Kada je pre dve godine moj prijatelj smršao 18 kilograma, bio je to veliki poduhvat za njega. Kaže da ne bi mogao ponovo da prođe kroz sve to. Jedna nutricionistkinja mu je rekla u polušali “mogli sve sve to mnogo lakše uz ozempik”.
Nije. Odoleo je pre svega zbog straha. Ali mnogi jesu uzeli “magičnu iglu” za skidanje kilograma bez bojazni kako bi ovaj lek za dijabetičare mogao da utiče na njihov organizam. Sve za “lajk”, sve za kilogram manje.
Ne postoji lek o kojem se više priča. Ozempik je postao “zvezda”. Nazivaju ga “čarobnim štapićem” i “džokerom” u skidanju kilograma, skovan je termin “ozempik bebe” jer je posle korišćenja ovog leka došlo do trudnoća (gubitak težine može poboljšati plodnost), ali tu su i “ozempik guza” i “ozempik faca” koje nastaju kao negativna posledica opuštene kože i njenog viška. Kako to biva sa slavom, ima tu i dobrih i loših stvari.
Preporučeno
U Srbiji je “hajp” oko ozempika nastao posle pandemije i otvaranja. Ali i pre toga se u lekarskim krugovima šuškalo o leku kojim se tope kilogrami. I iako mnogi neće priznati javno, upravo su lekari među prvima koji su se bocnuli ozempikom u Srbiji kako bi isprobali da li zaista tako lako skida kilažu. I prvo se u njihovim krugovima počela prenositi vest o leku za dijabetičare koji se jako dobro pokazao protiv gojaznosti.
“Bio je neki kongres i svi su pričali da se ‘bockaju’. Nije mi bilo jasno o čemu pričaju kolege. To je bio prvi put da čujem za ozempik. Posle nekoliko meseci lek će postati veoma popularan…”, kaže mi izvor iz lekarskih krugova.
A onda se priča proširila dalje i svi su hteli “čarobni lek” za skidanje kilograma. Revolucija koju je doneo ozempik na nivou je kao kada je otkrivena vijagra. Ali priča o ozempiku nije od juče i jedan ovakav lek nije tek tako “pao sa neba”.
Među lekovima, najmanje svaki četvrti nastao je kao posledica nekog slučajnog događaja. Tako je odjednom otkrivena korist mršavljenja već postojećeg leka za dijabetičare. I to ne samo mršavljenja prekomerno gojaznih, sklonih dijabetesu, ili onih koje gojaznost direktno vodi u kardiovaskularne rizike, već i svih ostalih kojima višak kilograma prosto narušava fizički izgled.
Kompanija Novo Nordisk koja ga je razvila veoma je iskusna u proizvodnji lekova za dijabetičare, radila je dugo na tome. A čak i danas proizvodi polovinu svetskog insulina. A onda su “uboli” premiju i njihovim lekom, namenjenim dijabetičarima, počeli su da se “bodu” ljudi širom sveta koji su hteli da skinu kilograme. Prve priče kako “radi” ozempik stizale su iz Holivuda; Mask, Opra, Kardašijanke navodno su smršali uz pomoć njega.
I u Srbiji je lek doživeo estradizaciju, neke javne ličnosti nisu krile da su ga koristile, jedna starleta ga je javno prodavala preko Instagrama kao preparat za mršavljenje iako je to ilegalno, po ceni od 150 evra, i to u jeku nestašice i kada je stvar izmakla kontroli pa dijabetičari kojima je ovaj lek neophodan nisu mogli da dođu do njega. Posle ovakve jedne krize zbog nestašice ozempika, Ministarstvo zdravlja i RFZO doneli su odluku prema kojoj je lek – koji je do tada bio u slobodnoj prodaji i koji je svako mogao da kupi u apoteci – moguće kupiti samo uz recept i sa dijagnozom dijabetesa tip 2. Naravno da tu nije bio kraj. Njegova popularnost je nastavila da raste ne samo zbog činjenice da zaista skida kilograme, nego je sve više studija i informacija iz sveta stizalo o efikasnosti ozempika protiv gojaznosti, i ne samo gojaznosti već i oslobađanja zavisnosti od hrane, ali se pokazao dobar i protiv nekih drugih zavisnosti od alkohola do šopinga. Nešto se tu stvarno dešavalo pozitivno.
Tokom svojih 100 godina postojanja, Novo Nordisk je bio fokusiran na stabilan posao lečenja dijabetesa, jedne od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti u svetu. Ali razvoj ozempika i vegovija (lekovi isti po sastavu) doveo je do veće i smelije ambicije da se pobede ozbiljne hronične bolesti kao što gojaznost, koja je povezana sa drugim zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca i bubrega.
Uspeh njegovih lekova doveo je do povećanja akcija Novo Nordiska od 84% u protekloj godini, što ga čini najvrednijom kompanijom u Evropi s tržišnom vrednošću više od celokupne danske privrede. Prošlog leta je pretekla francusku luksuznu grupu LVMH Moët Hennessy Louis Vuitton i postala najvrednija evropska kompanija čija tržišna vrednost premašuje 555 milijardi dolara. Novo Nordisk ima tržišnu kapitalizaciju od nešto manje od 600 milijardi dolara – više od BDP-a svoje matične zemlje, Danske – što je daleko više od oko 375 milijardi dolara u ovo vreme prošle godine, oko 257 milijardi dolara u 2022. i 171 milijardu dolara u 2021. Za ovaj rast prvenstveno je zaslužan fenomenalni uspeh GLP-1 lekova kao što su ozempik (Ozempic) i vegovi (Wegovy) koji sadrže isti aktivni sastojak, semaglutid – koji se koristi za lečenje dijabetesa i gubitak težine. Vegovi i ozempik postali su veoma popularni usred krize gojaznosti u mnogim zemljama, što je dovelo do nestašice. Oba su deo nove klase lekova za mršavljenje i dijabetes poznatih kao GLP-1, koji oponašaju dejstvo hormona creva i potiskuju apetit ljudi.
Najnoviji lekovi za mršavljenje zaista deluju kao čudo. Gojazni ljudi često pribegavaju korišćenju ozempika ili neke druge injekcije poznate kao GLP-1 i pomoću njih može se izgubiti petina ili više telesne težine u toku jedne godine.
Ali kompanija Novo Nordisk je “u problemu”. Previše ljudi želi to što ona prodaje. Ne može da proizvede toliko lekova kolika je potražnja.
Ozempik je lek koji u sebi sadrži semaglutid kao aktivnu supstancu. Odobren je za lečenje šećerne bolesti tip 2. Primenjuje se parenteralno, u vidu potkožnih injekcija. Kod ovih pacijenata pokazuje visoku efikasnost u kontroli glikemije uz prihvatljiv profil neželjenih dejstava. Ispoljava i određena korisna dejstva na kardiovaskularni sistem. Učestalost primene – jednom nedeljno – takođe je vrlo komforna za pacijenta. Međutim, popularnost ovog leka nije posledica navedenih činjenica, već je nažalost došla kao posledica njegove zloupotrebe, kaže profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.
“Imajući u vidu činjenicu da je određen broj pacijenata obolelih od dijabetesa koji su uzimali ovaj lek izgubio nekoliko kilograma telesne mase, krenulo se sa zloupotrebom od strane gojaznih. Neki od njih su uspeli i da smršaju. Međutim, treba da znamo da je gojaznost hronična bolest pa je i terapija dugotrajna. Studije su pokazale da ako se prekine primena lekova za lečenje gojaznosti, kilogrami se brzo ’vraćaju’. Zato je zloupotreba ozempika u te svrhe besmislena, i pri tome nosi sa sobom rizik, istina u malom broju slučajeva, od ozbiljnog narušavanja zdravlja.”
Poseban problem je nastao kada je usled velikog interesovanja, reagovalo crno tržište. Prepoznalo je trenutak i “ponudilo nadu” u vidu falsifikata. Tako smo pored zloupotrebe dobili i dodatni rizik.
“Falsifikovani lekovi mogu izazvati najteže poremećaje zdravlja i smrtni ishod”, upozorava profesor Stojanović.
Nakon krize iz 2023. kada je ozempik mogao da kupi bilo ko ko uđe u apoteku i nakon nestašice ne samo u Srbiji već i u celom svetu, pošto je trend stigao iz Holivuda gde su ga konzumirali zbog mršavljenja ljudi koji nemaju dijabetes i tako ugrozili ljude sa dijabetesom širom planete, došlo je do normalizacije i u 2024. se ušlo sa relativno dobrom snabdevenošću jer iz apoteka kažu da ga imaju ali to nije u količinama kako su navikli da budu snabdeveni, kaže Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije. “Imaju ga za sve pacijente ali ga nemaju na zalihama da mogu da prave neki lager. Od proizvođača i od apoteka imamo informaciju da je tržište stabilizovano.”
Razlog nije samo kupovina na crno već kompanija ne može da proizvede dovoljne količine koliko je potrebno svetskom tržištu. Svetska zdravstvena organizacija izdala je globalno upozorenje o sve većoj opasnosti od lažnih onlajn apoteka koje prodaju falsifikovane lekove agoniste receptora GLP-1 kao što su ozempik i vegovi.
“I dalje ima poneka objava na društvenim mrežama o prodaji ozempika i apel je da kad god neko vidi to treba da prijavi Ministarstvu zdravlja, MUP-u i inspekciji koja treba da reaguje. Podaci koje sam dobio od proizvođača o trgovini ozempikom na internetu su da su to bez izuzetaka falsifikati gde je prošle godine proizvođaču prijavljeno 28 falsifikata a ove godine dosad dva i kažu da nijedan od ovih proizvoda nije bio originalan. Mi smo besomučno pokušavali da dopremo do ljudi i apelujemo preko medija da ne kupuju ozempik preko interneta kada ga je još bilo moguće slobodno kupiti u apoteci pa i kasnije kada su ljudi sa dijabetesom bili ugroženi. Ne znam koliko smo u tome uspeli jer ako je tamo neko napisao da je smršao koristeći ozempik, pa još ako je holivudska zvezda posle toliko meseci skinula toliko kilograma, to je džaba.”
Trend mršavljenja prisutan je unazad decenijama još od onog “Da si Biomed 4 pila, u autobusu bi bila”. Našim ljudima je dovoljno da dvoje, troje ljudi kaže ‘e ovo sam pio’ i da ih podstakne, niti im je bitno kakav je to sastav, ni da se previše zainteresuju i da vide kakav će to drugi efekat možda da ostavi na njihov organizam. “Čuju od nekoga da je izgubio kilograme sa ozempikom i ‘daj odmah da nabavim, nema veze što je injekcija koja se ubada, ništa nije problem, sve može, samo da smršam preko noći, što pre’. I još kada vide da je neka javna ličnost postigla fantastične rezultate sa ozempikom, neko ko je pritom uvek doteran i našminkan, često i fotošopiran, kažu ‘eto vidi kako se ona doterala’.”
Ova priča ima jedan drugi fenomen, a to je licemerstvo. Kao filteri na Instagramu koji čine da izgledate drugačije kada se “provučete” kroz njih a pričate kako ste bez filtera, tako su i neki pričali da su vežbali i tako skinuli kilograme ili radili nešto drugo a ćutali da su koristili i ozempik. I jesu smršali zato što su vežbali ali i zato što su koristili ozempik. A ljudi su se “boli” ozempikom pred odlazak na more iz čisto estetskih razloga a onda pričali da su ovako ili onako smršali. Pa zato sada kada neko smrša ide pitanje “Ma da nisi ti koristio ozempik?”. Poslata je jedna iskrivljena slika i na nekoga ko je pod utiskom nametnutih standarda lepote, pa i mršavosti, ovakve priče mogu imati negativan uticaj i pitanje je da li svako može da razluči šta je šta i gde počinje prava a gde prazna priča. Gde “radi” ozempik a gde ne “radi”. Prinuđeni smo da se oko svega preispitujemo a moralna granica je vrlo problematična u vremenu postistine, lažnih vesti, društvenih mreža gde je sve dodatno i prenaglašeno i filtrirano. Jer ozempik “radi” dok ga koristiš, kad prestaneš – kilogrami se vraćaju. U praksi, godinu dana nakon prestanka primene leka, većina vrati čak 2/3 svoje prethodne kilaže. Kao i filter na Instagramu, za jednu fotku i za lajk. A šta posle?
Mnoge studije pokazale su da su ljudi koji su uzimali ozempik izgubili više kilograma nego oni koji su uzimali druge lekove. Ali, kao i kod svakog leka, postojale su nuspojave: mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija i refluks… Sve pomenute, najčešće su prolaznog karaktera. Sve više, takođe, pacijenti prijavljuju izmene u kvalitetu kože, naročito na delovima tela poput lica, gde se nagli gubitak masti direktno ispoljava promenom izgleda i kvaliteta kože koja na taj način gubi prethodnu potporu.
Ali upozorenja niko nije baš mnogo slušao, iako su lekari vrlo često dobijali pitanja o ozempiku.
“Nažalost najčešća pitanja nisu od strane obolelih od dijabetesa, već dolaze od onih građana koji imaju višak kilograma i žele da smršaju. Nisu svesni ili ih ne brine mnogo činjenica da koriste lek koji nije odobren za lečenje gojaznosti. Popularnost, nastalu na lažnim informacijama koje se lako ’primaju’ na društvenim mrežama, očigledno je teško smanjiti. Najviše ih brine hoće li umeti da primene lek potkožno, da li će znati da odaberu pravu dozu, koliko dugo da ga primenjuju, da li mogu da konzumiraju alkoholna pića uz ovaj lek. Ima i pitanja može li se nabaviti ’preko veze’. Neki se plaše šta će sa ’viškom’ kože posle gubljenja kilograma. Primećujem da je kod nekih želja za lepšim izgledom na plaži veća od strahova vezanih za uzimanje leka i potencijalno opasnih neželjenih dejstava”, priča profesor Stojanović šta su ga sve pitali o ozempiku.
Odgovor svima je da ne zloupotrebljavaju ozempik, već da lečenje gojaznosti prepuste lekarima.
“Oni će im odrediti adekvatnu ishranu, režim fizičke aktivnosti i ako je potrebno propisati lekove za lečenje gojaznosti odobrene u našoj zemlji. Ozempik ostaviti isključivo za lečenje šećerne bolesti tip 2.”
Semaglutid, koji se prodaje pod brendovima Ozempik, Vegovi i Ribelsus i Tirzepatid, koji se prodaje pod brendovima Mounjaro i Zepbound, prvobitno su razvijeni kao terapija za dijabetes, ali su s vremenom pokazali i benefite po gubitak telesne težine. Neki od novootkrivenih efekata mogu se pokazati kao legitimni, a neki i ne baš, to je uobičajeni scenario svaki put kad se otkrije nov molekul.
U našoj zemlji su registrovana dva leka za lečenje gojaznosti: Saxenda (liraglutid) i Mysimba (naltrekson plus bupropion). Oni imaju svoje mesto u lečenju gojaznosti, a izbor treba da bude za svakog pacijenta ponaosob. Odluku o izboru donosi lekar, uzimajući u obzir farmakološke osobine leka, način primene, kao i opšte zdravstveno stanje pacijenta i druga oboljenja i lekove koje on uzima.
“Ozempik nigde u svetu nije registrovan za lečenje gojaznosti i ne može biti ni u našoj zemlji. Svaka zloupotreba se sprečava edukacijom. Znači da građanima treba dati tačne informacije, a na društvene mreže kao izvor informacija o lekovima treba apsolutno zaboraviti. Takođe, značajna je i kontrola propisivanja i izdavanja lekova i na tom polju je dosta urađeno”, dodaje profesor Stojanović.
Osobe kojima je bliska medicina znaju i da se, posle odobravanja leka, neželjena dejstva otkrivaju epidemiološkim studijama, a posebno su zainteresovani za rizike koji bi tek trebalo da se pokažu, i profesor Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji, kaže da su ga mnogi prijatelji pitali za ozempik po principu “jednom lekar, uvek lekar”.
“Da sam radno aktivan negde u svetu, propisivao bih Wegovy (ista stvar, samo bih bio pravno čist, jer je Wegovy zvanično odobren kao lek protiv gojaznosti, dok je Ozempic formalno samo lek za šećernu bolest. Oba leka su hemijski ista. Ne znam zašto američka Uprava za hranu i lekove (čuveni FDA) pravi razliku. U načelu, uvek bih za smanjenje telesne mase savetovao Wegovy, pre nego Ozempic, jer se tako držim zvaničnih preporuka (mada su istog sastava – pripadaju grupi semaglutida – samo Wegovy je odobren kao lek protiv gojaznosti). Odnedavno bih bio u dilemi da li da prijateljima preporučim Mounjaro koji je hemijski različit preparat (to je tripeptid), ali se u studijama mršavljenja pokazao efikasnijim od Ozempica”, kaže Radovanović.
Ustezao bi se, dodaje, zato što su u literaturi manja iskustva o reakcijama na Mounjaro. A svaka medicinska intervencija, uključujući davanje lekova, nosi određene rizike. Njih valja vagati u odnosu na koristi. Aspirin je, recimo, otkriven krajem XIX veka, a tek mnogo decenija kasnije saznalo se da štiti od srčanog udara, da bi se – još kasnije – pokazalo da nosi sobom rizik od želudačnog krvavljenja. Zato se, više od jednog veka kasnije, na pojedinačnoj osnovi procenjuje da li srčanog bolesnika treba štititi aspirinom. Još poznatiji je primer leka talidomid, koji je sredinom prošlog veka masovno korišćen za umirenje, da bi se godinama kasnije sa užasom shvatilo da trudnice koje su ga koristile često rađaju decu bez udova ili drugih delova tela.
“To su razlozi što rođake i prijatelje koji bi želeli da se ‘unormale’ pitam da li bi posle tretmana bili spremni da promene način života, što znači da se umere u pogledu kalorijskog unosa i da se fizički aktiviraju. Većina priznaje da, dok je na nekoj od brojnih dijeta, mašta o trenutku kada će to ‘mučenje’ da se završi, pa da se veselo vrati uživanju u hrani. Takvima ne pomažu ni pilule, ni ubacivanje balona u želudac na šest meseci. Zato je bolje i da ne pokušavaju. Preterana gojaznost je štetna, ali isto važi i za jo-jo pristup, tj. velike varijacije između držanja dijete i vraćanja ‘normalnim’ navikama”, kaže Radovanović.
Spomenuti Mounjaro (još jedna zvezda) tretman za dijabetes Tirzepatid, lek američkog proizvođača lekova Eli Lili i glavnog konkurenta Novo Nordiska, u Americi odobren je za gojaznost početkom juna pošto su medicinski regulatori rekli da je efikasnija alternativa semaglutidu, poznatijem kao Wegovy (već smo rekli da je isti kao Ozempic).
Novo Nordisk, kao i rival Eli Lilli, istražuje izveštaje da bi se prednosti GLP-1 lekova mogle proširiti i dalje od upravljanja gojaznošću i dijabetesom jer se efekti ovih lekova ne zaustavljaju samo na gubitku težine. S obzirom na to da je Novo Nordisk već ubedio regulatore (FDA) da lek vegovi može biti od koristi za srce, druga istraživanja o lekovima GLP-1 ispituju njihovu korisnost za različita stanja poput zavisnosti i poremećaja upotrebe supstanci, anksioznosti, bolesti bubrega, apneje u snu i Parkinsonove bolesti. Izuzetno je teško precizno utvrditi šta je tačno uzrok ovih dodatnih efekata. Svaki dan se otkrivaju nove primene GLP-1 agonista, što dodatno doprinosi misteriji i fascinantnosti ovih lekova. Postoji verovanje da GLP-1 lekovi mogu smanjiti zavisnička i kompulsivna ponašanja, kao što su prekomerna upotreba alkohola, impulsivna kupovina i kockanje, pa sve do grickanja noktiju!
Već godinama, naučnici testiraju da li lekovi slični semaglutidu mogu da smanje upotrebu alkohola, kokaina, nikotina i opioida kod laboratorijskih životinja i došli su do dobrih rezultata.
Farmaceutske kompanije su u žestokoj trci za razvoj novih vrsta lekova protiv gojaznosti, i ako se sve bude razvijalo u dobrom smeru, biće sve više lekova koji će raditi odlične stvari. Zamislite da se pojavi lek za rast kose koji deluje ako ozempik na kilograme ili neki takav tretman protiv starenja. Koliko njih bi pohrlilo da dođu do njega bez konsultacije sa lekarom i ne razmišljajući o posledicama. Ozempik nam je pored svega, pokazao i stepen licemerstva. Koliko antivaksera i onih koji su vikali protiv vakcine bi se rado “bocnulo” ozempikom? Sve za lajk.
