Brčkam noge i čekam da mi dođe iz dupeta u glavu što smo kao društvo nemoćni i vredimo 2 dinara? Ili sam ja hipersenzitivna ili je sve manje ljudskosti.
Sreća moja, pa mi je dioptrija milion i kad mi se ne gleda ovaj svet, samo skinem naočare i živim leto koje je zakasnilo.
A daće bog da od tog mog sveta ne doživim da mi se kolega bavi dečjom pornografijom, ali ja ne bih da pričam o tome jer će uticati na ugled institucije i tako će destabilizovano društvo postati lepo.
Ovih dana ne skidam dioptrijske naočare jer nam se opet dešava seksualno zlostavljanje, a ljudi opet ne shvataju da seksualno zlostavljanje nije samo silovanje i da dečja pornografija nisu “golišave slike devojčica” kako navode određeni novinari.
Slučaj Petnica i sram vas sve bilo
Pet nekadašnjih polaznica Istraživačke stanice Petnica, za beogradski nedeljnik Vreme, podelile su priče o zlostavljanju koje su pretrpele.
“Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali.” (izvor: N1)
Ja sam se ovoj rečenici vraćala milion puta. I milion puta želela da povratim bes i tugu. Jedna od zlostavljanih žrtava slučaj je prijavila Upravi Petnice, na šta je dobila odgovor DA JE SVE POGREŠNO SHVATILA!
“Dva puta sam im se obratila. Prvi put odmah kad se dogodilo i kad su pokušali da me ubede da sam pogrešno shvatila šta se dogodilo. Pa ponovo u januaru ove godine kada sam dobila odgovor: žao mi je što se nisi obratila na vreme. Ali jesam! Pa njihovi odgovori – on je suicidalan, ne možemo da ga otpustimo jer ima veze u Valjevu, pa sud može da ga vrati na posao.” (izvor: N1)
Minimum ljudskosti koji održavam u ovom životu mi ne dozvoljava da ugled institucije stavim ispred trauma žrtava.
E, sad, taman kad pomislite: dobro, ko brine o instituciji dok brojimo žrtve seksualnog uznemiravanja? Na Tviteru osvane ovo:
Fotografija: Screenshot twitter.com /@istok
Dobar dan, Istoče.
Pod jedan: ne kaže se pojedinac već grupetina ljudi koja je znala šta se dešava, ali je svesno izabrala da ćuti.
Pod dva: šta još imate da nam kažete u vezi sa borbom za ljudska prava? Vidim, odlično vam ide, pa ko velim, dajte još besplatnih saveta kako da se sačuva ugled Petnice, a zanemare žrtve?
Pod tri: ne kaže se seks + Petnica, već dečja pornografija + Petnica, zlostavljanje maloletnica + Petnica.
Ljudi dragi, hajde da se dogovorimo. Kada na jednoj strani imamo žrtve, a na drugoj neku instituciju, uvek, ali uvek će prioritet biti borba za prava i očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja žrtve. Obraz Petnice, pa kako bih vam rekla, davno ne postoji zato što je nekome “šta će reći čaršija” bilo bitnije od toga kako se osećaju zlostavljane devojčice.
Zamišljam da javno mnjenje sedi tu negde oko 6 popodne, pijucka kafu, možda i umače neki keksić u nju, lista portale i naiđe na ovu vest. Jasno mi je da pomislite da je optuženi nevin dok se ne dokaže suprotno, ali zbog čega uvek birate da odmah optužite žrtve? Dakle, nasilnik nije kriv dok se to ne dokaže, ali žrtva je odmah kriva i optužena da to radi zbog popularnosti, zato što je moderno ili zato što je to sama tražila. Uvek optužujete žrtve bez dokaza, a problem vam je da optužite nasilnika i pored toliko svedoka. Na stranu što ne znam kako neko dovede u vezu modu i zlostavljanje, no, svako bira da li će ga trauma formirati i zbog nje izgubiti osećaj za ljudskost ili će raditi na tome da se sa istom suoči. Ili smo samo došli do toga da se trauma žena ignoriše.
I posle kažu #nisisama. Jesmo. Same smo. Ove devojčice su u trenutku molbe za pomoć bile same i nezaštićene.
Što se tiče čuvanja ugleda Petnice, pa ko je omogućio dečju pornografiju ako ne oni koji brinu o ugledu? Tako da, žao mi je što se o svetloj tački našeg društva piše na ovaj način, ali mi ljudskost ne dozvoljava da ispred svega ne stavim žrtve zlostavljanja. Te žrtve su bile maloletne, te žrtve nisu seks + Petnica, te žrtve nisu golišave slike devojčica, one su maloletne žrtve zlostavljača koji je pedagoški vrlo dobro potkovan. Dokle god neko omogućava da se seksualno nasilje dešava, nijedna devojčica u takvom mestu nije bezbedna. Grupetina ljudi koja je to prećutkivala, zapravo je podržala zlostavljanje i praktično ga legalizovala. A reakcija društva koja u celoj situaciji brine o ugledu Petnice i ponavlja da se to uveliko zna, samo potvrđuje da sigurnosti nema nigde i da se seksualno nasilje nad ženama i devojčicama normalizuje zarad dobrobiti institucije (???).
Ukoliko odlučite da vaše dete bude polaznik/polaznica Istraživačke stanice Petnica ili nekog drugog edukativnog centra, evo malog priručnika šta treba pitati:
Da li imate nekog saradnika pedofila?
Da li će moje dete biti žrtva zlostavljanja, a vi ćete mu na to reći POGREŠNO SI RAZUMELA?
Imate li neke saradnike s kojima ne možete da prekinete saradnju iako znate kako tretira devojčice, ali, eto, on samo ima drugačiji pristup?
Šta vam je važnije – mentalno i fizičko zdravlje polaznika i polaznica ili obraz institucije?
Zbog čega mislite da priče o zlostavljanju u Petnici kvare ugled te institucije, a samo zlostavljanje maloletnica to ne čini?
Zbog čega mislite da skrivanje dokaza ne ruši ugled institucije, a borba za kažnjavanje dečje pornografije “blati” vaš obraz?
U patrijarhalnom društvu mentalne i fizičke granice žena se ne poštuju. Otpor žrtava povezuje se sa modom (???), potrebom za popularnošću, preterivanjem, provociranjem – nisi dobro razumela, on je samo takav, ne izlgedaš kao druge devojčice tvojih godina. Slučaj Petnice je primer institucije moći. Naravno da nisam kompetentna da odlučujem šta će se dalje dešavati, ali dokle god svi do jednog ne odgovaraju za višegodišnje zlostavljanje, na prvom mestu ne može biti ugled institucije, već borba za bezbednost svake Petničarke. Taj ugled nije narušila prijava zlostavljanja, već ponašanje odgovornih lica u samoj Stanici. Nedavno sam pročitala izjavu Uprave da se ceo Upravni odbor te stanice pita kako je moglo da se dogodi seksualno zlostavljanje u Petnici i da zahvaljuje devojkama koje su “imale hrabrosti da govore o toj temi koja se zanemaruje”. Moglo je da se dogodi jer ste to dozvolili, kada su vas molile za pomoć, rečeno im je da NISU DOBRO SHVATILE. Dakle, te žrtve nisu ćutale, ćutala je Uprava.
I da, što se tiče onog tvita na početku:
Pod četiri: #metoo pokret ne ide u pogrešnom smeru, ide ideja da su opet žene krive što postoje zlostavljači i njihovi saučesnici i eto, sram nas bilo što ne brinemo o obrazu mesta gde se godinama dešava dečja pornografija.
