da bilo koja žena u našoj zemlji bude ponosni nosilac svoga imena i svojih prezimena. Hrabra i odlučna da se izbori sa ovom odlukom. A ako vam se oko ovoga sa vašim izabranikom valja junački boriti, odmah se tu nameće i pitanje koliko on vas u stvari voli i poštuje i kako će ta vaša priča zapravo izgledati u budućnosti? Mislite o tome.
Kao motivator u ovoj ’’borbi, sa prizvukom matičara, želim da pitam najpre vas devojke: ’’Za koje prezime ćete se odlučiti prilikom stupanja u brak?’’
A vi žene, jedno ili dvoprezimene, recite mi vaša mišljenja i iskustva, vaši stavovi jako interesuju mene? Otkud znam, možda moj stav nije ispravan?
Izvor: O tome vam pričam
