Da li se glas žene čuje ili se svet samo pravi da ga uvažava, dok klimajući glavom nastavlja da radi po svom?
Čini mi se da zaboravljamo da smo ne tako davno bile tretirane kao građani drugog reda; praktično da je postojao “udžbenik” ponašanja koje jedna žena mora da sledi ukoliko želi da bude poštovana i prihvaćena u društvu.
Kažu da je “doba spaljivanja na lomači” prošlo. Da li je? Ili je vatra samo poprimila drugačiji oblik?
Sa mnoštvo donetih zakona koji su ograničili slobodu suprotnom polu, a odvezali krila ženskom, prestalo je biti dozvoljeno “kažnjavati” ženu onako kako je to vekovima rađeno, ali uprkos činjenici da smo se posle hiljadu godina ropstva izborile za pravo glasa u mnogim društvenim segmentima, pitam se – da li nas neko zaista sluša?
Da li se nas glas čuje ili se svet samo pravi da ga uvažava, dok klimajući glavom nastavlja da radi po svom?
Pre preokreta u multimedijalnoj kulturi, gde zasluge uvek prepisujem seriji “Seks i grad” kao socio-kulturnom fenomenu koji je pomerio standarde i preoblikovao prizmu kroz koju se posmatra položaj i stav žene, to isto je pokušavala da uradi jedna žena, često osporavana i vređana, jedna žena koju su nazivali “satanom” iako je bolje od svih koji su “bacali kamenje” služila hrišćanskoj dogmi “praštanja i uvažavanja ljudskih prava” – Madona.
Njen višedecenijski rad, talenat i trajanje uvek su padali u senku zbog “skandalizovanja” koje je zapravo bilo traženje prava na uvažavanje slobode kojom su se uveliko gostile veličane rokenrol zvezde. Naravno, muškarci.
Stoga bih da podsetim na njen oslobađajući govor iz 2016. godine, kad je stala na binu da primi nagradu za ženu godine i izgovorila ono što svaka od nas želi da kaže, ali nema kome.
– Evo me, stojim pred vama kao otirač. Pardon, ne, kao ženski performer. Tako me zovete. Hvala što ste prepoznali moj konstantan napor protiv mizoginije, seksizma i nemilosrdnog zlostavljanja. Ako si devojka, moraš da igraš igru. Dozvoljeno je da budeš lepa, slatka i seksi. Ali ne previše pametna.
Nemoj da imaš mišljenje koje nije u skladu sa statusom kvo. Dozvoljeno je da te muškarci objektiviziraju i da se oblačiš slobodno, ali ne smeš to da poseduješ. To je njihova želja. Ne tvoja. Budi ono što muškarci žele da budeš. Nemoj da stariš. To je greh. Ako radiš suprotno od ovoga budi spremna na kritiku – poentirala je Madona u monologu.
Ovaj govor poslužio je kao inspiracija kampanji čuvene Sintije Nikson “Budi dama, rekli su”, kao i dijalogu u blokbasteru filma “Barbi” koji je postao viralan. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da je ideju začela Madona. I to ne 2016. kad je primila nagradu, već davne 1982. kad se predstavila svetu i odbila da igra po tuđim pravilima.
