Kada društvo očekuje da mame i tate podele porodiljsko odsustvo i obaveze oko dece, motherhood penalty fenomen se smanjuje. Dokaz? Švedski sistem roditeljskog odsustva
Budite iskrene: da li ste ijednom tokom trudnoće dovele u pitanje ideju o tome da ćete, nakon porođaja, vi otići na roditeljsko odsustvo? Iako zakoni u Srbiji dozvoljavaju očevima da koriste odsustvo zbog brige o detetu i dalje se na prste mogu izbrojati muškarci koji su ga zaista iskoristili. Zašto? Zato što društvo i dalje očekuje da primarnu brigu o detetu, naročito novorođenčetu, preuzme majka. Ovakva očekivanja osnova su fenomena koji nazivamo motherhood penalty: zbog prekida karijere i brige o deci, majke bivaju manje plaćene, gube šansu za unapređenje i teže ih zapošljavaju. Kako razbiti začarani krug?
Švedski model roditeljskog odsustva
Švedska nam je dala odgovor: naučite društvo da očekuje i od očeva jednaki angažman oko dece. Još 1995. godine ova zemlja je uvela obavezu očevima da preuzmu deo porodiljskog odsustva. Nije im dala opciju, dala im je ultimatum: ako ne preuzmete bar 3o dana brige o detetu, cela porodica će izgubiti pravo na ovaj deo odsustva. Tokom godina, broj dana koje moraju iskoristiti očevi se povećavao.
Danas, švedski model izgleda ovako: roditelji imaju pravo na ukupno 480 dana odsustva zbog brige o detetu. Prvih 380 dana dobijaju oko 80 odsto svoje plate, a poslednja tri meseca nešto niži iznos. Roditelji odsustvo ne moraju da iskoriste odjednom, nego tokom prve četiri godine detetovog života, po potrebi. Ipak, najznačajniji deo ovog sistema odnosi se na tatinu kvotu: 90 dana odsustva mora da iskoristi otac. Ostatak dana može da se prenosi sa roditelja na roditelja po izboru, ali tata mora na porodiljsko najmanje tri meseca.
Kakve je promene doneo model podeljenog roditeljskog odsustva?
Gotovo tri decenije nakon uvođenja prve tatine kvote, Švedska je zapadna zemlja sa ubedljivo najmanjom stopom motherhood penalty fenomena. Situacija još nije idealna: tek trećina očeva koristi više dana odsustva od majki, a žene i dalje imaju za oko 6 odsto nižu platu nakon što se vrate sa porodiljskog. Ali, istraživanja pokazuju da se stvari menjaju najbolje iz godine u godinu.
Dugoročni penali koje žena oseti u Švedskoj iznose 9 odsto, a u većini razvijenih zemalja oko 35 – 40 odsto
Svaki dodatni mesec odsustva koji preuzme otac povećava platu majke u naredne četiri godine za 6.7 odsto
Uključivanje očeva u roditeljsko odsustvo smanjilo je učestalost postporođajne depresije i upotrebu antidepresiva kod švedskih majki
Ispostavilo se da glavnu promenu nije donela zakonska prinuda očeva, nego društvena promena koja se javila kao posledica. Kada je uvedeno odsustvo za očeve, broj tata koji odlaze na porodiljsko drastično je porastao, a majke su počele ranije da se vraćaju na posao. Za žene je možda i značajnije bilo to što su očevi na porodiljskom preuzeli deo njihovog nevidljivog tereta i počeli da učestvuju u kućnim poslovima, odlascima kod lekara i u vrtić, svemu onome što majke prepoznaju kao svakodnevnu brigu o detetu. Odjednom, majke su na svojim leđima nosile manje. Rasterećenje majki direktno je uticalo da one manje osećaju stres, budu raspoloženije, ređe doživljavaju postporođajnu depresiju i postanu efikasnije na svim poljima. Postepeno, ovakva politika jednakosti počela je da utiče i na društvene norme: u Švedskoj je postalo društveno očekivano da otac uzme odsustvo. Poslodavci više jednostavno ne podrazumevaju da će briga o detetu biti na majci, pa se promenila i njihova percepcija o ženama kao efikasnim zaposlenima. Čim je društvo prestalo da očekuje od žene da samostalno brine o detetu, smanjila se kazna za materinstvo.
I očevi profitiraju kroz brigu o deci
Ali, nisu samo majke te koje su imale koristi od ovakvog sistema roditeljskog odsustva. Velika švedska longitudinalna studija pokazala je da muškarci koji koriste roditeljsko odsustvo imaju oko 34% niži rizik smrtnosti povezane sa stresom i zdravstvenim problemima. Kako to? Istraživači su zaključili da to nije posledica samo pronatalitetne politike u Švedskoj, već toga što takvi očevi grade stabilnije odnose i imaju zdraviji stil života.
Isto smatra i švedski fotograf Johan Bävman, autor projekat Švedske tate. Kada je dobio sina. poželeo je da dokaže svetu da briga o detetu ne mora i ne treba da bude čisto ženski posao. Počeo je da fotografiše očeve koji su brinuli o deci tokom roditeljskog odsustva — u parkovima, kuhinjama, kupatilima, usred haosa svakodnevice. Bez romantizacije, bez potrebe da glorifikuje očeve koji brinu o deci, ove fotografije prikazuju muškarce koji kuvaju, presvlače bebe, uspavljuju decu i organizuju dan oko porodičnih obaveza.
Ove tate otvoreno progovorile o tome da im je roditeljsko odsustvo poboljšalo život i ojačalo porodice i koliko je zaista važno za jednakost među polovima. Možda je upravo to i najvažnija lekcija švedskog modela: motherhood penalty nije biološka sudbina žene, već društvena posledica načina na koji raspodeljujemo brigu o deci. Kada društvo očekuje da majka žrtvuje karijeru, žene plaćaju cenu materinstva kroz manje plate, sporije napredovanje i veći psihološki teret. Kada isto očekivanje postane usmereno i ka očevima, posledice počinju da se menjaju. Švedski model nas upozorava da briga o detetu nije pomoć majci, već zajednička odgovornost.
