U Srbiji se, na primer, svakih par godina (poslednji put 2019. godine) govori o izmenama Građanskog zakonika kojim bi se ona legalizovala. Međutim, kako uporno podseća Autonomni ženski centar, Evropski parlament je surogat materinstvo još 2011. godine definisao kao ozbiljan problem koji predstavlja eksploataciju ženskog tela i ženskih reproduktivnih organa. Istovremeno, legalizacija surogat materinstva u suprotnosti je sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom.
Femrevolt prenosi, u transkribovanoj i prevedenoj formi, intervju sa Jennifer Lahl, osnivačicom i predsednicom CBC, Centra za bioetiku i osobom iza kampanje Stop Surrogacy Now. Ispred Femrevolta, razgovor vodila Daša Stevović.
Femrevolt: Zdravo, moje ime je Daša i vodiću ovaj intervju ispred radikalnofeminističke udruge Femrevolt. Razgovaraću sa Jennifer Lahl, osnivačicom i predsednicom Centra za bioetiku (CBC). Hvala na učešću, Jennifer, pustiću te sada da se predstaviš sama pa ću preći na pitanja.
Jennifer Lahl: Hvala. Da, dodaću samo ukratko činjenicu da sam bila medicinska sestra sa 20 godina staža u bolnici, uglavnom na pedijatrijskoj intenzivnoj nezi. U svom radu vezanom za medicinski potpomognutu oplodnju i surogatstvo, kao i “doniranje jajnih ćelija” pažljivo sagledavam medicinske rizike i mogućnost ugrožavanja pacijenata. To je pristup koji imam i u aktivizmu, sagledavam i kritikujem eksploataciju žena i dece.
Femrevolt: Hvala, Jennifer. Počeću od par pitanja vezanih za surogat materinstvo, budući da je to tema kojom se većinski baviš, kroz medicinski, etički i pravni aspekat. Pre svega, da li mi možeš reći više o samom medicinskom procesu, mogućim zdravstvenim rizicima koje surogat trudnoće nose po žene i decu. Čini mi se da je razumevanje samog procesa jako bitan temelj za dalju diskusiju o etičkim i pravnim problemima, pa slobodno budi opširna koliko je potrebno.
Jennifer Lahl: Za početak, dovoljno je odraditi kratku internet pretragu reklama kojima se žene regrutuju u surogat materinstvo, a da ni ne pominjemo sve lekove koje moraju da piju, zdravstvene rizike, komplikacije. To je jedan deo problema samo iz perspektive marketinga. Proces regrutacije je takav da te žene ostaju neinformisane. Kao medicinska sestra, inače sam velika pobornica informisanog pristanka, dakle pacijentkinja mora znati u čemu učestvuje i kakvi su rizici. Dakle na samom početku industrija surogat materinstva skriva činjenice vezane za proces, odnosno činjenicu da je proces opasan i rizičan. U matericu pacijentkinje vrši se embriotransfer, gde se genetski materijal može donirati od samog heteroseksualnog para roditelja koji kupuju. Kada je u pitanju istopolni muški par, ili jedan sam muškarac, potrebno je da postoji i donatorka embriona. Dakle kako bi se pacijentkinja pripremila na transfer, mora da bude na rigoroznom režimu hormona, da prima mnogo injekcija. Lekovi za plodnost su takođe neophodni kako bi se materica pripremila za embrion, ili čak embrione, budući da se često ubacuje više njih.
Ono što trenutno vidimo u medicinskoj praksi je to da žensko telo u startu odbija taj strani embrion. Ako ovo posmatramo kao sličan proces donaciji organa – primera radi, tebi treba bubreg, a ja kažem važi, daću ti jedan od svojih – prvo što moramo uraditi jeste rigorozna provera i brojna testiranja da vidimo da li će tvoje telo uopšte prihvatiti moj bubreg. Na primer, tvoje telo ne može da prihvati strani embrion. Sada postoje neke vrlo kvalitetne studije u medicinskoj literaturi koje pokazuju da surogat trudnoće mogu imati brojne komplikacije, poput gestacijskog dijabetesa (šećerna bolest u trudnoći), preeklampsije, hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) u trudnoći. Kao medicinska sestra znam, a verovatno će i mnoge čitateljke znati, da kada je trudnoća visokorizična, ona nije rizična samo za trudnicu već i za dete. Otud imamo visok stepen porođaja carskim rezom. Radili smo istraživanje sa ženama koje su iznele minimum jednu trudnoći kao i minimum jednu trudnoću putem gestacijskog surogatstva. Upoređivanjem te dve vrste trudnoće kod iste žene dolazi se do zaključka da je surogat trudnoća nosi daleko više rizika od prevremenog porođaja i rođenja putem carskog reza.
Sve te komplikacije postoje. Kada obratite pažnju na rasprave oko surogatstva, naići ćete na argument da moramo pustiti žene da donesu tu odluku za sebe, pošto je u pitanju njihovo telo, njihov izbor da nekome pomognu. Ali to jednostavno nije medicinska praksa. U medicini ne puštamo ljude da pomažu drugima svojim sopstvenim telom i donose odluke koje ih direktno ugrožavaju. Ovde u Kaliforniji, gde se trenutno nalazim, dve surogat majke su umrle od komplikacija trudnoće. Jedna od njih umrla je vrlo skoro, pre oko šest meseci, dok je nosila drugu trudnoću za isti par kom je rodila i prvo dete. Oni su je tražili kako bi rodila brata ili sestru prvom detetu. Ona je to učinila i umrla je u procesu. Trudnoća je tekla bez većih komplikacija, ali ona je svejedno umrla na porođaju. Beba je preživela. Nedavno je u saveznoj državi Ajdaho bila žena, surogat majka, koja je nosila blizance za par iz Španije. Celokupno surogatstvo je ilegalno u Španiji. Taj par je došao u SAD iz Španije, surogat majka je preminula, kao i oba deteta. To je bila vrlo rizična, komplikovana trudnoća. Imala je abrupciju placente, situaciju gde se posteljica prosto odvoji od materice i izaziva jako krvarenje. Kada se to desi a pacijentkinja nije već u tom trenutku u bolnici, male su šanse za preživljavanje upravo zbog jakog krvarenja.
Ovo su stvari koje država ne sagledava kada donosi zakone o surogat materinstvu. Novi Zeland trenutno planira donošenje zakona o surogatstvu i to je trenutno tema javne debate, tražili su komentare javnosti. Ja sam predala komentare u onlajn formularu i svako pitanje je bilo o tome kako regulisati surogatstvo. Država nigde ne pita da li bi uopšte trebalo legalizovati. To se podrazumeva. A pitanja su, na primer, da li mislite da treba izbeći novčanu nadoknadu? Kako regulisati reklamiranje? Ni u jednom trenutku niko ne adresira ozbiljne zdravstvene rizike, što mislim da je pogrešno. Ali u pitanju je velika industrija, industrija medicinski potpomognute oplodnje je ogromna i puno para se tu vrti.
Femrevolt: Da, preći ćemo na pitanje profita ubrzo, ali pre toga imam jedno potpitanje. Zanima me razlika između “altruističkog” surogatstva i komercijalnog, koji zahteva ugovor.
Jennifer Lahl: Postoji nekoliko termina koje koristimo ovde. Altruističko surogatstvo znači da nema novca, da surogat majka neće biti plaćena za to. To se reguliše kao donacija organa. Kao poklon. A postoji i komercijalno surogatstvo, gde žena potpisuje pravni ugovor, dobija novac za “posao” koji obavlja. “Posao” u ovom slučaju je trudnoća, a majka se unapred odriče deteta koje će roditi. Uglavnom čak i altruističko surogatstvo podrazumeva neki tip ugovora, makar ovde u SAD, jer par koji kupuje želi da se osigura da će to dete dobiti. Taj ugovor ovde služi da osigura da surogat majka ne može da se predomisli. Procedura je postala bizarna. U mojoj saveznoj državi, u Kaliforniji, surogat majka potpisuje ugovor kojim se odriče deteta i pre nego što zatrudni. Na taj način njeno ime neće biti u matičnoj knjizi rođenih, jer se tih prava već odrekla. Još jedan termin koji ćete čuti je “gestacijsko surogatstvo” nasuprot “tradicionalnom”. Ja ne volim termin “tradicionalno” jer ne mislim da je išta tu tradicionalno, ali “gestacijsko” surogatstvo doslovno znači da majka nosi tuđe dete. Tradicionalno surogatstvo se i dalje dešava. Tu je dete genetski potomak surogat majke. Njena jajna ćelija i nečiji spermatozoid. Dakle pojmovi koje koristimo su “tradicionalno” i “gestacijsko”, “altruističko” i “komercijalno”. U jednom od naših filmova, koji se zove “Porodilje, podklasa žena” intervjuisali smo žene koje su bile altruistički surogati, žene koje su bile u komercijalnom surogatstvu, surogat majke u tradicionalnom smislu, žene koje su nosile surogat trudnoće za prijatelje ili čak članove porodice. To je takođe čest argument u korist surogatstva – pustite je da iznese trudnoću za svoju sestru, svoje najbolje prijatelje ili čak za potpune strance. I svaka od tih žena imala je komplikacije u trudnoći, bila eksploatisana kroz surogat industriju, i sve one žale zbog te odluke. Dakle, kako god okreneš, ti problemi će postojati. Ne možemo da kažemo da je altruističko surogatstvo u redu za razliku od komercijalnog, jer nisu samo novac i ugovor ono što ugrožava ženu. Sama surogat trudnoća ugrožava majku. “Pustite je da pomogne svojoj sestri” nije argument. Trudnice koje su umrle u SAD umrle bi i da su nosile dete svoje sestre ili najbolje drugarice. To se ne može regulisati na taj način.
Femrevolt: Drugim rečima, zdravlje se ne oslanja na dobre namere ili prisustvo ugovora.
Jennifer Lahl: Upravo. A ni bebino zdravlje ne zavisi od tih stvari. Bebe se ne tiče jeste li majka plaćena ili ne, jer ovde je ključna stvar povezivanje sa majkom. Kao pedijatrijska sestra, znam koliko je važna ta biološka spona koja se stvara između majke i deteta tokom trudnoće, a nastavlja i nakon rođenja deteta. Primer koji često koristim ovde, u Kaliforniji, je recimo proces usvajanja šteneta. Ja imam psa, i kada je on kao štene rođen, po zakonu smo čekali da prođe 8 meseci pre nego što će to štene doći kod nas jer se smatra okrutnim odvajati mladunče od majke tako rano. Jedine situacije kada se pas usvaja odmah po rođenju jeste kada je majka umrla na rođenju ili kada je majka previše bolesna da brine o štencima. Dakle postoje neki izuzeci u zakonu, ali postoji procedura. U industriji surogatstva, međutim, ne postoji. Nikog nije briga. To dete se izvadi iz materice majke i preda nekim strancima iz druge države.
Femrevolt: To me dovodi do sledećeg pitanja. Vrlo interesantan film dokumentarnog tipa koji je CBC radio je “Industrija veštačke oplodnje: sve se vrti oko para”. Pa, gde nas vode putevi novca? Ko najviše profitira od svega ovoga? Ako se sve vrti oko para, gde je zapravo profit?
Jennifer Lahl: Iz industrije surogat materinstva vodi nekoliko puteva profita. Prvi i najveći je, očigledno, sama medicinska industrija, klinike, agencije veštačke oplodnje. Te agencije su kao neki brokeri. Oni regrutuju žene da doniraju, odnosno prodaju svoje jajne ćelije, što je takođe izuzetno opasna procedura, ili da iznajmljuju svoju matericu. Dakle oni su kao neki posrednik, te agencije postavljaju šarene reklame sa slikama beba i parova koji se osmehuju i, na kraju, zgrnu gomilu para. Ovo je vrlo unosna grana medicine, a oni imaju čitav niz ponuda i dodatnih usluga. Jedan par je, na primer, od žene koja im je bila surogat, tražio specifično dečaka i devojčicu pa su platili srazmerno više da dobiju muški i ženski fetus. Dakle najviše zarađuju lekari u veštačkoj oplodnji, potom i advokati. Pravnici i advokati koji se bave ugovorima i pravnim dokumentima koje proces surogatstva podrazumeva, oni takođe dobro zarađuju. Kao što sam malopre pomenula, mnogo je lekova potrebno da žena iznese bilo surogat trudnoću bilo donaciju jajne ćelije, tako da je farmaceutska industrija tu jako uključena. Ovo su sve veliki, veliki igrači. Ključno pitanje ovde je ko može da priušti sebi da iznajmi surogat majku, a ko je primoran da prodaje svoje jajne ćelije ili telo u surogatstvo. Ovo je očigledan etički i pravni problem, kao i medicinski. Bogati mogu da kupuju, siromašni moraju da prodaju.
Femrevolt: Kada već govorimo o klasnom aspektu, kao i činjenici da je na surogat materinstvo primorane uglavnom siromašne žene dok su kupci bogataši i poznate ličnosti – šta se dešavalo tokom pandemije? U medije je stiglo nekoliko priča poput one iz Ukrajine, gde su deca ostala napuštena u bolnicama jer kupci nisu mogli da dođu, i čini mi se da je to bila situacija koja je jasno razotkrila realnu situaciju industrije surogatstva.
Jennifer Lahl: Industrija surogatstva zavisi od turizma jer ne postoje međunarodni zakoni koji bi ovako nešto zabranili. Sve što nije dozvoljeno u jednoj zemlji, legalno je u nekoj drugoj ili je neki oblik toga legalan u trećoj. Trenutno je aktuelna debata u Izraelu jer, kao što znamo, Izrael dozvoljava heteroseksualnim parovima da unajmljuju surogat majke, ali ne i istopolnim parovima. Ali i taj zakon će sada promeniti. Dakle čitav ovaj zakonski mozaik podstiče turizam. Ono što smo videli tokom pandemije COVID-19 jesu surogat majke u zemljama gde je to legalno, kao i parove koji su iz drugih država koje nemaju legalizovano surogatstvo i koji odjednom nisu mogli da dođu da pokupe bebe koje su kupili. Videli smo strašne scene iz Ukrajine i fotografije redova krevetaca i u njima napuštene bebe. Moramo se zapitati u kakvom je to stanju društvo koje decu tretira tako okrutno. Šta se onda dešava? Imamo, na primer, surogat majku u SAD koja će zadržati dete skoro godinu dana po rođenju, a onda će joj to dete biti oduzeto i odvedeno negde gde su kupci, recimo negde u Aziji. Čitavih godinu dana dete je izloženo samo engleskom jeziku. Tu je i najvažnija stvar, nagli prekid te biološke spone u tako osetljivom periodu za dete. Jednogodišnje dete je prosto uzeto iz jedine porodice, odnosno od jedine majke koji je poznavalo od rođenja – čak i ranije od rođenja, bilo je u stomaku te žene devet meseci trajanja trudnoće. Mislim da ćemo sve posledice koje donosi industrija surogatstva moći da vidimo baš tokom i nakon pandemije, počevši od činjenice da su deca ostala zaglavljena između surogat majke i roditelja-kupaca koji nisu mogli da dođu. Zbog toga, kao i mnogog drugog, se ja borim protiv surogatstva. Uvek govorim ljudima, posebno feministkinjama koje argumentuju da je u pitanju telo žene, dakle prevashodno njen izbor: pročitajte ugovor. Pročitajte jedan ugovor kojim se uređuje surogat trudnoća. Te žene nemaju izbora. Ugovor propisuje s kim sme da spava. Šta sme da jede. Da li sme da ide na odmor. Da li sme da probuši uši ili nosi parfem. U jednom ugovoru koji je dobila surogat majka, zahtev je bio da mora praktikovati veganstvo tokom svih devet meseci trajanja trudnoće. To su sve oblici kontrole koje ti ugovori propisuju, a funkcionišu po principu kazne. Ako ne pratiš sva pravila, kršiš ugovor.
Ugovori uvek imaju sekciju o prekidu trudnoće ili nečemu što nazivaju “selektivnom redukcijom”, smanjenju broja beba koje surogat majka nosi. Imali smo slučaj dve žene u Kaliforniji, koje su potpisale takve ugovore i time se složile da će ukoliko tako bude od njih zahtevano, prekinuti trudnoću. Obe su se našle u situaciji gde su trudne sa trojkama, dok su roditelji-kupci tražili od jedne žene da smanji na jedno dete, a od druge na dva. Nijedna od njih nije želela to da uradi, sa bebama je bilo sve u redu. Nije bilo naznaka invaliditeta ili bolesti, ničega. Kupci su jednostavno želeli određen broj beba. Tako da smo se mi organizovali da im nađemo advokate. Njih dve su onda bile u direktnom kršenju ugovora koje su potpisale. Ja ne mislim da mi ovde govorimo o ikakvom slobodnom izboru. Previše se novca ovde vrti da bi ikakav izbor bio slobodan. Kada nam treba novac nismo slobodni u odlukama koje donosimo.
Femrevolt: Razumem. Sada imam par malo težih pitanja. Imajmo za početak u vidu da se ti nalaziš u državi gde ovo odavno nije samo hipotetička debata, već je sve odavno otišlo predaleko, kao i to da je na Balkanu, konkretno u Srbiji i Hrvatskoj, ovo pitanje i dalje van javne debate i nije aktuelna tema. U Srbiji je, primera radi, poslednja javna debata na temu uvođenja surogatstva bila 2019. godine kada su najavljivali izmene Građanskog zakonika, ali ništa se srećom nije desilo. Pre nego što pitam šta da se radi, zanima me šta konkretno vi radite. Šta radi CBC i šta radiš ti? Kako se protiv ovoga boriti na međunarodnom nivou?
Jennifer Lahl: Naš rad uglavnom je vezan za SAD. Mi smo edukativna neprofitna organizacija, dakle trudimo se da podučavamo i objašnjavamo kroz dokumentarne filmove. Imamo i podcast koji se zove Venus Rising, gde redovno intervjuišemo surogat majke koje su prošle kroz razne oblike komplikacija, ili donatorke jajnih ćelija. Takođe, svedočimo na ročištima, trudimo se da edukujemo donosioce zakona o realnoj slici surogat materinstva. Istina o surogatstvu, ne ono što nam se prodaje kroz reklamni materijal. Pored svega toga, ja pišem za novine, članke za magazine, govorim na tribinama. Tri puta sam bila u Ujedinjenim nacijama, dva puta u Njujorku i jednom u Ženevi, gde sam govorila o eksploataciji žena i uticaju surogatstva na žene i decu, pogotovo u siromašnim zemljama. Postoji višestruki efekat tih nastupa, filmova, pričanja o iskustvima realnih žena, kao i istraživanja. Istraživanje je ključno, podaci su ključni, posebno kada se radi o svedočenju. Zakonodavci uvek mogu pred vas da izvedu tri surogat majke koje će reći kako u njihovom slučaju ništa nije pošlo po zlu. I to je sjajno. Ali onda mi imamo daleko više onih koje će posvedočiti o ozbiljnim problemima. Mnoge su umalo umrle. Milion komplikacija. Žene koje su prošle kroz taj proces bez zdravstvenih komplikacija su imale sreće, to je kao bacanje novčića. Neko će proći bolje od nekog drugog, ali faktor je isključivo sreća, jer su podaci nedvosmisleni.
Ne želim da budem pesimistična, ali nekad se bojim da je Kalifornija predaleko otišla da bismo mogli da sve zaustavimo u ovom stadijumu. Za države poput tvoje ima nade, zato predlažem da se što pre organizujete, da počnete da edukujete i objašnjavate, da uključite što više feminističkih organizacija. Razvijajte odnose sa medijima, razvijajte odnose sa donosiocima odluka, zakonodavstvom, državnim predstavnicima. Počnite da se organizujete što pre jer onda nećete biti na mrtvoj tački kada se ovo pitanje jednom zaista pokrene, kao sada na Novom Zelandu. Imaćete nešto već izgrađeno i imaćete mogućnost otpora. Organizujte se.
Femrevolt: Još jedno teško pitanje. Kao što vidimo, surogatstvo se sve više predstavlja kao pitanje ljudskih prava (kupaca), kao tužna priča parova koji ne mogu da imaju svoju decu. Takođe, surogatstvo se sve češće pominje u kontekstu prava LGBT zajednice, konkretno gej muškaraca. Kako se boriti protiv toga, makar na tom teoretskom, debatnom nivou? Kako da ne dozvolimo da se pitanja opresije nad ženama danas prepakuju u nečije pravo?
Jennifer Lahl: Da, to pitanje jeste vrlo kompleksno jer, primera radi, u SAD govorimo o vrlo imućnim i moćnim gej muškarcima, kao i poznatim ličnostima. Mislim da otpor mora biti na liniji argumentacije – niko nema pravo na dete. Niko nema pravo na tuđe telo kako bi dobio dete. Ja nemam pravo da te nateram da mi daš bubreg, da ideš na dijalizu i možda umreš jer je meni potreban bubreg. Svakih 13 minuta neko umre čekajući na listi za transplantaciju organa, pa i dalje nismo odlučili da kupujemo i prodajemo organe, da ih prosto uzimamo od ljudi – jer prepoznajemo prava i dostojanstvo čoveka koji nije sklop delova od kojih neke možemo uzimati po svom nahođenju. Zaista moramo da vratimo fokus na decu, čak i u jeziku koji koristimo. Ljudi imaju pravo da imaju svoju decu. Ako neko sa svojim partnerom ili partnerkom napravi dete, svojim sopstvenim telom, to je onda njihovo dete, njihov DNK. Ljudi imaju prava na to, ali ljudi ne polažu prava na tuđe telo kako bi dobili dete za sebe.
Sve ovo bi trebalo preformulisati iz ugla žene, u smislu problema eksploatacije žena, jer jeste eksploatacija, jeste štetno, jeste opasno po žene. Kako je moguće da nečija potreba da ima dete dovede nekog drugog u rizik? Šta je sa pravima tog deteta? Šta je sa decom koja su oteta od svoje majke, jedine majke koju su poznavali 9 meseci ili duže. Ko ovde brine o tome šta je u najboljem interesu deteta? Intervjuisala sam jednu ženu koja je rođena putem ugovora komercijalnog surogatstva, čija je prva fotografija u životu jedna iz advokatske kancelarije. Na fotografiji je surogat majka koja je predaje roditeljima-kupcima, kao i ček na 10.000 dolara kao cena tog deteta, nje. Zamislite da vam je to prva fotografija. Ne slika bebe sa plišanim medvedom, već slika bebe koju predaju za ček. Ona je sada udaljena i od žene koja ju je odgajala kao majka, a i od svoje biološke (surogat) majke, jer je progovorila protiv industrije. Sada vodi interesantan blog, kao proizvod surogatstva. Ona je sama prodata i kupljena.
Femrevolt: Za kraj htela bih da ostavim prostora da kažeš bilo šta što ti se čini važnim, a što sam ja možda propustila da pitam. Ako ne, bilo bi super da predstavimo kampanju “Zaustavimo surogatstvo, odmah” i filmove koje CBC radi i koji su dostupni na YouTube-u.
Jennifer Lahl: Ne mislim da smo išta važno propustile, čini mi se da smo stigle da pokrijemo baš dosta. Naravno, ukoliko čitateljke i čitatelji imaju dodatnih pitanja, mogu me slobodno kontaktirati ili pisati tebi. Ali da, svakako mi je bilo vrlo drago što si me kontaktirala. Ili sam to bila ja?
Femrevolt: Ja sam prva kontaktirala povodom potpisivanja kampanje “Zaustavimo surogatstvo, odmah”, pa smo se dogovorile da se čujemo na Zoomu.
Jennifer Lahl: Tačno. Hvala ti puno i na prevodu teksta kampanje na srpskohrvatski. Trudimo se da pokrijemo što više jezika, što više država, sjajno je što sada imamo i ovaj. Želim da pozovem ljude da odu na sajt Stop Surrogacy Now, pročitaju izjavu i potpišu je ukoliko se slažu. Ne tražimo puno informacija o potpisnicama, ali bilo bi korisno upisati državu iz koje dolazite, tako da možemo da izvučemo spisak ljudi ukoliko budete nešto organizovali u Srbiji ili Hrvatskoj pa da možete da prosledite poziv.
Svi naši filmovi su na YouTube kanalu Centra za biotetiku i možete ih pogledati besplatno. Imamo dva filma o surogat materinstvu i dva na temu donacije jajnih ćelija. Mislim da su poslednja dva takođe važna jer, kao što smo već rekli, gej muškarci uglavnom moraju da prođu oba procesa, da od jedne žene uzmu jajnu ćeliju a od druge iznajme matericu kako bi dobili dete. Tako da su oba ta procesa vrlo rizična i opasna. Filmovi su dostupni sa titlovima na različitim jezicima: francuski, španski, italijanski, itd. Nadamo se da ćemo imati pomoć i u prevodu titlova na razne jezike, trudimo se da informacije o ovome postanu što dostupnije svima. Većina ljudi samo nije svesna toga koliko je ovo opasno. Misle da je u pitanju samo lep gest. To tehnički jeste lep gest, ali je takođe i jako, jako opasno.
Femrevolt: Još jednom, hvala na ovom intervjuu, a hvala i na svemu što ti i CBC radite.
Jennifer Lahl: Hvala i vama. Zajedno smo u ovome.
