Većina kultura u svetu su patrijarhalne – u njima su muškarci češće nego žene nosioci društvene, ekonomske i političke moći. Zato je lako pretpostaviti da je to „prirodno stanje stvari“, možda zato što su muškarci u proseku fizički jači od žena. Međutim, proučavanje ljudskih korena pokazuje da je takvo objašnjenje previše pojednostavljeno.
Šimpanze nisu direktna slika naših predaka, ali njihova društvena struktura može otkriti uslove u kojima muška dominacija uspeva. Grupe običnih šimpanzi su očigledno patrijarhalne. Mužjaci su nasilni prema ženki – otimaju im hranu, primoravaju ih na parenje tokom ovulacije, pa čak ih i ubijaju ako se odvoje od grupe.
Mužjaci takođe ostaju ceo život u grupi u kojoj su rođeni, dok ženke u adolescenciji napuštaju zajednicu. Zbog toga su mužjaci u grupi međusobno bliže povezani, što im daje prednost jer srodnici češće pomažu jedni drugima.
Isto važi i za ljudska društva: tamo gde žene nakon braka prelaze da žive u muževljevu porodicu, muškarci obično imaju više moći i privilegija. Takav način stanovanja zove se patrilokalnost, a antropološkinja i primatološkinja Sara Hrdi sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu ističe da je ona često povezana sa patrijarhatom, piše New Scientist.
Veći deo ljudske istorije proveli smo kao lovci-sakupljači, a među savremenim zajednicama lovaca-sakupljača patrilokalnost nije pravilo. Umesto toga, partneri mogu da biraju kod čije porodice će živeti, ili čak da se presele daleko od obe. Hrdi smatra da ovakav sistem sadrži dozu ugrađenog egalitarizma. Ako su ovi obrasci odraz načina života ranih ljudskih zajednica, tada su žene imale mogućnost da ostanu sa svojom porodicom i dobiju podršku – ili da pobegnu od eventualne represije.
Prema jednom gledištu, stvari su počele da se menjaju pre oko 12.000 godina. Sa pojavom poljoprivrede i stalnih naselja, ljudi su počeli da se zadržavaju na jednom mestu. Počeli su da stiču resurse koje je trebalo braniti, i moć je počela da prelazi u ruke fizički jačih muškaraca. Očevi, sinovi, stričevi i dedovi počeli su da žive blizu jedni drugih, imovina se nasleđivala po muškoj liniji, a ženska autonomija je potisnuta. Tako je, prema toj teoriji, nastao patrijarhat.
Ovu priču podržava studija objavljena 2004. godine. Istraživači sa Univerziteta Sapijenca u Rimu analizirali su mitohondrijsku DNK (koja se nasleđuje od majke) i markere na Y hromozomu (koji se nasleđuju od oca) kod 40 populacija iz podsaharske Afrike. Rezultati su pokazali da su žene u zajednicama lovaca-sakupljača, kao što su !Kung i Hadza, češće ostajale sa majkama nakon braka, dok su žene u agrarnim društvima češće prelazile u muževljevu porodicu. Kod muškaraca je bio obrnut obrazac, što ukazuje na to da je razvoj poljoprivrede povezan s jačanjem patrilokalnosti – i patrijarhata.
Da bi se stvari promenile, solidarnost je ključna, kaže Ejmi Pariš sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu. Ona proučava društvo bonoba, koje je patrilokalno, ali ženski dominantno. Iako ženke bonoba teže 15% manje od mužjaka – slično ljudima i običnim šimpanzama – Pariš tvrdi da imaju prednost jer se međusobno podržavaju i formiraju saveze.
Ona vidi paralelu sa feminističkim pokretima: „Cilj je da se ponašaš prema drugim ženama kao da su ti sestre.“
Ali to nije tako jednostavno.
„MeToo pokret je primer ženske saradnje, ali postizanje saradnje među osobama koje nisu u srodstvu je izazovno“, kaže Hrdi.
Takmičarski instinkti mogu da prevladaju, a dešavanja poput rata mogu sve da razore.
„Tada žene počinju da misle prvenstveno o bezbednosti svoje dece i svojih muževa“, kaže ona. Hrdi strahuje da bi sukobi mogli da ponište sve što je poslednjih decenija postignuto. „Ništa od ovoga nije zagarantovano“, kaže. „To stalno ponavljam svojim ćerkama – ne uzimajte ništa od ovoga zdravo za gotovo.“
Obnavljanje i jačanje ravnopravnosti zahteva angažman na više frontova. Ako je patrijarhat nastao u uslovima stabilnih zajednica koje su kodifikovale muško vlasništvo i nasledstvo, onda zakoni koji ženama omogućavaju da poseduju imovinu u svoje ime mogu da budu od pomoći.
Ali takvi zakoni već postoje u mnogim društvima 21. veka – pa zašto patrijarhat i dalje opstaje? Prava promena, tvrdi neurološkinja Liz Eliot sa Univerziteta Rozalind Frenklin u Čikagu, dolazi tek kada društva počnu da zaista žive vrednosti koje ti zakoni promovišu. „Zakoni su prvi korak, ali usvajanje tih vrednosti dolazi kasnije.“
