Magazin za nju. I njega. Ali on čita krišom.
Oštro i strašno. Eto tako može da ti se promeni život posle jednog telefonskog poziva.
Ne znam da li je opsesija katastrofom u genetskom kodu svih ljudi, ali ljudima na Balkanu pričinjava neku neobjašnjivu satisfakciju.
Martin jede burek. Masnim prstićima dodiruje očeve ruke.
U jednom trenutku sam se trudila da odolim brzoj hrani, a u drugom sam bila spremna da mi ubrizgaju nešto što ubija ćelije koje se razvijaju.
Ja sam optimista i idealista.
Kao što gosn Toni predloži recept protiv gripe, tako ovdje kod nas stalno moraš nešto da vježbaš, a sve s ciljem da prosto preživiš.
Ko ste vi i šta vas definiše?
U kalendaru je zima, ali nije hladno. Za sada nisam pobrala ni gripu ni virozu, ali me boli grlo.
Jednom si me pitala, dok smo još bile djeca, zašto samo tebi nikada nisam napisala priču. Nisam ti ništa odgovorila, sjećam se.
Gledala sam „Autoportret“ sa Ljubivojem Ršumovićem. Kaže njegov sin Vuk Ršumović kako ga nikad nije pitao, a uvek ga je zanimalo, je li za njega napisao pesmu „Vuče, vuče, bubo lenja“ i ako jeste: šta je hteo time da mu poruči?
