I moram priznati da volim te žuta štampa fore o gorenju interneta.
Nije naš problem jutjuberka.
Nije naš problem ni izjava dotične. Ne.
Naš je problem puno dublji, širi i utkan je u sve pore društva. Ovo s porama društva je isto zgodna konstrukcija.
“Žena treba da deluje uvek manje moćno, da manje zarađuje od muža i da joj muž bude glavna preokupacija, a na njemu je da ona poželi da bude moćna samo za njega”.
To je izjava te osobe. Osim ako nije nameštaljka, jer iz njenih ustašaca ja te reči čula nisam. Pravimo se da je baš tako rekla.
Idemo redom.
Žena treba da deluje uvek manje moćno.
Ako sagledam malo bolje i šire ovu rečenicu, to je mišljenje mnogih žena. Nebrojeno puno puta sam čula kako ga treba pustiti da on misli to nešto, a da ona uradi po svom, da mu hrani i nadrkava ego, da se ne ističe itd. To nam je ostavština naših baba. One su tako mislile da moraju, pa se to prenelo na mame, a onda i na nas. Sve znamo one fore sa ‘ne mora on da zna kolko sam platila cipele/torbu’. Sećam se kako mi je cura koja mi je obrve nadoštiklavala nekom metodom pričala da žene skupljaju lovu za to crtanje, pa kad skupe 100 eura, onda od njega traže još 20, on da tih 20, kad obave to, dođu kući i on to vidi, on kaže – za to 20 eura? Pa to je puno!
Pritom, puna cena je 120 eura. Ali ne mora on da zna! Ima i ono da što si manje moćna, zapravo si više moćna. Tako nekako. Hoće da im muškarci otvaraju vrata. Ok, evo, neka otvaraju vrata kad ne možete same otvorit vrata.
Onda to objasne manirima i tako nekim teškim rečima. A u pozadini svega jeste moć. Pravi se mala da budeš što veća na kraju. Svaki put kad za sebe ili druge žene kaže nešto u muškom rodu, ona je manje moćna od muškarca, jer nije osvestila ženski rod ili je nespremna menjati taj sveti jezik koji kaže da je žena samo učiteljica, manekenka, medicinska sestra, glumica i sekretarica, a nikako hirurginja, urednica, vojnikinja i pilotkinja. I u sekundi se stvore objašnjenja o nezgrapnosti, nezvučnosti, skrnavljenju, cepidlačenju (nastavite niz, molim vas), blablabla. Koliko vas je dovelo muža u kuću, a koliko vas je dovedeno kod muža u kuću (ako ste na spratu/imate odvojen ulaz, dovedene ste, ne zavaravajte se)? Sve su to stvari koje su direktna posledica (ne)moći. Dakle, ništa ona tu nije previše novo rekla i ništa što hrpa žena već ne radi i ništa što kamara tih devojčica koje nju prate već ne gledaju kod kuće u odnosu mamike i tatike.
Uostalom, rekla je da treba da deluje manje moćno, ne i da bude manje moćna, ako se već VATAMO za reči.
Da manje zarađuje od muža.
Koliko žena znate da zarađuju više od muža?
Koliko žena znate da uopšte radi (mislim na rad izvan kuće, plaćeni rad, ne emotivni i rad oko dece, dvorišta, kuće itd.)? Znate li više zaposlenih ili nezaposlenih žena?
Mi još uvek tripujemo kako je sreća tu ako ona ima manju platu, da je macanu ego povređen ako ona ima više love itd. To isto od baba ostalo. Ona treba da ima manje, šta će njoj materijalno, šta će njoj nekretnina u kojoj živi i koju održava, nema potrebe. Koliko znate žena koje imaju 1/1 nekretninu? Ili da nekretnina glasi na nju i mužića? Postoje te neke žene i ima ih dosta, tačnim brojem ne baratam, nije baš dokazivo, ali utisak mi je takav, koje vole da su manje od njega. Dosta sam puta čula i čitala da hoće kad je on zagrli, da je nema, da nestane, da se sklupča.
Razumete da muškarac nikad ne piše takve stvari? On se nikad ne sklupča u nju, samo ona u njega. On ima šira ramena, pa verovatno zato. To je ta i simbolika i doslovnost. Ne znam postoji li reč doslovnost, ja se izvinjavam.
Da joj muž bude glavna preokupacija.
Ako uzmeš nečije prezime (i ako dodaš na svoje, meni je sve to isto), onda ti je on određivač tebe, identiteta i začetnik novog poglavlja u tvom životu. Jebiga. Ja to tako vidim. Ko ne vidi, ok. Ali ovo ja pišem, pa ja i iznosim šta ja mislim. Ja, ja, ja. Da. Nes(p)retno je rečeno, to za glavnu preokupaciju, slažem se. Ja nekako iz raznih pitanja i situacija iščitavam upravo to – da su muževi glavna preokupacija ženama. Kupuju im gaće, kuvaju, spremaju za njima, bave se njihovim likovima i del(ov)ima. Koliko samo žena stalno priča i brine o kontracepciji? Dakle, o nečemu što je direktna posledica seksa sa muškarcima. Koliko poznajete muškaraca koji odu na pivo i pričaju o kondomima i/ili vazektomiji? Znači, glavna preokupacija žene jeste muž.
A na njemu je da ona poželi da bude moćna samo za njega.
Ja ovo baš često čujem. Kao, on je taj koji iz nje može i treba da izvuče ono najbolje. Dobiješ što p(r)obudiš. Čak i Marija veli ‘nekome sam bila zlo, svakom šta je budio’. On je taj koji u njoj izazove anđela il đavla. Ona je samo za njega moćnica, ako on to izazove. Ta neka priča. Često žene kažu i pišu o tome kako je on taj koji iz njih izvuče ono najbolje, kad ga hvale i objašnjavaju zašto ga vole. Tu imamo i elemente monogamije, bar one jednostrane.
U ove 4 rečenice je utkana sva naša beda.
U ove 4 rečenice je utkana sva istina. Ne ona istina koja treba ili ne treba da bude istina nego istina koja nas okružuje.
Ne krivim ja nju.
Jeste da je ipak ok govoriti iz prvog lica jednine.
“Ja treba da delujem uvek manje moćno, da manje zarađujem od muža i da mi muž bude glavna preokupacija, a na njemu je da ja poželim da budem moćna samo za njega”.
Evo, tako bi to zvučalo. Bolje, je l’ da?
Međutim, gospođa je rekla i:
“Ne treba mi muškarac koji manje zarađuje od mene i koji će s ogorčenjem gledati na svake cipele koje kupim. Ili da, recimo, ja odem na putovanje, a on ne, jer mu ja neću plaćati putovanja”.
Zašto tu rečenicu niko analizirao nije?
Njeno je pravo da ima i kaže svoje mišljenje javno, a na roditeljima je da svoje ćerke i sinove oblikuju na način da se to o njih odbije (ako već smatraju da to nešto nije tako), jer jutjub se ipak prati u godinama u kojima razumeš govor, jezik, pismo, znaš upalit komp, barataš mobitelom, a to svakako nije bejbi uzrast. Ako me razumete.
Mislimo kako samo ono naše je pravo nešto, čak smo skloni to naše smatrati univerzalnim nečim, primenjivim na sve i svakog, ali to jednostavno nije tako. Neće sve žene biti sretne ako žive kao ja, kao što i ja ne bih bila sretna da živim kao mnoge žene. Tako je i sa svim tim izjavama, jednostavno nisu primenjive na sve. Jer postoje žene koje uživaju u nestajanju u zagrljaju i muljanju oko cene cipela, šta god ja o tome mislila.
U svemu se tome postavlja i pitanje našeg očekivanja o jutjuba kao medija, od osoba koje vladaju istim ti medijem, a bitnu ulogu u svemu tome igra i naše razumevanje interneta i marketinga u globalu. Ona ga svakako razume, rekla bih.
Od ovog zadnjeg zavisi i kako ćete shvatiti sve gore napisano.
Na vama je. Ne na meni. Ne na njoj.
Al’ dobro, lako meni da kenjam, lako upravo zbog prve rečenice.
