Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je u korist žene iz Ohaja, koja je tvrdila da je diskriminisana na poslu zato što je heteroseksualna.
Presuda bi mogla da podstakne ljude da podnesu tužbu u sličnim slučajevima „obrnute diskriminacije”.
Marlijen Ejms je više od 20 godina radila pri Odeljenju za mlade u državi Ohajo.
Uprkos dvodecenijskom iskustvu njen zahtev za unapređenjem je odbijen, da bi je potom prebacili na niže radno mesto.
Ejms je uložila žalbu kako bi osporila kriterijume za koje je smatrala da su diskriminišući.
Ejms je u tužbi navela da je ostvarivala pozitivne rezultate na poslu, ali da su umesto nje unapredili lezbejku.
Potom su je, kako je rekla, postavili na nižu radnu poziciju, a njeno mesto dali gej muškarcu.
Tvrdila je i da njen poslodavac daje prednost LGBT+ zaposlenima i da joj je uskraćena mogućnost da napreduje jer se identikifuje kao strejt žena.
Sudovi niže instance su njene žalbe odbili, zbog nedovoljno jakih dokaza koji potkrepljuju tvrdnje koje je iznela, prebacujući slučaj Vrhovnom sudu.
Odlukom Vrhovnog suda efikasno se smanjuje jačina dokaza potrebna ljudima većinskih zajednica poput heteroseksualaca ili belaca da podnesu tužbe za diskriminaciju.
Vrhovni sud je prethodno u mnogim državama, među kojima je i Ohajo, zahtevao da pripadnici većinskih grupa dostave dodatne „potvrde” koje bi mogle da potkrepe tvrdnje da je došlo do diskriminacije.
Nova odluka suda je da težina dokaza za tužbe zbog diskriminacije treba da bude ista za sve, bez obzira na identitet ljudi.
Kentadži Braun Džekson, među liberalnijim članovima sudskog veća, napisala je zvaničnu odluku, koju su podržali i njene konzervativne kolege Klarens Tomas i Nil Gorsič.
Sud je odlučio da zakoni protiv diskriminacije i pružanje jednake zaštite treba da se primenjuju na sve u Americi.
„Kongres je uspostavio ravnopravnu zaštitu za svakog ‘pojedinca’, bez obzira da li je pripadnik manjinske ili većinske zajednice”, piše u presudi.
