Švedska je u svetu poznata kao zemlja koja se zalaže za rodnu ravnopravnost, pa zašto onda mlade žene prihvataju trend na društvenim mrežama koji promoviše napuštanje posla?
Dvadesetpetogodišnja Vilma Larson je radila u prodavnici prehrambenih proizvoda, staračkom domu i fabrici.
Ali pre godinu dana je dala otkaz i postala jedna od devojaka koje dobrovoljno ostaju kod kuće.
Kaže da nikada nije bila srećnija.
„Moj život je lagodniji.
„Ne mučim se i nisam pod velikim stresom”.
Njen dečko radi u finansijama i radi od kuće.
Dok on provodi dane za laptopom, ona je u teretani, na kafi ili kuva.
Par je odrastao u malim gradovima u centralnoj Švedskoj, ali sada često putuju – zimu provode na Kipru.
„Svakog meseca mi daje platu od novca koji zaradi.
„Ali ako mi zatreba više, pitama ga, a ako mi treba manje, onda višak uštedim”. objašnjava Larson.
Objave o njenom načinu života postavlja na Instagramu, Jutjubu i TikToku, gde ima oko 11.000 pratilaca.
Neke njene objave imaju skoro 400.000 lajkova, ali kaže da ne zarađuje od sadržaja koji postavlja.
Koristi heštegove hemmaflickvän i hemmafru (u prevodu sa švedskog izdržavana devojka i domaćica) i opisuje sebe kao „nežnu devojku” (soft girl), što je izraz koji označava lagodniji i ženstveniji način života umesto usredsređivanja na karijeru.
Takav način života je od kraja 2010-ih mikrotrend na društvenim mrežama u različitim delovima sveta.
Ali u Švedskoj, gde se pet decenija promoviše da u domaćinstvu oba partnera treba da prihoduju, popularnost ovog koncepta je izazvala i iznenađenje i oprečna mišljenja.
Najveće godišnje istraživanje o stavovima mladih u Švedskoj, koje sprovodi agencija Ungdomsbarometern, prvo je pre godinu dana ukazalo na rast ovog trenda u zemlji, na osnovu odgovora ispitanika starosti između 15 do 24 koji su predvideli da će biti popularan 2024. godine.
Drugo istraživanje ove agencije, iz avgusta, ukazuje da ovaj trend čak postaje težnja među mlađim učenicama – 14 odsto ispitanica uzrasta od sedam do 14 godina su sebe opisale kao „nežne devojčice”.
„Radi se o udaljavanju od predstave da devojke i žene treba da budu ambiciozne i uspešne koja postoji mnogo godina, a koja postavlja izuzetno visoke zahteve u pogledu uspeha u svakom aspektu života”, objašnjava Johana Goranson, istraživačica u agenciji Ungdomsbarometern.
Ne postoje zvanični podaci o broju mladih „nežnih” žena koje su u potpunosti napustile posao i žive od primanja njihovih partnera kao Larson, ali Goranson kaže da je to verovatno mali procenat.
Međutim, ovaj trend je ipak postao glavna tema u Švedskoj, od mišljenja koja se iznose u dnevnim novinama, preko panel diskusija na Almedalenu, velikom godišnjem višestranačkom političkom forumu, do švedskog javnog servisa.
Gudrun Šiman, suosnivačica i bivša predsednica švedske feminističke stranke Feminističke inicijative (Feministiskt initiativ), kaže da je učestvovala u nedavnim raspravama o ovoj temi.
Ona smatra da je „veoma opasno” da žene žive na račun njihovih partnera i da to predstavlja „korak unazad” za rodnu ravnopravnost.
Šiman tvrdi da su mladi Šveđani pod uticajem desničarske koalicione vlade u zemlji koja sarađuje sa nacionalističkom strankom Švedskim demokratama, kao i širenja populističkih ideja u Evropi i Sjedinjenim Državama (SAD).
Ona takođe misli da nema dovoljno svesti o tome kako se živelo u Švedskoj pre nego što je zemlja počela da sprovodi politike koje promovišu rodnu ravnopravnost, kao što velike subvencije za brigu o deci i zajedničko roditeljsko odsustvo.
„Mlade žene danas ne osećaju teret borbe žena za njihova prava – pravo na rad, pravo na platu i pravo na ekonomsku nezavisnost”.
Sa druge strane, stranka Švedske demokrate ima pozitivan stav prema trendu koji promoviše „nežne” devojke i žene.
„Mislim da ljudi treba da odlučuju o svom životu”, kaže Denis Vesterberg, portparolka omladinskog krila stranke.
„Ako imate ekonomsku mogućnost da to učinite [živite od primanja partnera], onda je to dobro za vas.
„I dalje živimo u zemlji koja nudi sve mogućnosti za izgradnju karijere.
„I dalje imamo sva prava, ali imamo i pravo da izaberemo da živimo tradicionalnije”.
Osim ideoloških činilaca, rasprave se bave i društvenim i kulturnim uzrocima koji utiču na mlade žene da napuštaju posao ili teže lagodnijem načinu života.
Švedska je poznata po tome što pruža uslove za ravnotežu između poslovnog i privatnog života, gde većina zaposlenih ima šest nedelja godišnjeg odmora, a manje od jedan odsto radi više od 50 sati nedeljno.
Ipak, istraživanje agencije Ungdomsbarometern ukazuje na porast nivoa stresa među mladima.
Goranson veruje da bi trend „nežnih” devojaka koje žele lagodniji život mogao da bude nastavak trendova na poslu koji su se nedavno pojavili u svetu, kao što je minimalna produktivnost ili zalagnje poznat kao „tihi otkaz” (quiet quitting), koji podstiču zaposlene da ne izgaraju na radnom mestu
U međuvremenu, generacija Z (rođeni između 1997. i 2012. godine) stvara i prihvata sadržaje na društvenim mrežama koji slave slobodno vreme, a ne ciljeve u karijeri.
„Ako pogledate sadržaje o stilu života na društvenim mrežama danas, posao nije toliko zastupljen, mnogo su više posvećeni vežbanju i blagostanju”, objašnjava Goranson.
„A ako je to slika koju mladi ljudi imaju o tome kako izgleda normalan život, onda naravno, niste toliko uzbuđeni što osam sati dnevno treba da provedete na radnom mestu”.
Međutim, možda je najveće pitanje da li je ovaj trend odgovor na nedostatke švedske politike o rodnoj ravnopravnosti.
Pored Slovenije, Švedska ima najveći udeo zaposlenih majki u Evropi, ali vladine statistike pokazuju da žene u heteroseksualnim partnerskim odnosima i dalje obavljaju veći deo kućnih poslova i uglavnom vode brigu o deci.
Te žene takođe uzimaju 70 odsto roditeljskog odsustva koje finansira država i veća je verovatnoća da će zbog stresa otići na bolovanje.
Međutim, iako je jaz u prihodima između muškaraca i žena i dalje manji od proseka u Evropskoj uniji (EU) od 12,7 odsto, stoji na oko 10 odsto od 2019. godine.
Larson, koja želi da ima decu u budućnosti, kaže da je njena odluka da bude izdržavana delimično zbog toga što gleda starije žene kako se bore da usklade karijeru i privatan život.
„Mislim da mnoge žene osećaju da su sagorele zbog njihovog posla”, kaže ona.
„I pomislim na moju majku i njenu majku, moju baku i moju sestru, sve njih, one su uvek pod stresom”.
Peter Vikstrom, šef odeljenja za analizu i praćenje politike Agencije za rodnu ravnopravnost Švedske koju finansira država, takođe veruje da ovaj trend može da se tumači kao „racionalna reakcija” na „zahteve” sa kojima se suočavaju mlade žene.
Šoka Arman, ekonomistkinja u jednom od najvećih švedskih penzijskih fondova SPP-u, kaže da ne veruje da će toliko devojaka i žena napustiti posao da bi to imalo uticaj na ekonomiju Švedske.
Međutim, ona pokušava da objasni Šveđankama da napuštanje radnog mesta (kao i nepuno radno vreme) može da utiče na njihove lične finansije, od štednje i penzija, do nivoa plata, ako se vrate na posao.
Arman se nada da će trenutne rasprave oko trenda „nežnih” mladih žena koje žele lagodan život poslužiti da se i političari i preduzeća probude i shvate da još uvek ima problema koje treba rešavati u pogledu strukturnih nejednakosti u Švedskoj.
„Mislim da ono što treba više da zabrinjava je izvor toga, a to su problemi sa mentalnim zdravljem, sindrom sagorevanja na poslu i sve to, jer to ne pogađa samo mali broj mlađih žena koje danas žele da budu „nežne” i da ih neko izdržava”, kaže ona.
