Od 2016. godine, ova 49-godišnjakinja imala je pet hirurških zahvata i tri koštane transplantacije, na koje je potrošila svu ušteđevinu.
Na kraju je tužila njenog hirurga u sudskom postupku koji je okončan u julu, ali on nije priznao krivicu.
Ilejn je imala mnogo problema – metalna šipka-implant joj je probila kost, i osećala je kao da joj se noge „prže iznutra”.
„Ovo iskustvo je bilo vatreno, ali sam preživela”, kaže ona.
Njen doktor je uporno negirao nemar i naglasio je da su neke probleme uzrokovale komplikacije na koje je upozorena, a da su drugi nastali usled njenih postupaka.
Put do operacije od 85.000 evra
Ilejn je oduvek bila nesrećna zbog njene visine.
„U 12. godini sam bila viša od većine devojaka”, kaže ona.
„Sa 14 sam odjednom bila niža od svih. Vremenom je to preraslo u opsesiju.
„Više znači bolje. Više znači lepše. Jednostavno sam osećala da viši ljudi imaju veće šanse”.
Kada je odrasla, njena patnja zbog visine je postala nepodnošljiva.
Veruje da je imala telesnu dismorfiju, poremećaj mentalnog zdravlja kada osoba delove svog tela doživljava izuzetno ružnim, deformisanim i neprivlačnim, bez obzira na to kako je drugi vide.
Reč je o poremećaju koji može da ima užasne posledice.
Kada je imala 25 godina, Ilejn je naišla na tekst o kineskoj klinici koja je obavljala operacije produženja nogu.
U tekstu su navedene jezive pojedinosti o uređaju za spoljnu fiksaciju noge, koji podseća na srednjevekovne kaveze i ozbiljnim infekcijama koje mogu da sa jave.
Takva operacija je izgledala kao noćna mora, ali je zaintrigirala Ilejn.
„Znam da će ljudi reći da je u pitanju sujeta”, kaže ona.
„Ali kada patite od telesne dismorfije, nema racionalnog objašnjenja za to što se osećate tako užasno”.
Šesnaest godina kasnije, Ilejn je otkrila privatnu kliniku u Londonu gde se vrše ove operacije.
Obavljao ih je hirurg ortopedije Žan-Mark Giše, specijalista za produžavanje udova, koji je čak napravio sopstveni uređaj za produžavanje, poznat kao Gišeova šipka.
„Bila sam presrećna jer sam to mogla da obavim u Londonu i mogla sam da se oporavim kod kuće”, priseća se ona.
„Doktor Giše mi je otvoreno objasnio moguće komplikacije – povrede nerava, krvni ugrušci, mogućnost da se kosti ne spoje.
„Ali i sama sam istraživala, operisaće me veoma skup doktor i očekivala sam odgovarajuću medicinsku uslugu i negu.
„Moj san je bio da sa mojih 157 centimetara porastem na 165 centimetara”.
Na operaciju, koja je koštala oko 58.000 evra, otišla je 25. jula, kada je i počelo iskustvo koje će joj promeniti život.
Operacije produženja nogu se relativno retko obavljaju, ali se vrše na privatnim klinikama širom sveta.
U zavisnosti od toga gde se obavljaju, cena se kreće od oko 17.500 evra do više od 175.000 evra.
Posle operacije
„Buđenje iz anestezije je bilo veoma uzbudljivo, jer se činilo da se ništa nije dogodilo. Nisam imala bolove.
„Ali 90 minuta kasnije, bol je počeo. Osećala sam kao da mi neko kuva noge, kao da se prže iznutra.
„Te prve noći sam vrištala do šest sati ujutro, sve dok nisam zaspala vrišteći”.
Posle ovog operativnog zahvata očekuju se određeni bolovi.
Tokom operacije, kosti nogu se slome na dva dela, a potom se ugrađuje metalna šipka-implant.
Metalne šipke se postepeno protežu i razdvajaju dva kraja slomljene kosti.
Kako se ovim zahvatom stvara prostor između dva kraja kosti, nova kost raste da popuni tu prazninu.
Operacija je složena i samo je početak dugog postupka produženja nogu.
„Traje oko dva ili tri meseca, a onda treba još najmanje četiri do šest meseci da se povrate funkcije nogu”, kaže profesor Hamiš Simpson, bivši član saveta Britanskog udruženja ortopeda.
„To većini ljudi oduzme godinu dana života”.
Posle operacije, počeo je postupak produženja Ilejninih nogu.
Nekoliko puta dnevno morala je da okreće noge da pokrene mehanizam za rastezanje šipke.
Ali dve nedelje kasnije, počela je, kako kaže, katastrofa.
„Mnogo me je bolela leva noga.
„Onda sam jedne noći, dok sam se okretala na krevetu, čula zvuk koji podseća na krckanje čokolade sa keksom, koji je pratio jak bol”.
Ilejn je uradila snimak koji je potvrdio njene strahove.
Šipka-implant u njenoj levoj nozi je probila butnu kost, najjaču kost u ljudskom telu.
Bila je izbezumljena, ali kaže da ju je doktor Giše umirio.
„Rekao mi je da sve što sada treba da uradim je da ne brinem.
„Sačekajte da zaceli i kada se to desi, ponovo ćemo započeti proces”.
Problemi
Dok se njena desna noga produžavala, zakazana joj je još jedna operacija da se reši problem njene leve noge koja bi na kraju trebalo da bude produžena koliko i desna.
Ilejn kaže da joj je rečeno da će dodatna operacija koštati hiljade evra, ali da je bila voljna da plati ako će rešiti sve probleme.
Do septembra, njena desna noga je dostigla cilj – bila je duža sedam centimetara.
Međutim, pojavili su se novi problemi.
Razlika u dužini njene desne i leve noge je stvarala probleme, savijala joj se kičma i bolovi nisu prestajali.
Šest nedelja kasnije, snimci njene desne noge pokazali su da ne raste kako treba kost koja treba da popuni prazninu između slomljenih krajeva kosti.
Njena butna kost je izgledala kao dve kosti spojene metalnom šipkom-implantom.
Ilejn se obratila Gišeu, koji joj je zakazao još jednu operaciju, ovog puta na klinici u Milanu, u Italiji, na kojoj je radio.
U aprilu 2017. godine, ponovo je počeo postupak produženja Ilejnine leve noge, dok su joj istovremeno ubrizgavali koštanu srž u desnu nogu da bi se podstakao rast kosti.
Posle operacije kada se Ilejn probudila, čekale su je još gore vesti.
„Doktor Giše mi je rekao da se šipka slomila dok ju je vadio”, kaže ona.
„Imao je šipku drugog pacijenta koju je mogao da ubaci”.
To dodatno platila, kaže Ilejn.
Tri dana kasnije, iako je jedva mogla da se kreće, vratila se u London jer je očajnički želela da bude kod kuće.
Kaže da se komunikacija sa Gišeom pogoršala, a do leta se potpuno prekinula.
Sudski postupak
Nije znala kome da se obrati, a do jula 2017. godine uspela je da zakaže kod specijaliste ortopedske hirurgije u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).
Kaže da joj je specijalista rekao „ovo neće biti kratko putovanje”.
„Morala sam da se pripremim za najmanje pet godina lečenja do potpunog izlečenja”, kaže ona.
Osam godina nakon prve operacije, Ilejn kaže da se još uvek oporavlja od psihičkih i fizičkih ožiljaka.
Kaže da ima mnogo problema da se kreće i da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
„Od 2017. do 2020. godine sam se krila od sveta. Nisam imala partnera, bila sam nezaposlena, bez novca i invalid”.
Ali nedavno je kraj počeo da se nazire.
Četvorogodišnja pravna bitka je okončana u julu kada je doktor Giše pristao da plati Ilejn „značajnu” sumu da namiri njena potraživanja od njega, ali nije priznao nikakvu odgovornost.
Hirurgov branilac je negirao svaki nemar Gišea.
„U slučaju doktora Gišea nije bilo nemara, prelom i odloženo zarastanje kosti su nesrećne komplikacije koje nisu izazvane nemarom, a na koje je gospođa Fu upozorena pre operacije”, naveo je advokat.
„Ograničena regeneracija kosti na desnoj strani je pogoršana antidepresivima koje je koristila gospođa Fu a nije prijavila da ih uzima, kao i namernim rastezanjem šipke-implanta u desnoj nozi preko dužine koja je dogovorena”.
Na sudu je takođe tvrdio da je Fu „često odbijala” da postupi po savetima Gišea i da je zanemarivala rehabilitaciju i fizioterapiju.
Ilejn osporava sve ove tvrdnje.
Kaže da antidepresivi nisu povezani sa komplikacijama i smatra da je doktor odgovoran za ono što joj se dogodilo.
Ilejn je pretpostavila da je bezbedna zbog velikog iznosa koji je platila.
Međutim, platila je mnogo veću cenu od novca koji je potrošila.
„Izgubila sam najbolje godine života.
„Znam da ljudi vole da čuju da se neko kaje, i šta bih odgovorila da me sada neko pita da li bih to uradila da sam znala šta me čeka? Definitivno bih rekla: ‘Ne, hvala lepo'”.
