Ljubavi, neće mama uvijek biti tu, jednog dana neće uopšte

Pokušaće da ti romantizuju tipove koji muvaju sve što sise ima uvjeravajući te kako je to dio muške prirode. Nije, ljubavi.

Pokušaće da ti, bez da trepnu, prodaju priču kako je iskrenost po svaku cijenu poželjna i sjajna.

Nije ljubavi, nekad je čisti bezobrazluk upakovan lijepo.

Pokušaće da ti uvale par čokolada s natpisima poput “Nemoj ti prva” “Voli sebe” “Ko te voli vratiće se”

Ne jedi to, poješće ti živce. Popusti nekad, ne zato što si pametnija, već zato što želudac traži da se javiš prva. Pa možda zadnji put.

Opteretiće tu tvoju prelijepu glavu uvjeravajući te da je “sve u tvojoi glavi” i da “sve iz glave ide”, a ti i ja malecka znamo da je pola toga izvan tebe i da na neke stvari nećeš moći ni glavom ni šakama da utičeš.

Pričaće ti o tome šta čini pravu ženu kao da su je oni po receptu pravili, ali nas dvije znamo da ćeš nekad biti prava, a da ćeš se ponekad od sopstvenih i tudjih očekivanja malo i iskriviti. U redu je. Proći će.

Prodavaće ti razne teorije o tome šta bi ti trebalo, a šta ne bi, s svojom vaginom, jajnim ćelijama i životom da radiš. A ti reci da nemaš para sad. Javićeš se nikad.

Insistiraće na floskulama poput “ispunjen život”, “aktivnosti liječi”, “ustani u 5”.

Ljubavi, na vrijeme nauči da je dosada nepravedno zapostavljena i da je odmor jedini preduslov za bilo šta ispunjeno. Nemoj sve sad. Sutra ćeš.

I neću ja uvijek biti tu.
Jednog dana neću uopšte.

Ali već sad znam da ćeš znati šta je u redu da ti prodaju, a šta ne. I da ćeš nekad svjesno baciti bisere pred svinje.

Već sad znam da će svijet u kojem ćeš ti biti žena biti bar malo bolji. I znam da ćeš ti biti bolja nego što sam ja sad.

Piše ti u očima, sve moje najmoje.