Alergija je prekomerna reakcija našeg imunskog sistema, koju prouzrokuje prepoznavanje alergena. Alergeni su neškodljive supstance koje možemo da unesemo putem hrane ili da ih udahnemo, na šta naše telo reaguje stvarajući antitela. Njihovo prisustvo u telu, odnosno razvoj alergije možemo da potvrdimo putem nekih analiza.
Alergija i najčešći alergeni
U odnosu na to kako naše telo dolazi u kontakt sa alergenima, postoje dve glavne grupe: nutritivni i inhalatorni alergeni.
Kao što govori i samo ime, nutritivni alergeni nam dolaze iz hrane. Najčešći su:
Preporučeno
- kikiriki
- bademi
- soja
- orasi
- pšenica
- bobice (bobičasto voće)
- jaja
- čokolada
- mleko
- morski plodovi
- aditivi
- konzervansi.
Inhalatorni alergeni nam dolaze iz vazduha. To su:
- polen različitih vrsta drveća (topola, breza, leska, vrba)
- korov
- kora drveta
- trava
- grinje
- prašina
- dlake, kao i perje domaćih životinja i kućnih ljubimaca.
Alergija je sve više oko nas: Zašto je to tako i kada se intenziviraju?
I statistike kažu da sve više ljudi ima simptome neke od alergija. I na nivou sveta razlozi su gotovo svugde slični. Kovid pandemija ozbiljno je uticala na imunitet ljudi, zagađenje životne sredine je sve prisutnije, namirnice koje konzumiramo pune su veštačkih materija, rafnisanih šećera, zaslađivača, konzervanasa i aditiva. Ono na šta ne možemo da utičemo jesu promene godišnjih doba, kada se gotovo po pravilu infekcije aktiviraju i intenziviraju.
Alergijske reakcije na inhalacione alergene se intenziviraju smenom godišnjih doba, tj. dolaskom proleća i početkom jeseni.
S proleća se pojačavaju alergijske rekacije koje izaziva breza i neke vrste vrbe. Od avgusta pa sve do oktobra glavni (inhalatorni) alergen jeste korov ambrozije, koji ljudima pričinjava velike probleme.
Alergijske rekacije narušavaju kvalitet života, a mogu da prouzrokuju i ozbiljnije posledice po zdravlje. Jedna od najvećih komplikacija je alergijska astma.
Kako se sprovodi alergološka dijagnostika: „In vitro“ alergo test
In vitro alergološki testovi podrazumevaju laboratorijsko određivanje ukupne vrednosti imunoglobulina E, kao vrednosti specifičnih imunoglobulina E (IgE), merenje zapaljenskih procesa (eozinofili u perifernoj krvi i brisu nosa, kao i nivo specifičnih T-limfocita). Tu je i provera nivoa citokina i medijatora oslobođenih u alergijskim reakcijama (eozinofilni protein, mastocitna triptaza, histamin).
Povišene vrednosti ukupnog IgE, eozinofila i povišene vrednosti medijatora alergijske reakcije ukazuju na prisustvo alergije, dok određivanje specifičnoga IgE i specifičnih T-limfocita omogućavaju otkrivanje alergena koji dovodi do alergijske reakcije.
Šta je „In vivo“ alergo test: Kada su moguće burne reakcije
„In vivo“ alergo testovi podrazumevaju primenu kožnih testova (proba) kojima se testira osetljivost osoba na pojedine nutritivne, inhalacione ili neke druge alergene. U tu svrhu najčešće se primenjuju epikutani ili „peč“ test (engl. patch), ubodni (engl. prick), i „skreč“ test (engl. scratch).
Testovi podrazumevaju nanošenje alergena na kožu ili u kožu bockanjem ili laganim zagrebavanjem površine kože na koju se nanosi mala količina alergena, uz proveru kožne reakcije na njih.
Najčešće izvođeni inhalatorni test je spirometrija.
