To znači viđanje dece sa više radosti, a manje suza, naročito za praznike.
Sezona praznika, koja je pred nama, posebno je izazovna za razvedene parove, odnosno za decu, koja ostaju da žive sa jednim roditeljem, dok u određeno vreme viđaju drugog. Pritisak može biti posebno veliki, baš onda kada bi trebalo provesti prijatne trenutke u okviru porodice.
Da li viđanje dece za praznike znači da će isti praznik uvek provoditi sa jednim roditeljem (i njegovom familijom), dok su porodična okupljanja sa drugim roditeljem rezervisana za neke druge trenutke, ili će viđanje dece odvijati naizmenično – jedne godine Božić sa ocem, a Nova godina sa majkom i obrnuto?
Ili to znači da će se cela porodica okupiti, uključujući i nove članove, odnosno nove partnere roditelja? To može biti nategnuto i više neprijatno, nego prijatno, a deca se mogu bolje osećati kada se praznici slave odvojeno i kada svaki od roditelja zadržava privatnost i opuštenost u okvirima koje sam postavlja.
Ali naravno da nema pravila – ne postoji bolji aranžman, ako ne postoji dobra saradnja. Toksičan razvod i neprijateljski odnosi koji su strogo regulisani pravilima propisanim razvodom, doneće mnogo gorčine i viđanje dece će uvek biti bolno, jer je skopčano i sa viđanjem bivšeg parntnera, ili sa željom da mu se malo zagorča život.
Praznici su vreme nabijeno osećanjima, koja eskaliraju bez kontrole, ako bivši partneri nemaju prijateljski odnos i relativno stabilan plan za odgajanje dece, odnosno, razrađenu dinamiku viđanja i provođenja kvalitetnog vremena sa decom.
Evo nekih stvari koje treba imati na umu kada je u pitanju viđanje dece tokom praznika
Odvojeno ili zajedničko obeležavanje praznika
Zajedničko slavlje, kao što smo već napomenuli, može biti nategnuto i nezgodno, ali pod pravim okolnostima, može biti vrlo prijatno. Potrebno je imati u vidu uzrast dece i to kako i koliko deca prihvataju kako stoje stvari među njihovim roditeljima. A deca će vrlo rano vrlo dobro prihvatiti odluke i izbore svojih roditelja, ako ih oni sami prihvataju i sprovode na zreo način.
Ukoliko su stvari na otvorenom i u vašim životima postoje novi partneri, koji se shvataju i prihvataju kao članovi porodice, zajedničko okupljanje može biti uspešno i prijatno, a i dobra prilika za utvrđivanje usvojenih vrednosti (koje možda odstupaju od stavova nekih članova šire porodice i ne nailaze na njihovo odobravanje).
Ako deca međutim, očekuju da će se njihovi roditelji „pomiriti“ i da će opet biti porodica, onda zajedničko slavlje nije dobra ideja, jer može podgrejati uzaludne nade i podstaći razočaranje i frustraciju. Tada je naizmenično viđenje dece tokom praznika i vikenda mnogo bolje rešenje.
Toksična ponašanja u razdvojenom roditeljstvu
Nije lako predvideti koliko će stvari biti teške, jer pozitivan ishod zahteva da se svi pridržavaju pravila i poštuju događaj koji je povod za viđanje dece. Mudro je voditi računa (i uočiti) crvene zastavice u ponašanju – ne samo bivšeg partnera, već i sopstvenom.
Viđanje dece aktivira problematičnu bračnu dinamiku
Ako interakcije sa bivšim izgledaju kao oživljavanje prazničnog duha iz prošlosti, to nije dobra stvar. Viđanje dece za praznik treba da bude drugačije od praznika koje ste nekada provodili zajedno, ali, ako niste sasvim raščistili svoje odnose i ako kod nekoga (ili oboje) još uvek postoje „emotivni repovi“, to može biti okidač za pasivno-agresivne komentare, pominjanje situacija zbog kojih znate da će se onaj drugi loše osećati i razna „sitna prepucavanja“ koja mogu zatrovati atmosferu – deca će to osetiti, zato je bolje da budete oprezni i da prvi detektujete šta se događa.
Pritisak na decu da izaberu roditelja
U idealnom slučaju, bivši partneri bi treablo da pregovaraju i da se unapred dogovore oko plana koji im odogovara. Kada ste usklađeni, viđanje dece će ići glatko, naročito ako se držite uobičajenog rasporeda. Deca će moći unapred da se raduju što se bliži utvrđeno vreme, koje će provesti sa drugim roditeljem.
Ali, ponekad se dešava da roditelji uključe decu u pregovore, čime podrivaju dogovor između sebe i vrše pritisak na decu, da izaberu stranu. Deca moraju odlučiti „koga više vole“ i „na čijoj su strani“, a to ne samo da nije fer, nego je okrutno. Ona zaslužuju ljubav i pažnju oba roditelja i naročito zaslužuju da ti roditelji rade u njihovom interesu.
Ako je potrebno da u interesu dece progutate pakost i ponašate se pristojno, uradite to, biće to dobro za vas i razvoj vaše tolerancije. Razvedeni roditelji prečesto manipulišu svojom decom, koristeći ih kao kurire u posredovanju (međusobnom povređivanju) i kao način da bivšeg partnera kazne, da mu nešto oduzmu i uskrate, i oni posežu za tom moći, bez svesti koliku štetu nanose deci.
Viđanje dece kao prilika za međusobno nipodaštavanje
Možda pokušavate da budete pristojni i da se suzdržite od prozivanja odsutnog roditelja iza njegovih leđa, pa smatrate da imate pravo da to činite, kada se najzad sa njim nađete licem u lice. Ali iskazivanje nepoštovanja i nipodaštavajuće ponašanje prema bivšem partneru, na očigled vaše zajedničke dece, ne obećava dobar razvoj događaja i svakako ima moć da upropasti viđanje dece za praznik.
Psiholozi upozoravaju da je ovo oblik emocionalnog zlostavljanja i da njegovo praktikovanje može rezultirati sindromom otuđenja od roditelja, od čega decu treba zaštititi po svaku cenu. Držite se jednostavnog pravila – ako nemate ništa lepo da kažete, onda bolje nemojte ništa ni govoriti.
Takmičenje u poklonima
Praznici su vreme darivanja i odsutni roditelj kome je viđanje dece na rasporedu za novogodišnje praznike, može preterati sa ekstravagantnim poklonima, pokušavajući da zadivi decu i da svima pokaže kako je u stanju da usreći svoju decu (onako kako roditelj koji o njima brine, nije).
Deca će biti srećna zbog skupih poklona, ali deca brzo rastu i uviđaju pokušaj „kupovine ljubavi i poštovanja“, tako da on najčešće ne daje željene rezultate. Osim toga, deca više cene roditelja koji im daje svoje vreme i pažnju, koji se sa njima igra i sa kojim se osećaju opušteno i povezano, nego onog ko uvek glumi Deda Mraza.
Čak mogu razviti potrebu da štite roditelja (najčešće majku) koja ne može da im kupi raskošne poklone, ali koja ih obasipa ljubavlju i pažnjom na sve druge načine. To nije dobro, jer deca bi trebalo da se osećaju zaštićeno od oboje roditelja (iako više nisu par), a ne da se prema jednom roditelju postavljaju kao zaštitnici, a da osećaju podozrenje i nesigurnost u društvu drugog roditelja.
Možda znate šta vi ne treba da radite, ali ne možete upravljati ponašanjem bivšeg i najbolje što možete da uradite jeste da postavite zdrave granice i temelje za dobro ponašanje. Isprobajte ove strategije za rukovanje toksičnim ponašanjem tokom praznika:
Identifikujte zahteve i ciljeve za viđanje dece
Pre nego što počnete da pregovarate o tome kako će deca provesti praznike, identifikujte cilj i sve zahteve koje imate, da biste ga postigli. Najvereovatnije je da ćete se složiti oko toga da je cilj proslave praznika da bude prijatna i radosna i da deca ponesu lepe utiske.
A onda odredite šta je potrebno da bi se to postiglo – da li je to održavanje tradicije zajedničkog spremanja svečanog ručka, ili izlaska na neko posebno mesto, ili to znači da će deca provesti Badnje veče sa bakom i dekom. Kada oboje imate konkretne ideje i zahteve, manje je verovatno da ćete završiti svađajući se oko detalja.
Kanališite i skrenite toksično ponašanje
Pregovori mogu krenuti loše, naročito ako se obe strane osećaju defanzivno. Ako bivši partner pokušava da vas usmeri u bilo kom od pomenutih toksičnih pravaca ponašanja, pokažite da ste čuli šta je rekao, tako što ćete to ukratko ponoviti („da, shvatam, kažeš da….“), a onda vratite razgovor na cilj – i imajte na umu da ćete to možda morati da radite sve vreme, dok najzad ne postignete neki dogovor i da ćete se osećati iscrpljeno.
Dobra vest – posle ovakvih „vožnji“ setićete se zašto ste se razveli i bićete motivisaniji da radite na sebi i na iskorenjivanju svojih toksičnih obrazaca.
Napravite pauzu u pregovorima za viđanje dece
Dakle, trudili ste se da ostanete fokusirani, da ignorišete uznemirujuće doprinose vašeg bivšeg (i njegove porodice) pokušajima da se dogovorite oko viđanja dece tokom praznika i osećate da vam je strpljenje na izmaku, da ćete proključati i izgovoriti stvari koje će samo pogoršati situaciju. Ako osećate da vas emocije preplavljuju (i da se svest sužava u tačku besa i ogorčenja), napravite pauzu i nastavite razgovor kasnije.
Možete reći nešto kao „u redu, oboma nam je stalo da se deca lepo provedu i da se dobro osećaju, ali ovaj dogovor nam baš i ne ide. Hajde da se malo odmorimo, da razmislimo, pa ćemo razgovarati večeras“. Važno je da postignete dogovor, makar oko pauze oko postizanja dogovora.
Viđanje dece tokom praznika se zapravo ne razlikuje mnogo od viđanja dece i dogovora koje oko toga morate napraviti za običan vikend, u bilo koje doba godine, osim što su očekivanja veća, veći je pritisak šire porodice i viši je nivo stresa.
Pripremite se za ovu realnost i imajte u vidu da ćete njene neprijatne aspekte prevazići tako što ćete se držati cilja – deca treba lepo da se provedu i ponesu prijatne utiske, sve drugo je od drugorazrednog značaja.
Preuzeto sa: easylife.rs