Navodno kupljena da biste sedeli na njoj dok čitate pod lampom, ćaskate sa prijateljicom ili stavljate šminku, stolica na kraju ostvaruje svoju pravu sudbinu kao čuvar odeće koja je sišla s vašeg tela ali još nije dospela u plakar.
Suviše lenji da bismo silom trpali odeću u fioke već krcate do krajnjih granica i na ofingere tesno nanizane dan za danom, predajemo se, nehajno je bacajući na stolicu, koja se odavno više ne vidi ispod slojeva i slojeva.
Zašto ne možemo da se odupremo stolici kao privremenom rešenju za odlaganje odežde u tranziciji? Odgovor je prost: imamo suviše toga. Ne trebaju vam svih sedam majica iz srednjoškolskog sportskog tima ili pantalone u koje ne možete da stanete poslednje tri godine — a opet, tu su, zauzimaju upravo ono mesto koje odeća koju stvarno nosite (jeste, ona što obitava na vašoj stolici) zaslužuje.
Da bi nas sve poštedela ovog amoralnog, bahatog načina života, razgovarala sam sa konsultantkinjom za čišćenje pri KonMari i osnivačicom Minimize With Purpose Kejtlin Roberts, koja nam je dala praktične, osvežavajuće savete kako da se jednom za svagda rešimo odeće koju ne nosimo.
Kako da krenete da krčite plakar
Nažalost, ako tek počinjete da raskrčujete plakar, vaš prvi zadatak podrazumeva da izdvojite jednu slobodnu nedelju (ili čitav vikend, u zavisnosti od stanja u kom se nalazi vaš plakar) kako biste se suočili sa svom svojom garderobom odjednom. Prema Roberts, taj “maraton čišćenja” nešto je što ne želite da radite tokom dužeg vremenskog perioda; odredite jedan dan za to i svršite s tim.
Počnite tako što ćete izvući bukvalno svaki komad odeće iz plakara i staviti ih sve ispred sebe. Ne zaboravite ni odeću u torbi za teretanu, kolima ili bilo gde drugde gde imate običaj da krijete ili odlažete odeću koju nosite. “Veoma je moćno sve to poslagati u vašoj sobi, obično na krevet, i zaista pojmiti koliko toga imate”, kaže Roberts.
Možda ćete se zabrinuti zbog te količine, ali ne krivite sebe, krivite kapitalizam. “Odeća u naš život ulazi veoma lako preko jeftine robe, rasprodaje, promene stila… to je samo nešto što kupujemo u velikoj količini i nemamo vremena da proberemo i oprostimo se sa stvarima kad jednom završimo s njima.”
Roberts predlaže da u glavi zamišljate svoj stil pre nego što krenete da prebirate po odeći. Možda ćete poželeti da sačuvate komade za koje znate da će trajati zbog kvaliteta i vaš prvi korak treba da bude recikliranje jeftine odeće; možda ste spremni da se oprobate s minimalizmom i samo sačuvate osnovne stvari — na vama je.
Kako odlučiti koju odeću zadržati
Čišćenje plakara kad vam je teško da se oprostite od tih predmeta, kad imate problem sa suzdržavanjem u šopingu ili kad to zbog nečega prosto morate da uradite ume da bude teško i emotivno. To je razumljivo —“Ljudi iskazuju ličnost i identitet preko odeće”, kaže Roberts.
Da bi taj proces bio manje strašan, Roberts govori klijentima da se pre usredsrede na ono što žele da zadrže umesto na ono što žele da bace. “Zabavnije je i pozitivnije tako”, objašnjava ona. Mislite o tome kao o probiranju odeće kako biste istakli artikle za koje mislite da najbolje odražavaju vas, umesto o opraštanju od polovine vašeg plakara.
Roberts predlaže da odredite potkategorije za svu svoju odeću (npr. pantalone, topovi, fensi majice, i tako dalje…) i da odaberete omiljeni artikl iz svake kategorije. Potom iskoristite taj artikl kao reper da izmerite koliko radosti vam donose drugi artikli. Zapitajte se: Kako se osećam u ovim pantalonama u poređenju sa mojim omiljenim parom? Ako su blizu, verovatno treba da ih zadržite. Ako nisu, možda će vam biti lakše ako se oprostite od njih.
Još jedno pitanje koje treba da postavite sebi kad ste rastrzani oko nekog komada odeće jeste da li biste ga ponovo kupili. Ako ne biste, verovatno ga ne vredi zadržati. Zapamtite, pronalaženje radosti u komadu odeće ne znači samo misliti da je prelep. On vam možda unosi radost u život zato što se slaže uz sve i olakšava vam jutra ili možda čak i ako ga ne biste obukli danas, on za vas ima određenu sentimentalnu vrednost.
Ukoliko važi ovo potonje, “Možda plakar nije mesto na kom treba da ga držite”, kaže Roberts. “Možda je to nešto što treba da završi u kutiji sa uspomenama.”
Prema Roberts, ljudi umeju da osećaju grižu savesti kad se ratosiljaju odeće koju još nisu ni obukli. “Znaju da su potrošili novac na nju, ali im ona naprosto nikad nije legla”, kaže ona. U tom slučaju, ljudima savetuje da urade jednu od dve stvari sa predmetima koji još imaju etiketu na sebi.
Jedan, oslobodite se osećaja krivice misleći na radost koju će doneti nekom drugom ko možda nije mogao da je priušti dok je bila nova novcijata tako što ćete je donirati. Dva, “Zapravo ljude savetujemo da skinu etiketu i zaista se posvete tome da je nose”, kaže Roberts. Ako je i dalje ne obučete posle nekog vremena, onda znajte da je došlo vreme za rastanak.
I na kraju, ako je komad odeće koji nikad nećete nositi bio poklon i osećate se loše ukoliko ga prosledite nekom ili inače nosi određenu sentimentalnu vrednost za vas, razmislite o tome da mu nađete neku novu svrhu. Čak i ako je dotični artikal krajnje ružan, postoje načini za to.
Ponekad ružan džemper može da posluži kao savršen dekorativni krpeni jastuk. Početkom meseca, dok sam kopala po sopstvenom plakaru, odećom koju više ne nosim napunila sam Marokanske pufove, što su praktično velike kožne vreće koje mogu da posluže kao mesto za čuvanje stvari, udobno sedalo ili zabavna dekoracija.
Kako da održite čisti plakar čistim
Jednom kad ste probrali svaki komad odeće u plakaru, počastite se izlaskom ili nečim sličnim, jer to nije bilo lako i strahovali ste od toga čitavu večnost! Dobra vest je da to nikad više nećete morati da radite ukoliko poslušate Robertsin savet da svoju garderobu održavate u skladu s onim ko ste.
Proces održavanja organizacije vašeg sada pospremljenog plakara mnogo je jednostavniji i manje naporan od onoga što ste upravo postigli. “Kad perete odeću i odlažete je, svaki put kad zaviriste u plakar, ponovo ste u dodiru sa materijom”, kaže ona. “Preispitujte odluku šta želite da nosite. Ako postoji nešto što ste primetili da stalno preskačete, onda to treba da izbacite napolje.”
Roberts predlaže da svako negde u domu drži malu kutiju za donacije. Svaki put kad shvatite da više ne želite ili vam ne treba neki komad odeće, ubacite ga unutra i, kad kutija bude puna, odnesite je u centar za donacije. Takođe, mogli biste da razmislite o tome da stvari donirate mestu koje je blisko vašem srcu, umesto samo najbližem centru za donacije, kako biste bili dodatno motivisani.
Vi se neprestano menjate, tako da bi i vaš plakar trebalo to da odražava. Roberts se priseća klijentkinje koja se u nekom trenutku života silno ložila na pilates, ali sada više voli da rekreativno trči. Roberts joj je pomogla da shvati da joj više ne trebaju čarape za pilates zato što su joj se interesovanja promenila. Koje još stvari čuvate a koje više nemaju mesta u vašem životu?
Lično kad gledam sopstveni plakar iz kog se prelivaju stvari ili radnu stolicu — ili makar njene grube obrise, pošto se ostatak više ne razabire ispod svih onih stvari koje sam isprobala i nisam obukla čitave prethodne nedelje — to kod mene izazove anksioznost i nervozu.
Na neprijatno iznenađenje petnaestogodišnje ja, moja mama je sve vreme bila u pravu: čist, organizovan dom zaista čini da se osećate bolje. Kao maske za lice, bezbedan seks i zdrava ishrana, čišćenje vašeg plakara je neka vrste samo-nege. Dakle, pozabavite se viškom garderobe zarad sopstvene dobrobiti —zaslužili ste to.