Društvene mreže omogućile su nam bržu i direktniju komunikaciju, a tu pogodnost obilato koriste i pojedini sveštenici koji na taj način dolaze u dodir sa većim brojem sugrađana željnih najrazličitijih odgovora.
Jedan od njih je i vladika Grigorije koji vrlo često iznosi svoje stavove o brojnim društvenim, političkim, moralnim, kao i verskim temama, a na društvenim mrežama postavlja pitanja građanima da li smatra da mogu biti od koristi većem broju ljudi.
Nedavno je progovorio i o ustaljenom običaju nošenja crne boje nakon smrti voljene osobe, kao i o tome da li je uopšte potrebno na taj način pokazati svoju tugu.
🔴 ДА ЛИ ТРЕБА НОСИТИ ЦРНИНУ НАКОН СМРТИ БЛИСКИХ ЉУДИ?!
На ово питање најрадије бих одговорио потпитањем: Да ли је црнина уистину потврда да жалимо и тугујемо за неким?!
Процес туговања одвија се у нама и за то нам није неопходан никакав спољашни доказ. ⬇️1/5
— ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ (@EpGrigorije) September 4, 2022
Sada se osvrnuo na još jednu dilemu velikog broja vernika, a to je da li raditi za velike praznike.
“Često dobijam pitanja da li sme da se obavljaju kućni poslovi na crkvene praznike? Da li je dozvoljeno uključiti veš mašinu, očistiti stan, peglati veš? Odgovor je: da, dozvoljeno je.
View this post on Instagram
U većini slučajeva, uverenje da se ne sme obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujeverja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se tog dana proslavlja.
“Ako je uistinu posredi poštovanje, onda bi ono trebalo pre svega da se iskazuje odlaskom na liturgiju, molitvom ili, recimo, izbegavanjem ogovaranja i psovanja, a ne da se svede na puko uključivanje ili neuključivanje veš mašine” navodi vladika Grigorije.
“Zaista verujem da Bog ne gleda ko je šta uključio, isključio ili pomerio. Njega mnogo više zanima kako se ponašamo prema drugima, bliskim i dalekim, zanimaju ga naša osećanja, namere i volja”, napisao je biskup u opisu objave koju je podelio na svom Instagramu, a potom je dodatno potkrepio primerima u videu.
Ljudi su mu se u komentarima zahvalili na detaljnom objašnjenju.
“Zamislite samo da je praznik i mi kažemo: danas ništa ne radimo, nego idemo u restoran. Onda nas tamo služe konobari, koji su hrišćani kao i mi i trčimo i radimo, a mi mislimo da malo smo bolji od njih. Međutim, nismo, jer su oni u tom trenutku bolji od nas jer nam služe”, počeo je on prisećajući se svog djetinjstva.
“Zanimljivo je i moje sećanje na detinjstvo, kada su se u mom selu odmarali od rada u polju. Na taj praznik nisu išli u crkvu, već su se kartali i svađali”.
Zatim je zaključio primerom sa Svete Gore i manastira u kome je živeo.
“Na Svetoj Gori, koliko se sećam, i u manastiru gde sam živeo sa vladikom Atanasijem, posle bogosluženja, ako je liturgija, naravno, bila praznik i crveno slovo, ručali smo, a onda bismo radili. Išli smo na svoja poslušanja. Zato rad sam po sebi nikada ne može biti zlo.
Međutim, nepoštovanje praznika i sveca kojeg slavimo na taj dan se ogleda u tome šta mislimo i kuda su usmerene naše misli i postupci, a ne u sedenju i ne radeći ništa”, rekao je vladika.
Preuzeto sa: luftika.rs
