Deca su postala centar porodice, a ne njen deo; treba im dati obaveze kako bi razumela
Čuveni stručnjak, autor NTC sistema učenja, dr Ranko Rajović godinama unazad upozorava na zabrinjavajući trend: svaka nova generacija dece koja upisuje prvi razred slabija je od prethodne. Zbog brzih promena u okruženju, mozak dece se menja, a roditelji u najboljoj nameri prave greške koje usporavaju, pa čak i oštećuju njihov razvoj.
Ranko Rajović objašnjava gde najviše grešimo i savetuje kako to da popravimo.
Mnogi roditelji danas prezaštićuju decu, što je novi fenomen koji ozbiljno oštećuje dečji razvoj, tvrdi Ranko Rajović.
– Majke pod uticajem hormona oksitocina imaju prirodni instinkt da zaštite bebu, pa često greše fiksirajući bebinu glavu kako se ne bi pomerala. Srećom, tu su očevi kao prirodni “kontrateg” koji deci pristupaju drugačije – vrte ih, okreću i bacaju, što je ključno za slanje impulsa u mozak i sazrevanje nervnih puteva – kaže Rajović.
Mudrost u roditeljstvu leži u tome da se nađe prava mera – detetu treba dozvoliti kontrolisane rizike, jer savladavanjem prepreka mozak uči, a dete gradi samopouzdanje, savetuje on.
Deca su postala centar, a ne deo porodice
Danas deca dobijaju sve što požele – ako ne kupe roditelji, kupiće baka ili deka, čime deca usvajaju obrazac da su apsolutni centar sveta. “Dete mora da je deo porodice, a ne centar porodice”, ističe dr Rajović.
– Nekada su mališani odmalena pomagali u kući i imali zaduženja, a danas maltene ne umeju ni svoju sobu da srede. Ako im se ispunjava svaka želja, postaju sebični, a prag tolerancije na frustraciju im je nula – kaže Ranko Rajović, i dodaje da deca moraju da imaju obaveze kako bi videla da nešto zavisi i od njih, jer se tako uče odgovornosti i samostalnosti.
Epidemija “lenjih” nogu: Mozak se razvija kretanjem
Živa bića koja se ne kreću su biljke i one nemaju neurone, dok se kod dece mozak razvija upravo kretanjem, objašnjava, i dodaje da danas roditelji decu voze u kolicima čak do četvrte ili pete godine života. Posledica? Deca nam imaju slabe noge, pa predškolci često ne mogu ni da urade pravilan čučanj a da ne propadnu.
– Kretanje ne znači samo hodanje, već i trčanje, skakanje, puzanje i vrtenje. Ako detetu zabranimo da puzi zbog straha od “prljavog poda”, uskratićemo mu aktivaciju važnih regija mozga. Zato je dr Rajović jasan: pustite dete da puzi i obezbedite mu bezbednu teritoriju za to.
Ekrani i pametni telefoni, opasna dopaminska zamka
Video-igrice i društvene mreže stvaraju ozbiljne probleme. Dok igraju, dečji mozak neprestano luči dopamin (hormon fokusa i iščekivanja) i endorfin (mehanizam zavisnosti), prebacujući nivoe i sakupljajući virtuelne nagrade. Kada se vrate u stvarni život, sve im je dosadno, a pažnja im je toliko smanjena da ne mogu da uče duže od 15 minuta. Takođe, neurološka snimanja pokazuju da deca koja prekomerno koriste telefone imaju smanjen hipokampus.
Dr Rajović predlaže tri zlatna pravila za tehnologiju:
Ograničite vreme: Do 11. ili 12. godine deci ne bi trebalo davati pristup pametnim telefonima, ili to mora biti izuzetno strogo kontrolisano (na primer, pola sata dnevno ili sat vremena vikendom).
Zabranite telefone u sobi: Mnoga deca krišom koriste telefone od jedan do tri ujutru u svojim sobama, zbog čega sutradan ne mogu da funkcionišu.
Dva sata pred spavanje bez ekrana: Plavo svetlo signalizira epifizi u mozgu da je počeo novi dan, remeteći hormone i ključnu REM fazu sna.
Na kraju, ne smemo zaboraviti da deca oponašaju nas. Većina odraslih pogleda telefon čim otvori oči i pre nego što zaspi. Ako dete stalno gleda roditelje “zalepljene” za ekrane, i samo će to tražiti. Zato, ostavite telefone, uključite decu u kućne poslove poput pranja sudova ili pravljenja salate, čitajte im nelogične priče koje razvijaju asocijacije i maštu, i najvažnije – omogućite im da odrastaju onako kako priroda nalaže: spretno i okretno u stvarnom svetu, savetuje dr Rajović.
