Slavko Radojčić iz Pančeva postao je poznat Srbima po svojim hodočasnim pohodima i humanitarnim akcijama koje organizuje kroz svoje udruženje “Ognjište”. Tačnije, ovaj čovek “kupovinom” svojih koraka pomaže ljudima kojima je to najpotrebnije. Skoro, u ovim pohodima pridružio mu se i njegov sin, osmogodišnji Dušan, a Slavko za Telegraf.rs potvrđuje da je humanost pokazivao od malih nogu.
Naime, pre samo nekoliko dana Duki, kako ga zove otac od milja, prepešačio je 16.5 kilometara i sakupio čak 45.000 dinara za manastirski dom Svete Petke izvorske. Pored istrajnosti i hrabrosti, pokazao je i da zna da se snađe u prirodi, te je sa Slavkom proveo ceo dan snalazeći se pod vedrim nebom.
Otac nam priča da je sve krenulo tako što je mališan sa samo 6 godina šetao po stanu pretvarajući se da ima svoje hodočašće. Za njega to nije bila samo obična igra, jer je svakodnevno posmatrao oca, a čak je i sa vrlo malo godina shvatao koliko znači mala pomoć nekom ko u tom trenutku nema ništa.
– Pre godinu, dve počeo je da se igra ,”hodočašća” u stanu. Stavio bi svoj rančić na leđa, natrpao ono što misli da je potrebno, tražio od mene neke moje lampe, pribor za prvu pomoć itd i tako opremljen šetao po stanu kao da pešači za neko dete. Već sa nekih 4-5 godina je sam počeo da odvaja igračke sa kojima ne ne igra i davao mi da ih nosim deci koju smo obilazili i pomagali, svestan da njemu ne trebaju a njima će značiti – pojašnjava Slavko početak putovanja svog sina.
Jednoga dana, tata je odlučio da ga povede sa sobom. Iz cuga je prepešačio čak 13 kilometara i sakupio neverovatnih 97.000 dinara za odeljenje Onkologije. Već tad je bilo jasno da mališan neće odustati od svog pohoda, pa je odmah pri povratku upitao oca: “Kad ćemo ponovo?”.
– Dogovorili smo se da napravim za njega jedno malo hodočašće i tako je i bilo. Sa oduševljenjem je prihvatio i tako smo jedan dan prepešačili oko 12-13 kilometara gde smo za pedijatrijsko odeljenje Onkologlogije samo taj dan sakupili 97.000 dinara, tj Dušan je sakupio jer sam ja, više iz šale, postavio nekoliko slika i ljudi su nagradili njegov trud. Posle toga sam ja pešačio 5 dana do Sokobanje (preko planine Rtanj, oko 250 km i uspon na 1600 mnv) za istu ustanovu. Skupljeno je 830.000 dinara, a od toga je Dušan sakupio tih 97.000. Bilo je sjajno, tako da me je već pitao kada ćemo ponovo. On je mali i nekome možda izgleda smešno tih 15-ak kilometara, ali se ne radi o tome… Nije bitna kilometraža već želja, volja i osećaj da se treba pomoći nekome… Ja sam na to ponosan a ne na kilometre… – dodaje Slavko za naš portal.
Duki pored hodočašća ima još nekoliko hobija. Svira tamburicu, trenira i glumi, a otac tvrdi da je sve to isključivo mališanova želja.
– U septembru će u drugi razred osnovne škole, a i u drugi razred muzičke (svira tamburicu E-prim). Takođe trenira košarku i ide na časove glume. Sve ovo je njegova želja i mi mi omugućavamo, a ne prisiljavamo kao što neki roditelji rade. Svašta teraju decu kako bi neke svoje komplekse lečili, ali mi zaista ne. Sve sam želi i za sada mu lepo ide. Mali je još, pa ćemo tek videti rezultat, a i ako ga ne bude, nije strašno, bitno je da radi ono što voli – navodi ponosni otac.
I da, Slavko je neizmerno ponosan, te ovaj prilog ne stoji džabe uz njegovo ime. Ipak, koliko god da je srećan, ni sam ne zna odakle bi pre počeo i šta bi prvo izdvojio kao najveći adut svog sina.
– Iskreno, ne znam odakle bih počeo… svakom je svoje dete najbolje, naravno pa ne bih ni puno da ga hvalim iako bih zaista mogao. Nije što je naš, ali je tako. Duki ima samo 8 ipo godina, a veoma je razuman i pametan. Baš jedna dobrica, što u ovom današljem vremenu ne znam ni da li valja, ali jednostavno je takav. Njega nikada nećete čuti da opsuje na igralištu, u školi… Rado deli sa drugarima i igračke, užinu… Supruga i ja ga doduše i vaspitavamo tako, ali je i on sam svestan da je tako ispravno – napominje Slavko.
Roditelji su ipak svesni da niko ne zna šta donosi sutra, niti kakav će Duki biti u budućnosti, ipak, trude se da će ga svojim ponašanjem i vaspitanjem izvesti na jedan ispravan put, a čini se da mališan već dobro zna kako taj put izgleda.