Piše:Nina Radojčić
Miholjsko leto je šapat, tajna koju priroda deli s vremenom.
Prolazan trenutak, zlatna zagrada u velikoj priči godine. U tim međuprostorima, između živopisne raskoši leta i tmurne introspekcije zime, jesen baca čini. U pejzažima sa nijansama purpura i zlata, vlada tišina, kao da i sama priroda zadržava dah. Prolazan trenutak, dragocena umetnost, remek-delo prirode, baš kao delo srca koje se ne zaboravlja.
Čini se da u ovim danima najviše osećamo suptilnosti postojanja. U srcu svakog čoveka leži unutrašnja jesen, vreme refleksije i introspekcije. Živopisna nijansa, sa bojama radosti i tuge, tapiserija tkana zlatnim koncem, gde se nade i snovi prepliću… Što se ne daš meni živu, razabrati u pletivu…reče pesnik.
Trenuci kada shvatamo, a još više osećamo, da smo i mi, poput prirode oko nas, prolazni, ciklični. I da se, u svakom sivilu i mraku, bez obzira na trenutne okolnosti, mogu pojaviti svetli trenuci.
I mi u određenim periodima svog života odbacujemo ono što nam više ne služi, čak iako toga nismo svesni. U tom odbacivanju stvaramo prostor za rast. Jer u nama uvek leži potencijal za obnovu.Čak i kad se osećamo ogoljeni, sami, slabi. Kao drveće koje stoji golo, ali snažno, i naša snaga i otpornost vrlo često leže u ranjivosti. Na nama je, iako to nije nimalo lako, da pronađemo lepotu u promeni lišća naših života, a snagu u korenima koji nas drže.
Jer u svakom kraju leži seme novog početka.
Iznenadno, poklonjeno sunce nek bude šansa da se prepišu zaboravljeni snovi, obasjaju zaturene želje, istope zaleđeni strahovi.
I u svakoj godini, postoji prilika da svaki dan učinimo malo posebnim.
Kao jesenje lišće, pustimo prošlost, prigrlimo sadašnjost, neka traje. O budućnosti ionako ništa ne znamo.
Uostalom, mi ne znamo ni da li će miholjskog leta zaista i biti u danima pred nama. U toj nepredvidivosti deo je i lepote koju tako željno čekamo i o kojoj pričamo.
Ali zato mi sami možemo da stvorimo ovu sezonu milosti i zahvalnosti, da zagrlimo miholjsko leto naših duša…. Tajna je u pronalaženju magije u svakodnevnom, radosti u običnom. Tajna je u prepoznavanju da je život, poput miholjskog leta, dragocen dar, prolazni trenutak brilijantnosti. Zato uživajmo u svakom zlatnom momentu, čak i onda kad smo mi ti koji treba da obasjaju nečiji mrak. I to je jedna divota i talenat, koji nam je kao ljudima dat.
Ako ne znaš kako sebi, budi miholjsko leto nekom ko tebi vredi. Sijaćeš i sam.
