Spakuj se, nemoj puno, samo kupaći i dve – tri one tvoje haljine, nećemo dugo!
Kad imaš Nonu za drugaricu, onda ovakve poruke nisu uopšte iznenađenje. Takoreći – obična sreda. Samo što meni ova sreda nije bila obična. Venčanje je već bilo zakazano, Vlada nije hteo da mi kaže gde putujemo na medeni mesec, sestra je dramila danonoćno kako nema šta da obuče, mama je podgrevala istu tragediju sa komičnim elementima svojim „ti si bar mlada, sve ti lepo stoji, a šta ću jaaaa???“, a tata… Tata se opet pravio mrtav. Kako beše? Ko nije pravio svadbu na Balkanu, taj ne zna što je patnja!
Samo ti pripremi srce i telo i sve će biti O.K.
Nona je moja nesuđena kuma. Otkad se znamo pričamo da ćemo jedna drugoj kumovati, koja se prva uda. No kad je došlo dotle, Vladina mama se pobunila, pa imamo staro kumstvo, pa njen brat, zar ćemo se odreći drevnih običaja da stari svat bude drugi svedok na venčanju, kako hoćemo, al’ red je…
I tako, red, red, sladoled, pokunjeno sam rekla Noni da se naš plan iz osnovne malo izjalovio. Gledala me je krupnim očima kao da joj nije jasno oko čega se nerviram, zapalila cigaretu u kako je govorila „deseperado stilu“ i nasmejala se na sav glas.
– Ma, jesi li ti nevestice moja, luda da se sekiraš oko takvih stvari?! Ja se još nisam udala, ja ću tebe uzeti za kumu i šta? Bože moj! Nego, je l’ ti pratiš i dalje dogovor?
– Koji dogovor?
– Mala, ne pravi se luda! Dogovor „pripremi srce i telo“?
Kad smo pošle u srednju školu, Nona je hipnotisano čitala časopise, pratila na internetu savete o negovanju kože i kose. Uvlačila me u svoje „mini eksperimente“ sve dok nije došla do savršene rutine koju je nazvala „Pripremi srce i telo i sve će biti O.K.“. Tad mi je bilo smešno, ali onda sam uhvatila sebe kako već deset godina redovno čistim lice ujutro i uveče, nosim blagu šminku, koristim ulje i masku za kosu. Upotreba anticelulit kreme je bila obavezna u negovanju tela i zbog toga smo uvek bile zadovoljne svojim izgledom na plaži. „Pripremi srce“ deo se odnosio na duboko disanje, na čitanje, na smeh. Nisam znala nikog ko se toliko smejao kao Nona!
Planina, more, svejedno je!
Kako da joj objasnim sada da nisam danima pripremala ni srce ni telo? Da me je samlela organizacija venčanja, moji nezainteresovani roditelji i njegovi koji se u sve mešaju? Da ne znam kako sam.
– Nisam prekršila dogovor, samo nemam vremena. Vlada mi nedeljama krije destinaciju za medeni mesec, kaže planina, more, svejedno je! Pa kako svejedno?! Šta da spakujem? A znaš šta on kaže? Možeš kupaći, a možeš i aktivni veš!
– Šta je aktivni veš? – upitala je Nona mrtva ozbiljna.
– Kako šta je aktivni veš? Pa to je onaj donji veš napravljen od posebnog materijala, upija znoj, nisi mokar, posebno kad skijaš, al’ skijanje… – usred mog objašnjavanja Nona je prasnula u smeh.
– Znam šta je aktivni veš, ludo! Samo sam htela da vidim dokle ćeš da teraš! Pa opusti se, bre. Je l’ rekao čovek aktivni veš i kupaći? Spakuj i jedno i drugo. Je l’ zaista MORAŠ da znaš gde idete? Nemoj da si tol'ki…
– Nemoj to da kažeš.
Kontrol frik. Bila sam alergična na frazu „kontrol manijak“, jer nisam bila manijak, samo bih ušla u ozbiljnu paniku kad ne mogu da kontrolišem stvari. Nona je jednom, poluozbiljno, polušaljivo rekla da je to bio samo odličan sistem za preživljavanje i da sad to mogu da pustim. Kao, oslanjala si se na druge (čitaj: roditelje), oni nisu odgovorili adekvatno, nisu ti bila podrška, i šta si mogla nego da se pobrineš za samu sebe?! A kako se to radi? Tako što sve proveravaš, tako što u sve moraš da budeš sigurna, da imaš sve konce u rukama. Ali sad nije više tako. Odrasla si, pusti.
Kao da je to „pusti“ tek tako.
Puštanje počinje odakle hoćeš
– Rekla sam ti već, ne mogu da pustim stvari tek tako. Kako se to uopšte radi? Odakle počneš?
– E moja ti…
Nona me je gledala sa onim čuvenim osmehom na licu i znala sam, do kraja dana, ona će mi pomoći da se rešim nelagode u srcu. Poznavala me je nekad bolje no što sam samu sebe znala. Ona je bila sa mnom u holu fakulteta dok sam čekala rezultate prijemnog, ona je donela činiju sa sladoledom kad me je ostavio prvi dečko, ona me je redovno podsećala da pripremim srce i telo – i bilo mi je jasno, njeno me je prijateljstvo pripremilo za život.
– Meni je najviše krivo što ti meni nisi kuma. Što sam pustila da drugi umesto mene izaberu.
– Ja sam tebi počasna kuma. Ne može nijedna titula da zameni ono što smo nas dve jedna drugoj. Nego, ne menjaj temu. Dakle, odakle „pustiš“? Pa, pravo da ti kažem, počinje odakle hoćeš! Možeš od srca, možeš od tela. Možeš evo sad da odeš lepo da se umiješ, da spereš prvo te brige s lica. Ja ću da nam napravim limunade. I onda idemo redom.
– Šta je red?
– Pa, prvo, mene pustiš da mislim na red. Imam plan. Spakuj se, nemoj puno, samo kupaći i dve – tri one tvoje haljine, nećemo dugo, a ni daleko! Idemo na jedno mesto da sprovedemo naš detox plan. Ali da ti bude lakše, evo, za početak, piling za telo, da očistimo tu divnu kožu i da sastružemo nervozu. Posle ćemo videti, ima strategija koliko voliš. Sad kad se umivaš, ne zaboravi da vodom smakneš i želju da otkriješ destinaciju za medeni mesec. Umesto toga, kad se nas dve vratimo, lepo spakuj šta ti čovek rekao i pusti da jednom neko o tebi brine kao što ti brineš o svima.
– Ali…
– Šta ali? Nema: ali. Pripremi srce i telo i sve će biti O.K.
