Ono što ni jedni ni drugi ne govore jeste u kakvom je položaju preduzetnica kada zatrudni.
Pitam vas zašto? Kažem vam – zar vas bar malo nije sramota?
Puna su vam usta nataliteta, a niko ne menja Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom prema kome zaposlene žene i žene preduzetnice nemaju isti tretman.
Puna su vam usta nataliteta, a kada žena preduzetnica zatrudni, nema primene Zakona o radu prema kome svaka zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Puna su vam usta nataliteta, a Zakonom o radu žene preduzetnice tretirate kako nezaposlene.
Šta sve ovo znači u praksi?
Znači da preduzetnica koja je redovno plaćala poreze i doprinose ukoliko želi da njena firma nastavi da posluje dok je ona na porodiljskom odsustvu, mora da angažuje drugo lice koje će “voditi” posao i pritom da plaća poreze i doprinose i za tu osobu.
Znači i da preduzetnice nemaju pravo da neguju dete, a da se u isto vreme ne odreknu karijere.
Znači da preduzetnica neće dobiti punu naknadu od države za trudničko odsustvo, već samo 50% naknade.
Naravno, društvo koje je podređeno muškarcima ima značajan sjaj u očima jer, bravo, evo načina da još jednu grupu žena učine podređenom.
Društvo koje neguje stereotipe i žene tretira kao one koje treba da ostanu kod kuće i svu svoju pažnju posvete porodici, ima blagi osmeh na licu zbog položaja preduzetnica.
I na kraju, društvo koje sa prezirom gleda na žene koje su se drznule da stvore karijeru i nikome ne dolivaju rakiju ako im se ne doliva, uspelo je da postavi nogu o koju će se preduzetnice spotaći.
I sve to nimalo suptilno, već zakonski.
Bravo!
Hajde da preduzetnice ne tretiramo kao preduzetnike, ko ih je terao da rađaju.
– Hajde!
Hajde da sad ističemo koliko imamo abortusa godišnje i za koliko nam je opala stopa nataliteta.
– Hajde.
Postoji to jedno neizgovoreno pravilo koje kaže da se od žena očekuje da brinu o svom domu, ali i da vode uspešan posao. Postoji i ta jedna psovka koja mi je na vrhu jezika, ali neću da se svađam (osim sama sa sobom).
Znate, svi su svesni koliko su ekonomski napredak i razvoj važni za osnaživanje žena i veću stopu preduzetništva. Pa, kako onda kultura rodne nejednakosti i dalje dominira? Šta je problem? Preduzetnici i zaposleni muškarci imaju isti tretman. Preduzetnice i zaposlene žene nemaju isti tretman. Svesno se jedna grupa žena sabotira, sputava, tera u ćošak i u podređeni položaj. Pa, dosta više!
Iako ne možemo poreći broj žena koje su počele da osnivaju svoje biznise, neke od borbi sa kojima se preduzetnice moraju suočiti, ipak, ostaju. Zašto svaka žena šta god da odluči, a da to odstupa od ustaljene prakse, mora da se bori?
Vidite, besne žene će okrenuti svet. Znate zbog čega? Jer nam je muka od sveta koji je podređen muškarcima. Svako odstupanje od patrijarhalnih pravila za nas znači borbu, dokazivanje, objašnjavanje, ubeđivanje.
Silovana žena – nema problema, reći ćemo da nasilnik nije kriv dok se to ne dokaže, ali ženu ćemo bez problema, odmah i bez dokaza, optužiti da laže.
Zaposlena žena – nikakav problem, ali očekivanja da kućne poslove obavalja samo žena – neće nestati. Kao ni osude kada od svojih para angažuje osobu koja će sređivati kuću.
Žena preduzetnica – nikakav problem, ali najbolje je da zatvoriš firmu ukoliko odlučiš da zatrudniš.
Obrazovana žena – nikakav problem, ali evo ti titula u muškom rodu.
Planetarno ćemo jednom godišnje slaviti žensku borbu – nikakav problem, ali ako možemo na slavlju da slušamo najglasnijeg kolegu koji ne propušta priliku da obasipa prisutne odabranim seksizmom.
Pravo na rad – nikakav problem, ali ako možeš da mi kažeš da li planiraš trudnoću, koliko imaš godina, platu nećeš imati kao muški kolega i nećeš biti na rukovodećoj funkciji.
Neke borbe smo osvojile, ali ne do kraja. Da bi se to desilo narativ se mora radikalizovati.
I nemojte mi pričati da je položaj žena sada dobar, jer nije – u Crnoj Gori je 30. septembra Šejla ubijena zato što se pretnje tretiraju kao prekršaj, a ne kao krivično delo.
Nemojte me pitati šta sad hoćemo kad sve imamo, jer nemamo – ako moramo da prihvatimo deo borbe zbog mira u kući, to onda nije sve.
I nemojte mi pričati o natalitetu dok preduzetnicama određujete cenu karijere.
Zakon koji diskriminiše žene preduzetnice je u najmanju ruku sraman, ali savršeno potvrđuje spoznaju Glorije Stajnam: Žene su ugnjetavane upravo zato što imaju ono što niko drugi nema – matericu.
