Kako je izgledao život bez interneta? Sjeća li se iko?
Ja stvarno vjerujem u Veliku ljubav. Mada pričam i izlazim na sastanke kao da ne vjerujem.
Jednog dana ćeš se probuditi i vidjeti da si sama. Sa sobom. Jednog dana ćeš morati stati ispred ogledala i objasniti sebi zašto se nisi malo bolje brinula o sebi. Zašto su ti potrebe svih bile ispred tvojih. Nije to…
On radi naporno.
Vozi se kući s posla 45 minuta.
Iscrpljen je. Mozak mu je rastegnut do krajnjih granica. Znojan je i gladan.
Stalno to radite. Pažljivo odaberete šta ćete obući za neku zabavu i druge društvene događaje jer želite biti sigurni da izgledate moderno i privlačno u očima ljudi koji su tamo.
Danas je Dan republike.
Kada prebiramo po sećanjima svoje doživljaje, na kraju ispadne da su nam najmiliji oni koji nam u tom trenutku ne predstavljaju ništa spektakularno.
Nije moj muž, tvoj muž,
ni moja mama nije tvoja mama,
ni moje dete, nije tvoje dete.
Uspeh. Moćno zvuči. Željena destinacija.
Ovde nije dobro da budeš pametan, da imaš šta za reći, da imaš šta da obučeš i pojedeš, da radiš, da zarađuješ, da izlaziš sa četrdeset,
da ideš bez muža, da pričaš više od muža, da pričaš uopšte…
