Deo stručnjaka tvrdi da je Generacija Z prva kognitivno slabija od svojih roditelja. Razlog za to vide u, kako kažu, oslanjanju mladih na tehnologije. Međutim, psihološkinja Ana Mirković kaže za portal N1 da je ta tvrdnja previše pojednostavljena i naučno vrlo diskutabilna, te ističe da Gen Z nije slabija, već drugačija generacija, sa sposobnošću lakog snalaženja u digitalnom okruženju.
Bivši nastavnik i neuronaučnik Džared Kuni Horvat obratio se Odboru Senata SAD za trgovinu, nauku i saobraćaj i tom prilikom kazao da je nivo inteligencije kod Generacije Z (rođenih između 1997. i 2010. godine) značajno opao iako su, kako kaže, proveli više vremena u školama nego njihovi prethodnici.
Horvatovo istraživanje, koje je obuhvatilo 80 zemalja, ukazuje da su kognitivne sposobnosti počele da opadaju oko 2010. godine, a tiču se raspona pažnje, pamćenja, veštine čitanja i matematike, sposobnosti rešavanja problema, ali i ukupnog IQ.
Međutim, psihološkinja Ana Mirković ukazuje da istraživanja ne pokazuju pad inteligencije kao takve, već se promenio način na koji mislimo, učimo i pamtimo – pod uticajem digitalnog okruženja.
Šta je „Flinov efekat“?
Flinov efekat je dugoročni porast rezultata na IQ testovima, koji iznosi oko tri poena po deceniji tokom 20. veka. Istraživač Džejms Flin je uočio da su generacije sve bolje na testovima inteligencije, što se pripisuje boljem obrazovanju, ishrani, zdravstvenoj nezi i tehnologiji.
„Decenijama Flinov efekat pokazuje kontinuirani rast rezultata na testovima inteligencije. Međutim, taj trend se u nekim zemljama poslednjih godina usporava i čak kreće u drugom, negativnom smeru. To ne znači automatski da su mladi manje sposobni, već da se menja kontekst u kojem te sposobnosti razvijaju i ispoljavaju“, pojašnjava Mirković.
Ona ukazuje i da je poređenje generacija dodatno problematično jer, kako kaže, merimo različite vrste pameti istim alatima.
„Testovi su nastali u svetu pre digitalne revolucije, dok današnji mladi razvijaju veštine koje ti testovi slabije hvataju, poput brzog pretraživanja, multitaskinga i snalaženja u kompleksnim digitalnim okruženjima“, kaže Mirković za portal N1.
Ono što se dogodilo jeste da se obrazovni sistem prilagodio digitalnim alatima, umesto da ih je oblikovao jer, kako ocenjuje Mirković „tehnologija je ušla u škole brže nego što je pedagogija uspela da se prilagodi“.
„Ono što se u obrazovanju nije desilo, a bilo je neminovno da se dogodi je to da škola nije trebalo da prati tehnologiju, već da postavlja okvir u kojem se ona koristi smisleno i razvojno“, smatra sagovornica portala N1.
Ni pripadnici Generacije Z u Srbiji ne odstupaju od globalnih obrazaca, jer kako Mirković objašnjava za portal N1, uočljivi su „kraći rasponi pažnje, veća oslonjenost na spoljne izvore informacija i izazovi u dubinskom učenju“.
„Međutim, to ne znači da mladi gube sposobnosti, već da ih razvijaju u drugačijem okruženju, koje traži i drugačiji pristup obrazovanju“, napominje ona, dodajući da „Gen Z nije slabija generacija, već drugačija“.
Psihološkinja ocenjuje i da se Srbija nalazi u posebno specifičnoj fazi – izgubljena između tradicionalnog i digitalnog sistema.
„Tehnologija jeste prisutna, ali njena primena često nije sistemski osmišljena. Imamo situacije gde se digitalni alati uvode bez dovoljno obuke nastavnika, bez jasne metodologije i bez kontinuiteta, a to sve dovodi do fragmentacije učenja, gde tehnologija postoji, ali ne unapređuje nužno razumevanje“, smatra sagovornica portala N1.
