…i ne nadati se da se svet vrti oko tebe.
Ne podrazumevati da je onaj slatki dečko strejt.
Nemoj mislit da će ta njegova ushićenost na testu za trudnoću trajati i kad dete zakmeči u 3 ujutro, a on radi od 7, ustaje u pola 6.
Nemoj mislit da ćeš uvek bit tako slatka i putena.
Treba bit realna.
I ne očekivat da će sve bit i ostat kako je sada, jer začas te pokupi kamion i nema te ili te ima, ali bez noge, recimo.
Ne podrazumevaj uvek zdravlje, jer nije baš da ga uvek ima i imaš. Volimo i želimo da smo zdrave, i mi i nama drage osobe, ali gore pomenuta realnost nas vrlo često pobija.
I nije baš da će uvek najbolja prijateljica bit tu za tebe, jer i te najbolje upoznaju tog nekog, pa zanemare i sebe, a da neće tebe.
Znaj da svako i sve ima kraj i mi ćemo ga dočekat i svedočićemo mu. Kraj nam ne gine.
Ne zavaravaj se da će on uvek biti tu i za tebe. Možda hoće, ali nemoj se iznenaditi ako jednog dana samo nestane, jer mu je dosta sebe, jer mu je dosta tebe, jer je našao drugu/treću/petog.
Znaj da tamo negde u nekim afrikama neki ljudi nemaju pitku vodu, a ti pitkom vodom ispiraš govna iz wc šolje.
Treba bit realna.
I ne zavaravati se da su sve nasmijane porodice – i sretne porodice. Jer iza osmeha često se kriju patnja, tuga, bol, manipulacija, nasilje, ucene, držanje za jaja i ostale aktivnosti popularne naročito u životima u dvoje.
Misliš da su svi roditelji bolesne dece nesretni i da su svi roditelji zdrave dece sretni? Ne. Nisu.
Ne treba se (previše) oslanjati na druge, bilo da se radi o prijateljima i prijateljicama ili u partnerskim odnosima, jer u trenutku osoba nestane, i doslovno i preneseno, i opet smo osuđene same na sebe. Nema nikakve garancije.
Ne znam jesi li skužila, ali ta krema zaista ne podmlađuje. Ne, nisi mlađa nakon mazanja tom kremom. Tačka.
Treba bit realna.
I znati da postoji ogromna šansa da taj dominantni šef voli seksualno biti potlačen i još je veća šansa da plaća za tu uslugu. Jer svakom u životu je potreban balans.
Ne zavaravaj se da taj nasmijani mladi bračni par, sa savršenim fotkama na fejsu, nije možda bračni par koji posećuje swing klubove i/ili ne dovodi npr. mene u krevet kako bi si začinio seksualni život.
I nemoj mislit da od tebe zavisi hoće li te ili neće varati. Veruj, nije do tebe. Do njega je. Jer ako želi da bude s tom nekom drugom ili drugim, biće. Biće bez obzira na sve čipkaste gaće ovog sveta i na sve samostojeće čarape koje navučeš na sebe. Veš i večere i sveće i fensi vina nikad nikog zadržali nisu. Da jesu, to bi se koristilo kao terapija i ljudi ne bi napuštali veze i odnose i jedni druge. A napuštaju. Čak i kad se umesto čarapa i gaća i vina koriste – deca. Ne vredi.
Treba bit realna.
Jer stvari su vrlo često upravo onakve kako izgledaju, samo uvek ostaje pitanje koliko si sposobna pročitati ih.
Ne mora da znači da su ti roditelji sretni, jer su, eto, u braku 100 godina. Možda jesu, a možda se samo trpe, poštuju, tolerišu. A možda ni to.
Možeš ti da umisliš stvari onako kako su te učili da treba da izgledaju. Možeš da se zavaravaš toliko uverljivo da nisi svesna da se zavaravaš. Možeš da se ubeđuješ, da zatvaraš oči pred stvarnosti. Možeš da želiš da veruješ u nešto što nije, a vrlo verovatno ni neće biti. Sve to možeš, ali i ne moraš.
Ne bi bilo loše da znaš da ‘vađenje’ nije kontracepcija, jer ta vađenja sad trčkaraju okolo i imaju druga neka ‘vađenja’. Samo kažem. A postoji šansa i da si se ti desila, zadesila, da ne znaju šta ih snašlo, da nisi ciljano pravljena i željena.
Razlikuj ‘bit realna’ od ‘bit pesimistična’. Realna si kad uzimaš u obzir sve, bez opterećenja, a pesimistična kad utripuješ sva moguća i nemoguća sranja, budiš se i ležeš s tim i primenjuješ sve to baš na sebi.
Kad si realna, sprečiš neugodna iznenađenja i tako si poštediš živce i vreme. A često i novac.
Kontakt sa realnosti je lekovit, ima terapeutski učinak, drži tabane čvrsto na zemlji i pomaže ti da se ne poljuljaš ili barem da ne padneš ako se i poljuljaš.
I, ne, realnost ne isključuje radost, nikako.
Jer treba bit realna.
Zbog sebe.
