I koliko ću još moći
Da pronalazim sreću u krilima ptica
U oblacima
I lišću koje mi vetar nanosi u prozor
Ja sedim već jako dugo
Na ovoj plavoj osmatračnici
Lepo mi je
Umiruje me
Samo se ponekad brinem
Da ću ostati da posmatram
I ovi ljudi dole
Moraće da uzmu kriške mog života
Upakovane u čistu kesu
Pažljivo okačenu na ivicu kontejnera
Tamo gde nekad ostavljam ručak
Pa se nadam da će neko brzo doći
Ili ostavljam očuvane stvari
Slabo korišćene
Mogle bi sjajno nekom da posluže
Ali ujedno se i plašim da nekog ne uvredim
Ili da ne ispadnem nezahvalna
Odlutala sam
Ne znam šta sam u stvari htela da kažem
Što sam ovo počela da pričam
Da
Htela sam da te pitam samo
Da li možda znaš kad će sve biti dobro
Nekako ne vidim baš najbolje
Iako je moj posao da posmatram
A stalno to svima obećavam
Pa čisto da znam
Bojim se da će već pomisliti da lažem
Preuzeto sa: instagram.com
