MedicinanajnovijePraktična LolaRadoznala Lola

DOKTOR ZA ČETVORKE Prof. Filimonović iz “Narodnog fronta” otkriva koja je je tajna multifetalnih trudnoća

Poslednjih dana, sa dolaskom na svet prvih srpskih četvorki začetih prirodnim putem, opet je u žižu javnosti dospeo čuveni prof. dr Dejan Filimonović, u narodu poznat kao “doktor za četvorke”.

Redakcija

blic.rs

Foto: blic.rs

Četiri bebe u jednoj trudnoći su i u svetu prava retkost, a u Beogradu su nedavno u porodici Gaćeša rođene četvrte četvorke Srbije, a prve začete prirodnim putem.

U tri od četiri slučaja srpskih četvorki, trudnoće je vodio dr Filimonović, koji je za “Blic” govorio o svom tridesettrogodišnjem iskustvu i svim radostima, izazovima ali i poteškoćama koje nosi njegov posao.

Profesor Filimonović je specijalista ginekologije i akušerstva i subspecijalista perinatologije, sa 33 godine radnog iskustva. Načelnik je Odeljenja visokorizičnih trudnoća u GAK “Narodni front” i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

– Već su skoro 33 godine kako sam na Klinici, pamtim po tome što sam rešenje dobio za prvi rođendan mog starijeg deteta, a perinatologijom se intezivno bavim oko 25-26 godina – priča za “Blic” prof. dr Filimonović.

S obzirom na višedecenijsko iskustvo dr Filimonovića, nije ni čudo što strahovi svih trudnica, koje imaju viskorizičnu trudnoću, nestaju kada dođu u kontakt s njim.

– Ja obično nastojim da roditelje, prvenstveno majke rasteretim u tim trenucima i onda kažem vi budite srećni i zadovoljni, mislite o trudnoći, a sve brige ostavite meni. Onda taj pristup deluje, a ja ustvari pokušavam da vratim poverenje u odnosu lekar-pacijent. Ja bih gugl zabranio, ne mislim bukvalno, ali bih ograničio pristup, jer ta “magijska tajna” između lekara i pacijenta se izgubila potpuno.

Danas šta god koga muči, on prvo lek traži na guglu, ukuca simptome i on mu izbaci dijagnozu, i šta će mu onda lekar. Ja prosto pokušavam da mojim pacijentima ulijem poverenje i da budu sigurni da znam šta radim i da mi veruju. Problem je što se izgubila empatija i prvi korak ka uspešnom lečenju je uspostavljanje poverenja.

Ovo posebno važi kada je reč o trudnoći. Trudnoća je prirodno stanje, ja sam tu samo da iskontrolišem i ispratim šta priroda radi, uz nekad neophodne intervencije – priča dr Filimonović.

Prirodne četvorke prava retkost

Četvorke su prava retkost, a začeće prirodnim putem dolazi na nekih 700.000 do 800.000 jednostrukih trudnoća, tako da je to prava retkost.

– Moram da naglasim da se u medicini multifetalne trudnoće, tj. one koje imaju više od jednog ploda smatraju patologijom, a četvorke su ekstra patologija i to nije svojstveno čoveku. Četvorke su specifične, jer je sve četiri puta rizičnije i komplikovanije. To su četiri ploda, koja u 29. nedelji mogu da imaju oko kilogram, pa puta četiri to je kao maltene jedna krupnija beba.

Ogroman uspeh je “doterati” ih u trudnoći što dalje, da bismo imali što starije bebe koje će bolje proći i lakše podneti vanmaterični život.

– Ljudsko biće je najnezrelije biće na svetu. Svaka beba prevremeno rođena, posebno u multifetalnim trudnoćama, nije sposobna da samostalno diše jer nema razvijena pluća, digestivni sistem nije dovoljno razvijen, sve su to rizici sa kojima se suočavamo.

Kada sa četvorkama izguramo do 32. nedelje mi pevamo od sreće. Kad kažem mi, mislim na tim, jer iza toga svega ne stoji jedan čovek, već ceo razrađen sistem. I kada uspemo, kao što je slučaj sa subotičkim četvorkama, onda se mi zbližimo, toliko da mi šalju fotografije, jedni drugima čestitamo Nove godine, to nekako dođe kao prirodan tok događaja.

Poslednje četvorke je kod mene uputila, baš majka četvorki iz Subotice, tako je Marija došla i počela je naša saradnja, dalje sve znate. Ona je jedna vrlo stabilna žena i čist primer kako poverenje dovede do pozitivnog ishoda – priča profesor Filimonović.

Vodenjak pukao na Veliki petak

– To je tek bila neverovatna situacija, Veliki petak svi praznuju, Marija zove da joj je pukao vodenjak (kod jednog ploda). Odjednom milion pitanja, da li je pustiti i žrtvovati jedan plod zarad tri ostala, da li je poroditi i onda smo doneli odluku da je porodimo carskim rezom, i evo bebe su dobro, nalaze se na Institutu za prevremeno rođenu decu, napreduju, nadamo se da će tako i ostati.

Anomalije ploda moguće uočiti već u 12. nedelji

Za slučaj Mirele Čavajde, koji potresa region, kada je saznala da joj je nerođeno dete bolesno, a da su joj u nekoliko državnih bolnica u Zagrebu rekli: “Žao nam je, ne možemo ništa uraditi, najbolje da odete za Sloveniju”, dr Filimonović komentariše kao blago rečeno nehuman.

Kod Mirelinog ploda je utvrđeno da ima veliki tumor na mozgu i prognoze su bile da će ili umreti u utrobi ili se roditi sa teškim oboljenjima i “biti kao biljka”, uprkos tome lekari nisu želeli da urade abortus.

– Društvo generalno skreće u desno, ne ulazeći u pojam vere i šta nam ona nalaže, ulazeći samo u medicinu i ono racionalno, zaključujemo da stav naših suseda po tom pitanju nije ispravan.

– Vrlo je komplikovano definisati šta je zdrav čovek šta je zdravo dete, ono što u ovom trenutku nije zdravo, možda za godinu dana može da se izleči. Evo upravo to se dešava sa SMA bebama, za čije stanje postoji lek, ali je nerealno skup. Postavlja se pitanje – da li zdrav život košta dva i po miliona i na to niko nema odgovor?!

– Mi imamo određen broj anomalija koje uočimo vrlo rano, od 11-12 nedelje, kada uočimo neke nepravilnosti, mi o tome obavestimo roditelje ali mi ne donosimo odluku. Dajemo savet, objašnjenje ali roditelji su ti koji odlučuju.

Iako je vrlo diskutabilno da li je etički ili nije, apsurdno je da vi zabranite majci abortus, ako znate da će beba da se rodi s teškim anomalijama, nesposobna za normalan život, vi produžavate agoniju tom biću, roditeljima, društvu i zajednici – ističe dr Filimonović.

– Ako pristanemo da budemo ginekolozi, onda je i abortus deo tog posla. Prigovor savesti je teško objašnjiv, ja lično se nosim mišlju što ne bih voleo da se desi meni, mojoj ženi, bližoj porodici, ne želim da se desi ni mojim pacijentima i nekako mislim da je to najpošteniji pristup.

– Uvek pacijentima saopštim kakvo je stanje, nije isto ako dete ima sitnu srčanu anomaliju, koja se ispravi jednom operacijom, ako dete ima srčanu manu za koju je potrebno pet operativnih intervencija i 500.000 evra za operacije u inostranstvu, a tek nije isto ako je po rođenju osuđeno na život kao biljka, nesvesno da uopšte postoji.

Slučaj u Hrvatskoj najgore licemerje

– Odluku o abortusu donosi majka, mi možemo da damo ili ne damo dozvolu, ali ne možemo da budemo licemeri, a ovo što se dešava u Hrvatskoj je najgore licemerje koje postoji. VI imate mogućnost da radite fetocid i sad odjednom to niko ne zna da uradi u celoj državi, iako imam kolege koje rade tamo i znam da to nije istina što tvrde. Dovode ženu u očajnoj situaciji da ide u drugu državu, dignete region na noge i uzburkate kompletnu masu, to je krajnje licemeran čin.

Zamislite da je ona došla u Srbiju i potražila od nas pomoć i da smo mi pristali da uradimo abortus, koji su u Hrvatskoj na krajnje licemeran način odbili da urade, u svim njihovim medijima bi osvanuli naslovi – srpski lekari ubijaju hrvatsku nerođenu decu, tako da je to sve veoma diskutabilno jer je politika zašla u sve pore društva. Osim politike, uz dužno poštovanje prema crkvi i njoj nije mesto da se meša u medicinu.

– Imate jednu Poljsku, Argentinu, gde uopšte nemate pravo da uradite abortus, pod izgovorom da nije hrišćanski. Oni sa tom odlukom teraju ljude u kriminal, žene dovode u situaciju da u 21. veku idu kod nekih baba i vračara da prekidaju trudnoću, dovodeći sopstveni život u opasnost – kaže dr Filimonović i ističe da je “apsolutno svestan da se njegove reči mnogima neće dopasti”.

“Razvaljuju” od posla

– U toku prošle godine u GAK “Narodni front” je porođeno više od 8.500 hiljada žena, skoro 900.000 dece je rođeno, to je za 1.500 dece više u odnosu na prethodnu godinu. Mi nismo projektovani za toliki obim posla, Klinika nije predviđena za toliki broj porođja, mogu bukvalno, narodski reći da “razvaljujemo”.

Profesor Filimonović ističe da ima tim sačinjen od mladih i sposobnh ljudi, a kao recept za uspeh ističe kontinuiran rad, praksu i neprestano učenje.

Preuzeto sa: blic.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije