„Nije dobro. Ne čujem bebino srce”.
Ovih doktorkinih reči Dejana* se i dalje seća, iako je prošlo nekoliko godina.
Bila je to druga kontrola.
„Skoro sam ostala bez daha, kao da me je neko udario u stomak”, opisuje ona prvo osećanje za BBC na srpskom.
„Počela sam da plačem, tamo pred doktorkom i medicinskom sestrom, a one su tražile da se smirim. To mi je nekako izgledalo kao naredba, kao da mi nisu dale taj trenutak da se izduvam, koji mi je bio potreban”.
Kroz Dejanino ili slično iskustvo u Srbiji prolazi veliki broj žena, jer podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” govore o oko 4.000 trudnoća godišnje koje su se završile spontanim pobačajima, vanmateričnom trudnoćom ili drugim nepovoljnim ishodima trudnoće.
Na ove podatke treba dodati i broj spontanih pobačaja žena koje se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Kako žene prolaze kroz bolan gubitak pokazale su i nedavne burne reakcije na post na društvenim mrežama koji je objavila američka manekenka Krisi Tajgen, nakon što je imala spontani pobačaj.
Neki su joj aplaudirali na hrabrosti, dok su je drugi optuživali da previše deli intimu sa milionima nepoznatih, a rasprava je otvorila temu za razmišljanje – da li žene treba da dele sa drugima tužnu vest da su imale spontani pobačaj.
Stručnjakinje su za BBC na srpskom govorile da li je ženama i celokupnim porodicama potrebna pomoć u tim trenucima i da li je u Srbiji dobijaju.
Krivica: „Kao da sam pala vožnju, pa ću sledeći put da se spremim bolje”
Iako Dejanina beba „nije bila veća od zrna pasulja”, ona ju je već zamišljala u rukama.
„Pošto sam već imala sina od godinu dana, vest o drugoj bebi sam razglasila čim sam ugledala dve crtice na testu za trudnoću”, kaže ona.
„To je bio pogrešan korak, jer su me onda posle pobačaja, stalno pitali kako napreduje beba, a meni je bilo veoma teško da o tome pričam”.
Kada bi samo kratko rekla da je izgubila bebu, ljudi bi napravili žalostan izraz lica.
„Svi su govorili – mlada si, probajte ponovo”.
„To su govorili kao da sam pala vožnju, pa ću sledeći put da se spremim bolje i ne oborim čun na poligonu”.
Dejanin osećaj krivice – kao da se nije dovoljno pripremila za trudnoću i kao da ona sama ima neke veze sa pobačajem – oseća veliki broj žena koje prolaze kroz isti gubitak, kaže Jovana Ružičić, psihološkinja i direktorka Centra za mame.
„Spontani pobačaj je tema o kojoj se vrlo malo govori u Srbiji”, kaže Ružičić.
„Žene koje izgube dete nemaju kome da se obrate. Od lekara često dobijaju komentare – da je i bolje ovako jer im je organizam sam odbacio dete”.
Kako„nema veze”?
I ljudi iz ženinog okruženja često ne znaju kako da se ponašaju, dodaje psihološkinja, i kaže da često poručuju ženi da „nema veze”.
„Kako nema veze? U trenutku kada ste izgubili trudnoću – vi ste traumatizovani”, misli Ružičić.
„Planirali ste bebu i život unapred, neki parovi godinama pokušavaju i očekuju bebu sa ljubavlju, željom i nestrpljenjem.
„I te kako ima veze. ”
Prema podacima koje je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” dostavio BBC-iju, u Srbiji se godišnje dogodi oko 1.200 spontanih pobačaja.
Ipak, u pitanju su podaci samo za državne zdravstvene centre i za spontane pobačaje koji se evidentiraju u zdravstvenim ustanovama na osnovu Prijave prekida trudnoće.
Na ovaj broj treba dodati i još oko 2.470 drugih nepovoljnih ishoda trudnoće na godišnjem nivou, kao i oko 130 vanmateričnih trudnoća i 25 groizdasnih mola (trudnoće u kojima dolazi do promena degenerativne prirode) godišnje.
„Najveći procenat spontanih pobačaja se dešava u prvih deset nedelja trudnoće, dok se u preostalim nedeljama trudnoće broj spontanih pobačaja srazmerno smanjuje”, kažu iz Batuta.
Razlozi spontanog pobačaja su brojni, a u velikom broju slučajeva se ne zna šta je pravi uzrok, objašnjava za BBC na srpskom Tatjana Vesović, načelnica ginekologije u Vršcu.
„Najčešće su u pitanju infekcije, virusi, stres ali i mogućnost trombofilije”, kaže ona.
Trudnicama jako teško pada kada se dogodi da imaju više od jednog spontanog pobačaja, dodaje ona.
„To je ozbiljna tema jer se onda često govori o imunološkoj tolerancija na trudnoću”, kaže Vesović.
„Kada se tako nešto dogodi, potrebno je da se uključi stručni tim, koji će pored ginekologa, imati i endokrinologa i hematologa”.
Ako je došlo do spontanog pobačaja posle 16. nedelje trudnoće, roditeljima se omogućava da se oproste od ploda, kao i da ga sami sahrane, ako to žele, kaže Vesović.
Oproštaj Krisi Tajgen
Američka manekenka Krisi Tajgen i njen suprug, pevač Džon Ledžend objavili su da su iskusili „veliki bol” od kada je ona imala spontani pobačaj.
„Šokirani smo i osećamo veliki bol o kakvom smo do sada samo imali prilike da čujemo, kakav do sada nismo osetili”, piše Tajgen u dirljivom Instagram postu.
Ona je uz ove reči objavila i nekoliko crno-belih fotografija, među kojima je i njena slika kako plače u bolnici.
View this post on Instagram
„Nikada do sada nismo birali ime za dete, to smo ostavljali za poslednji trenutak, kada se rode, odlučivali smo pred izlazak iz bolnice”, napisala je.
„Ali onda smo, iz nekog razloga, bebu, koja je još u mom stomaku, rešili da nazovemo Džek. Džek je naporno radio na tome da postane deo naše porodice i zauvek će to i biti”.
„Žao nam je što su prvi trenuci tvog života bili puni komplikacija, što nismo uspeli da ti pružimo dom kakav ti je bio potreban da bi preživeo. Zauvek ćemo te voleti”.
Par živi u Los Anđelesu i imaju dvoje dece, a sredinom avgusta objavili su kako čekaju treće dete.
Korisnici društvenih mreža u Srbiji različito su reagovali na post manekenke.
Neki su osuđivali to što je Krisi Tajgen stavila fotografije na kojima je uplakana i čeka na intervenciju i aludirali da više nema privatnosti.
koliko mi je zao bas sam ovo ispratila a opet se pitam da li postoji ista sto je privatan dogadjaj za ljude https://t.co/RBHVztzVyl
— Monika Reljic (@MonikaReljic) October 1, 2020
Na zalost ovo je jos jedan pokazatelj da je zivot ljudi na drustvenim mrezama. Niko vise ne zivi realan zivot bez telefona, tuzno.
— Tatjana Stefanović (@Tatjana_Bg) October 2, 2020
Neki su je u potpunosti podržali, pogotovo što je kao javna ličnost otvorila temu o kojoj se jako malo govori i koja je stigma u Srbiji.
Ali ljudi koji osudjuju Kris i Dzona u komentarima jer su javno objavili da su izgubili bebu… Spontani pobačaj je jako česta i strasna stvar i mnogo žena je prošlo kroz to i definitivno je prekopotrebno da se o tome glasnije govori.
— TAMPON ZONA (@iva_par) October 1, 2020
Upravo. I ako je ženi lakše da podeli i ako je to njen proces što bi se reklo, to je sasvim legit.
— Dzenis Digitala (@Jenannah) October 1, 2020
Šta je pravi način za oproštaj
„Prava i jedina odluka o tome kako će se ponašati kada izgube bebu jeste ona koju donese sama mama i njena porodica”, kaže za BBC Jasmina Mihnjak, psihološkinja i urednica Roditeljskog portala Bebac.
„Ne možemo da znamo nečije sisteme vrednosti, nešto što je nekome normalno da podeli drugome nije”.
Ipak, Mihnjak kaže da je odluka Krisi Tajgen da podeli ovu vest važna jer je „pomogla mamama koje nikada ne bi tako nešto objavile – da znaju da nisu same”.
„Objava poznate ličnosti poručuje – to se ne dešava samo meni, ali i hajde da ne delimo na društvenim mrežama samo lepe trenutke i sreću”, dodaje ona.
Sama vest o trudnoći jeste nešto na šta žene različito reaguju.
Dejana je odlučila da odmah kaže prijateljima, a neke trudnice i njihove porodice čuvaju ovu informaciju neko vreme.
Psihološkinja Jovana Ružičić kaže da „može samo da aplaudira manekenki na hrabrosti”.
„Javne ličnosti kao što su njih dvoje [Krisi Tajgen i Džon Ledžend] imaju odgovornost da pokreću važne teme i da koriste svoju slavu u pozitivne svrhe”, kaže ona.
U Centru za mame, kaže Ružičić, postoji psihološko savetovalište.
„Iako je to je privatna komunikacija mama i psihološkinja, iz iskustva znamo da je ova tema posebno bolna za nekoga ko dugo iščekuje bebu”, kaže ona.
„Veliki problem je što u Srbiji nemaju kome da se obrate, što u bolnicama psiholozi nemaju kapaciteta da se bave svakom ženom ponaosob, a nemaju svi novac za psihoterapiju”.
U Srbiji se, dodaje ona, često događa da medicinsko osoblje nema razumevanja za bol porodice.
„Ženu često nakon intervencije zbog pobačaja stavljaju u sobu sa majkama koje su rodile bebu”, dodaje Ružičić.
„Slika jedne mame čije bebe više nema”
Dejana i dalje nema potrebu da govori o gubitku bebe.
„Onda otvorim bezbroj pitanja – da li je beba bila dečak ili devojčica, kako bi se slagala sa starijim detetom, kako bih ja sve to uspela da postignem, jer je tako mala razlika između njih ili kako bi se zvala….
„Jednostavno, ne diram tu ranu”, kaže Dejana.
Na tu ranu podsetila ju je Krisi Tajgen i njen način borbe.
„Mislim da je hrabra što je to uradila”, kaže ona.
„Takvu sliku ne možemo često da vidimo u javnosti. I to je slika jedne mame – samo mame čije bebe više nema.
„Treba da znamo da trudnoća može da ima i ovakav kraj”.
