Kako ste? Kako je u „izolaciji“?
Tri dana pre otkaza kukala sam da ću pući kao lanac na ringišpilu.
Mislim da sam tek shvatila – ali ono zaista – da je ovaj život u karantinu naša nova stvarnost i da će tako i ostati neko vrijeme.
Mama je sedela pored njenog kreveta kada sam ušla u veliku, belu sobu.
Kako ova žena piše.
Jedna od stvari koje sam si dugo priželjkivala, a nisu bile moguće s obzirom na način života, posao i obaveze je da idem ranije spavati i da se ranije budim.
Vidim, vi opet pod pritiskom.
Koje su to stvarno čudne stvari koje društvo prosto prihvata kao normalne?
Kao što nećeš izaći gola na snijeg, tako nemoj ni ogoljene duše među ljude.
Budi sebi dobra.
Budi sebi najbolja.
Školski primer. Čudi me kako pedijatar nije provalio. – reče pedijatar u Tiršovoj kad smo se vratili u Beograd.
Ali nismo se odmah vratili u Beograd. O ne. Dosta smo lutali.
