Drugarica mi kaže, “Videćeš, desiće se toliko ružnih stvari da će ti ovo sad delovati kao pesma havaja”. Šta da kažem, sve je gore i gore.
Niko neće doći! Niko neće doći da popravi tvoje detinjstvo! Niko neće doći da isceli tvoje rane! Niko neće doći da skoči umesto tebe!
Možda to nije zdrav pristup što se pravim ponekad da ne postoji sve to što je pored. Što se pravim da neke ljude nisam sahranila. Što zaboravljam da su neki ljudi ponekad umeli da sahrane mene.
Koliko bi vam život bio drugačiji da u potpunosti izbacite kukanje? Da li je to uopšte moguće?
Kad sam bila mala, moji roditelji su imali tu grupu porodica sa kojima su radili skoro sve. Roditelji bi igrali igre ili razgovarali ili gledali film u jednoj prostoriji, a djeca bi se družila u drugoj. Sigurna sam da smo…
Drugari, moramo razgovarati. Imam pitanje koje moram svima da vam postavim.
Ujutru kad ustaneš, budi nježna prema sebi.
… i to ne ono toliko školsko (ne)znanje, ne. Nego ono ljudsko, životno, svakodnevno.
Pre dva dana sam ti rekla, iskreno priznala – Ponekad ne znam šta bih ti rekla.
Nekad ne znam kako da započnem razgovor, nekad se bojim praznih reči, nekad se bojim da te ne umorim…
Tebe koja se boriš sa C dijagnozom…
Gledati seriju Seks i grad ljeta gospodnjeg 2019. doista je retro i random te je rezervirano samo za nostalgičare, ali je ovih dana gledam i razmišljam – je li moguće da sam ikad mislila da je iz nje moguće nešto…
