Na izvestan način kao u adolescenciji, u srednjim godinama žena ponovo počinje da preispituje svoje dotadašnje stavove, ciljeve, poglede na sebe i na svet koji je okružuje. Polako se pomalja i strah od starenja. Ona tada ulazi u tzv. liminalni period o kojem analitički psiholozi pričaju.
Sve što je nekada bilo sigurno i izvesno postaje nesigurno i neizvesno.
Nema više sigurnog tla pod nogama. Prethodni obrasci funkcionisanja više „ne drže vodu“. Sagledava ili intuitivno oseća potrebu za opsežnim promenama, ali se ne vidi kako one treba da izgledaju i u kom smeru treba da se odvijaju.
Nije veliki broj osoba koje su potpuno svesne šta im se dešava u srednjim godinama – to jest da su se nekako, živeći, dovele u krizno stanje (Sve navedeno, naravno, važi i za muškarce).
Mnogo češće se dešava da neko počne da pije ili da preteruje u piću, da konzumira psihoaktivne supstance, oboli od neke psihosomatske bolesti ili počne da oseća psihičke tegobe.
Neretko ljudi koji su do tada bili prilično posvećeni braku ili vezi u kojoj su, počinju da „švrljaju“, da rade „nešto sa strane“, da traže seksualno zadovoljstvo na drugom mestu – s drugom osobom.
Razlozi za to mogu biti višestruki. Čovek može uvideti da stari odnosi više ne mogu da se održe, jer su se partneri suviše udaljili jedno od drugog i više nemaju mnogo toga zajedničkog. Može da se javi opšti osećaj nesigurnosti u sebe i svoje kapacitete te se osećaj sigurnosti koji je na klimavim nogama pokušava učvrstiti seksualnim avanturama.
Neki zbog nezdravog života i loše kondicije mogu početi lošije da funkcionišu u seksu, pa će umesto promene u odnosu prema sebi, na „silu“ pokušavati kroz seksualne izlete da dokažu sebi da još uvek „konja za trku imaju“.
Šta god bio uzrok, da bi se pozitivno razrešila kriza srednjih godina, koja može negativno da se odražava i na seksualnost, neophodno je da se okrenete sebi i da se zapitate gde grešite i šta možete da uradite kako biste bili više u skladu sa sobom.
U ovim slučajevima najviše pomaže razgovor sa psihoterapeutom. Ako to nije moguće, od koristi je iskren razgovor sa samom sobom i sa partnerom s kojim seks počinje da „škripi“. Otvorenost i iskrenost ni po koju cenu ne treba potcenjivati, jer mogu da doprinesu prevazilaženju blokada i aktiviranju znatne količine seksualne (i psihičke) energije neophodne za pokretanje privlačnosti i uzbuđenja koji su negde potonuli.
Vrlo je moguće da ljudi koji su sebe počeli da doživljavaju kao sve starije i deenergizovane, otvorenim stavom prema sebi i partneru mogu da dožive „drugu mladost“, uz koju ide pokretanje velike doze seksualnosti i životnog elana. Često se dešava da se oni koji se iskreno bave sobom (obično u psihoterapiji) i svojim partnerom fizički osveže i prolepšaju i to obično primećuju ljudi iz njihove okoline.
Često se dešava da žene u godinama same sebe (a ni okolina u tome ne zaostaje!) lako diskvalifikuju kao suviše stare za mnoge poduhvate. U svojoj glavi i doživljaju etiketiraju sebe kao prestarele za nešto za šta konačno imaju vremena: za zaljubljivanje, za ljubav i za seks („to je za mlade“ – može se često čuti).
Mladi ste zapravo onoliko koliko se osećate mladima! Naravno, skoro svako ima manjih ili većih poteškoća sa zdravljem, ali „mladi duhom“ mogu toliko toga da urade za sebe i za druge!
U svetu je sasvim normalno da ljudi u šezdesetim i sedamdesetim godinama kreću na različite kurseve kako bi ispratili svoja interesovanja i nastavili da se edukuju. Kad god me pozovu da držim predavanje ili seminar na novom Jungovom institutu u Cirihu (ISAP – International school of analytical psychology) ili u Grupi nezavisnih psihologa u Londonu (IGAP – The independent group of analytical psychologists), uvek ostavi krajnje pozitivan utisak na mene koliko je ljudi u godinama tamo veoma vedrog duha i spremnih na učenje nečeg novog.
Kod nas je mnogo ređa pojava da se stariji ljudi aktiviraju u navedenom smislu, bilo loših finansijskih razloga ili zbog depresivnosti i osećaja beznadežnosti. Kada je o seksu reč – seks ništa ne košta! I mora da se sprovodi kako se to radilo u mladosti (ako se može). Ljudska seksualnost je toliko bogata da skoro svaka žena u godinama može zajedno s partnerom da pronađe ono što joj može pričiniti veliko zadovoljstvo.
Možda je od same nemogućnosti sprovođenja regularnog ili donekle modifikovanog seksa veći problem to što stariji ljudi postaju sve izolovaniji pa nemaju mnogo prilike da upoznaju nove ljude, koji će im privući pažnju. Izolovanost sa sobom povlači sve veće neraspoloženje i depresivnost, pa i doživljaj da više ništa nema smisla.
Da bi se ove negativne posledice samoće izbegle, veoma je korisno uključivanje u klubove seniora (koji postoje kod nas i onlajn i uživo) koji svojim članovima stvaraju pogodne uslove za upoznavanje i druženje na različitim nivoima. Vredi uložiti dodatan napor i malo pretražiti grupe na internetu ili se raspitati u sredini u kojoj živimo za najbliži penzionerski klub. Trud će se isplatiti.
