Lana je jurila kroz stan uveliko raspremajući. Veš mašina je prala već treći put odjutros, izvukla je novo ćebe i posteljinu, pa požurila ponovo do trpezarijskog stola da bi dopisala nešto na velikom belom papiru. Proverila je urednim slovima napisan spisak:
- pasta za zube
- nove četkice
- pidžama za dečaka
- spavaćica za devojčice
- peškiri
– Da li da im kupim dva kompleta pidžamica?! – zapitala se na glas.
Otkad je sestra pozvala prošle sedmice da je zamoli da pričuva sestriće na tri dana, Lana se potpuno pogubila. Njen inače čist stan odjednom joj nije bio dovoljno ni uredan, ni čist, ni lep. Krenula je od kuhinje, glancala je dva dana, pa se setila da bi mogla još jednom da oriba kupatilo. Sve je radila, samo da ne misli na to kako ona jednostavno ne ume s decom.
Sestričina je bila starija, imala je 8 godina, ali Lana nije znala ni koliko je visoka, ni da li je mršava ili buckasta – ništa. Kako da joj nešto kupi, čime da je iznenadi? Razmišljala je kako su pidžamice najpraktičniji poklon, pa je u celom tom haosu i raspremanju svako veče pretraživala na internetu dečji program za spavanje. Onda je ugledala spavaćicu sa srcima, od prirodnih materijala, slatkog kroja koji je prosto pozivao na san. To je bilo to. Kao da je neko pritisnuo dugme u njoj. Poručila je.
Ma šta ima ti da biraš?!
Kad su bile male, Lana i njena mlađa sestra Teodora spavale su u istom krevetu. U početku, dok se još nisu odselili u stan i kad su živeli kod babe i dede, delili su sobu sa njima. Još se seća njihovog mirisa, tihog razgovora u zoru kad deda ustaje i sprema se za posao. Fabrika je bila na drugom kraju grada, usred sankcija i inflacije nije bilo opcije da se kolima „švrćka“ svakog dana, a kola ionako nisu imali. Ustajao je po mraku, palio lampu, oblačio i otišao pešaka. Baba bi se vraćala u krevet na kratko, pa bi i ona ustala oko pola 7 -7h, da podigne celu kuću svojom energijom.
Spavale su u pidžamicama, jer je tako bilo najlakše, iako je Lana svim srcem želela da ima spavaćicu kao princeze.
Kada se usudila da pita majku dobila je brz i konačan odgovor: Ma ‘ajde! Da mi se prehladiš!
– Ja sam mislila da izaberem…
– Ma šta ima TI da biraš?! Još mi treba da se smrzneš!
I tako je jedan dečji san propao zbog straha od preeeeehlade.
Kako misliš ne znaš kako izgledaju sestrina deca?
– Šta se dešava s tobom? Nisi svoja ovih dana…
Lana nije stigla ni da razmisli, samo je iz nje izletelo:
– Zvala me je Teodora. Da joj pričuvam decu na tri dana. Ide na neki seminar u Crnu Goru s mužem… Vode porodičnu firmu, pa moraju zajedno.
Razgovor sa Mihajlom trajao je satima. Sve mu je rekla, i kako je Teodora zatrudnela sa 18 i kako su je roditelji bukvalno izbacili i prepustili samoj sebi i da nije ništa o njoj znala godinama, jer se odselila u drugi grad.
– Ali i dalje mi nije jasno. U eri interneta i 21. vek je, rodila dete pre fakulteta, pa šta… – Mihajlo je pokušao da bude racionalan i Lani se činilo kao da čuje sebe – ili bar jedan od svojih brojnih glasova koji su se umnožavali u njenim unutrašnjim borbama.
Da li sam mogla da joj pomognem kao starija sestra?
Zašto nisam bila upornija da stupim s njom u kontakt?
Da li bi se i mene moji odrekli da sam stala na njenu stranu?
– Mučiš sebe glupavim pitanjima. Kao prvo, ti si tad imala 20 godina, živela si u studentskom domu, nisi ni znala šta se dešava kod kuće…
– Kada tako kažeš zvuči kao veliko opravdanje. Ali zapravo, nije. Trebalo je više da se potrudim, da održim vezu s njom, makar krišom. Tata se pravio kao da Teodora ne postoji, a majka je naizmenično plakala i zvocala, kako neće da je vidi, kako ju je upropastila i nemoj da joj je palo na pamet da ih traži kad postane raspuštenica! Kao da je to neminovno, znaš? Da Teodorin brak ne uspe. U takvim okolnostima, najveći bi prestup bio da sam probala da je nađem. Pre godinu dana otprilike, kad smo ti i ja počeli da izlazimo, stigao mi je predlog za prijateljstvo – ne zahtev, predlog – i kad sam joj ugledala lice na ekranu, zaledila sam se. To je bila moja šansa. Pisala sam joj iako sam mislila da neće odgovoriti.
– Ali odgovorila je?
– Jeste. Videle smo se nekoliko puta. Izgleda odraslo, lepo, negovano čak, kao žena koja je preturila svašta preko glave, ali postala zbog svega toga snažnija. Iako ima samo 26, uspela je i da rodi dvoje dece i da završi neku visoku poslovnu školu. Sad s mužem vodi firmu. Deluje mi kao da se baš vole…
– Čekaj, a kako misliš to da ne znaš kako izgledaju njena deca? Nisi ih videla?
– Jesam, na telefonu. Ali to nije dovoljno, nemam predstavu koliko su veliki, koju veličinu pidžamice da im kupim, kako da ih zabavim ta tri dana…
– Lana, ti si šašavija nego što sam mislio. Ne brineš što treba da se staraš o dva potpuno nepoznata deteta tri dana, već kakvu ćeš pidžamu da im kupiš! Uostalom, siguran sam da imaju svoju odeću i pidžame u kojima će da spavaju. Nije to toliko bitno.
– Bitno je. Spavaćica je bitna. – rasplakala se.
Nije lako biti odjednom-tetka
Bilo je 3h ujutro kad je ispratila Mihajla iz stana i možda prvi put da mu se istinski otvorila otkad su u vezi. Zapravo, prvi put da je bilo kome pričala o Teodori, svojoj porodici i svemu što se dešavalo proteklu deceniju. Bila je užasno zabrinuta kako će se snaći s klincima, ali Mihajlo ju je umirio:
– Nije lako biti odjednom-tetka. Budi malo nežnija prema sebi. Hej, obožavaće te! Dovoljno je da im napraviš onaj tvoj kolač od plazme i čuvene špagete, i to je to! Kupljeni su za sva vremena!
– Ih, al’ si neki! Ne brine me to, nego… Mogu li ja uopšte s njima da razgovaram, šta ako…
– Slušaj me, da tvoja sestra ne misli da ti to možeš, ne bi to ni tražila od tebe. Da, jeste malo neobična situacija, iskreno, nikad neobičniju priču nisam čuo, ali valjda je to život, zar ne? Malo nepredvidivosti dobro dođe.
– Malo nepredvidivosti… Jedno deset godina sam izneveravala sestru, a sad ću da izneverim roditelje.
– Dobro. ‘Ajmo ispočetka. Nikog ti nisi izneverila. Svi oni su pravili izbore. I sestra da rodi, i roditelji da je ne prihvate, i sad sestra da ponovo uđe u tvoj život. Umesto da misliš o tome ko je koga izdao, skoncentriši se na važne stvari.
– Koje to? – Lana je promucala.
– Na izbore koje ćeš ti da praviš, naravno. I na recept za plazma kolač, razume se!
