Kombinujući novinarstvo i pjesništvo, Branislav Brana Petrović ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj istoriji.
Radio je u Borbi, NIN-u i Prosveti. Umro je u Beogradu u 65. godini, a iza sebe je ostavio 10 zbirki pjesama.
Za svoj rad dobio je nekoliko nagrada, a brojni zbornici i antologije sadrže njegova djela – priče, pjesme i poeme.
MOĆ GOVORA
Jeste moć disanja jeste moć rasta drveća jeste
moć kuće da se iznenadno nad glavom spavača sruši
al’
moć govora posebna je i najveća moć
moć govora moć govora moć govora
moć govora
ja mogu da kažem RUKO ZAGRLI OVU SVETLOST
i ruka moja poslušno
na način divan
grli čudo svetleće u hodu
pa mogu da kažem ZEMLJO TI SI NAJLEPŠA IGRAČKA
U MOJOJ SOBI
NAJLEPŠA U MOJOJ RUCI
a odmah zatim ZEMLJO TI SI PODMUKLA VARALICA
IZUJEDAĆU TE KAO PSETO
a odmah zatim OVAJ BIK VREDI VIŠE NEGO
PLANINA IZ KOJE IZVIRE VODA
zatim da legnem u travu
glavom uz topal kamen
da spavam beskrajno dugo kao što spava ugalj
pa kad se probudim (i to je priznajem
nepojmljiva moć) i vidim drvo mogu da kažem DRVO
i vidim sunce mogu da kažem SUNCE
i vidim sina čovekovog mogu da kažem DEČAK
pa DEČAK DEČAK DEČAK
drugačije bi uzviknuo tad Anri Mišo
on bi rekao GARSON pa GARSON GARSON GARSON
pa bi se u polju mešale naše bronzane reči
a ako bi još naišao Pasternak
sa svojim osmehom sličnim zmiji koja se sprema na skok
svi bi se cvetovi u polju okrenuli
neki bi se čak iz zemlje iščupali jer
iz udaljenih livada su
a hteli bi da čuju
divan nesporazum
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
i tako beskrajno moć govora.
