Zašto si sama? Što se ne udaš? Kada ćeš da rodiš? Koliko puta ste bile bombardovane ovakvim pitanjima koja su postala toliko otrcana da je na njih suvišno davati bilo kakve odgovore. Što se više trudite da obrazložite svoj stav ili razloge samo vama znane biva samo gore. Jedno je sigurno da mi se pri takvim pitanjima diže svaka dlaka na glavi, a posebno od one čuvene „vrijeme ti je“ kojoj treba posvetiti posebnu pažnju.
Ubiše vas babe, strine,tetke, a ponajviše komšinice, pa čak i sami poznanici koji se drznu da upitaju tako nešto. To je isto kao kad bih ja pitala: Kako u braku? Kad će prinova? Jesi li srećna? Ako nemaju šta pametnije da pitaju, a za takva pitanja vreba se svaka prilika, ne moraju ni to, bolje je jer zvuči suviše besmisleno posebno za vrijeme u kome smo se nevoljno zadesile. Raznoraznih pitanja takođe nije pošteđena ni muška populacija koja solira.
S obzirom da živimo u 21. vijeku granice za mnoge stvari su se pomjerile i to rapidno, a samim tim i vrijeme za donošenje veoma bitnih i nimalo bezazlenih životnih odluka ( brak nije igrarija kako ga danas uglavnom doživljavaju i prave sprdačinu od njega). Stvari se prosto nameću, a ti si tu da se izboriš koliko je moguće. Ono što je činjenica jeste da je ljudima uvijek bilo draže da gledaju tuđa posla nego svoja, a kada bi samo mali dio te energije usmjerili na sebe možda bi im život bio kvalitetniji, no treba se potrošiti, a ovako je lakše presipati iz šupljeg u prazno.
Lijepo je kad nađeš svoju drugu polovinu i osnuješ porodicu ali ne po svaku cijenu, misleći na one koje su se udale samo da se udaju i skinu skalp sa glave, tako valjda smatraju da su društveno prihvatljivije, a jest΄da je društvo napravilo taj zajeb. Takve se najviše i odvaže da vam sole pamet o tome šta je ispravno a šta ne. Naravno udaju se i iz ljubavi što je najdivnija stvar, a ne reda radi.
U svakom slučaju u svemu ovome jedino mogu da razumijem roditelje koji se brinu jer ih je strah da ćeš ostati sama, a strah je najgori neprijatelj. Vođen njime čovjek pravi greške koje za sobom mogu da imaju dalekosežne posljedice. Nije niko lud pa da ne zna da vrijeme neumorno leti i da godine prolaze. Pa neka, nikad se i ništa nije moglo na silu. Mada možda neko i da pošto ima dobar želudac iliti želučanu kiselinu da svari onoga koga ne voli ili ne voli toliko. Zamislite tek tog pakla od života, greota. ..“Nije ljubav sve što vidiš zato pazi kome zavidiš“.
Svi su u braku,a svi bi mimo braka. Svi su kao srećni, a shvatite koliko su nesrećni. Svi traže da kompenzuju ono što nemaju. Onda se zapitate ko je ovde lud? U šta vas to ljudi ubjeđuju kad ni sami nisu sigurni u izbor koji su napravili. Baš tako u izbor gdje ti odlučuješ da li ćeš da napraviš taj korak ili ne, a ne društvena zajednica. Čemu toliko upinjanje da se vežete? Možda je meni dobro i ovako. Možda mi je pao takav grah. Možda splet nesretnih okolnosti. Bitno je da si ti u svojoj koži ti. Da ne gubiš sebe bio u zajednici ili mimo nje. Prosto da dišeš a ne da se gušiš.
Sloboda očigledno bode oči( izdvajaš se od drugih i ne uklapaš u šablon). Znaju ljudi da ona itekako ima svoje prednosti jer odgovaraš samo sebi i nikome drugom. Prema tome to upinjanje je bespotrebno zapinjanje. Takvim stavom dobiju se samo kontraindikacije.
Da zaključim, želim kvalitet, a ne kvantitet od koga svi polaze, a vrijeme će biti onda kada ja kažem i osjetim potrebu da jeste, a ne neko drugi. Valjda ja znam šta je najbolje.
Slađana Bojić
