Pojeli ste ručak, završili naporan sastanak, ugasili računar posle celog dana posla, ali vas misli ipak vode ka fioci u kojoj stoji čokolada. Govorite sebi “samo jedan red”, “samo jedan keks”, a onda se često desi da taj mali zalogaj preraste u mnogo veću porciju nego što ste planirali.
Mnogi ljudi misle da je želja za slatkim znak da su gladni ili da telu nedostaje energija. Međutim, psiholozi ukazuju da iza ove navike često stoje sasvim drugi razlozi – stres, umor, emotivna iscrpljenost i potreba mozga da pronađe brzo olakšanje.
Zanimljivo je što se žudnja za slatkišima često javlja po istom obrascu. Najčešće nije nasumična i nema mnogo veze sa praznim stomakom. Mozak u određenim trenucima traži nešto poznato, prijatno i brzo dostupno, a šećer se savršeno uklapa u tu priču.
Mozak ne traži uvek hranu – nekad traži predah
Kada iza vas ostane težak dan, telo ne reaguje samo fizički. Dug razgovor, rokovi, nervoza ili previše obaveza mogu da ostave osećaj mentalnog umora koji ne prolazi ni kada sednete da odmorite.
U tim trenucima mozak traži brzo olakšanje, a ne nužno pravi obrok. Slatka hrana može kratkotrajno da popravi raspoloženje i pruži osećaj zadovoljstva, zbog čega se često javlja potreba baš za čokoladom, kolačima ili keksom.
Kako stres utiče na želju za slatkišima
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se javlja želja za šećerom jeste stres. Kada je organizam pod pritiskom, telo oslobađa kortizol – hormon koji učestvuje u odgovoru na stres.
Kortizol može da utiče na izbor hrane i poveća potrebu za namirnicama koje brzo daju energiju. Zbog toga se čak i ljudi koji inače vode računa o ishrani mogu naći u situaciji da tokom napornog perioda češće posežu za slatkišima.
Nije problem samo u hrani koja se nalazi pred vama. Okidač može biti ceo dan proveden pod pritiskom, osećaj da ste preopterećeni ili potreba da se na trenutak isključite od svega.
Zašto nam je šećer povezan sa utehom
Veza između slatkiša i prijatnih osećanja ne nastaje slučajno. Nauka je pokazala da šećer utiče na sistem nagrađivanja u mozgu, uključujući dopaminske puteve povezane sa osećajem zadovoljstva.
Studija objavljena u časopisu Neuroscience 2005. godine, sprovedena na životinjskim modelima, pokazala je da šećer aktivira određene delove mozga povezane sa nagradom i potkrepljenjem, uključujući regiju poznatu kao nucleus accumbens.
“Nemojte da vam padne na pamet ovo da jedete svaki dan”: Lekarka koja istražuje rak pita zašto se ćuti o tome
Zbog takvih reakcija, mnogi ljudi vremenom povežu slatku hranu sa odmorom, nagradom ili utehom. Zato se želja za kolačem često javlja kada ste tužni, nervozni, usamljeni ili jednostavno iscrpljeni.
Umor i nedostatak sna pojačavaju potrebu za slatkim
Nakon loše prospavane noći mnogi primete da tokom dana češće misle na slatkiše. Razlog nije samo osećaj umora, već i način na koji telo reguliše energiju i signale gladi.
Kada nemate dovoljno sna, organizmu je teže da održava ravnotežu apetita. Mozak tada prirodno traži najbrži izvor energije, a hrana bogata šećerom deluje kao najlakše rešenje.
Zato se želja za slatkim često pojačava posle neprospavanih noći, dugog rada ili perioda kada ste fizički i mentalno iscrpljeni.
Emocionalna glad nije isto što i prava glad
Psiholozi razlikuju fizičku glad i emocionalnu glad. Kada ste fizički gladni, osećaj dolazi postepeno i uglavnom vam odgovara različita hrana. Posle normalnog obroka osećate sitost.
Kod emocionalne gladi situacija je drugačija. Ona se često pojavi naglo i obično je vezana za tačno određenu hranu – najčešće slatkiše.
Tada vam nije potrebna bilo kakva užina, već baš ona čokolada koju ste videli ranije ili kolač koji vas čeka u frižideru. Mozak pamti da vam je ta hrana ranije donela kratkotrajno zadovoljstvo i ponovo je traži kada ste pod pritiskom.
Šta zapravo znači kada vam se jede slatko
Želja za slatkim nije samo pitanje discipline ili karaktera. U mnogim situacijama ona je odgovor organizma na ono što mu se dešava – stres, umor, napetost ili potreba za nagradom.
Kada sledeći put krenete ka slatkišima posle napornog dana, vredi zastati i zapitati se da li ste zaista gladni ili vam je potreban odmor, san, razgovor ili samo nekoliko minuta mira.
Razumevanje razloga iza ove navike može pomoći da lakše napravite izbor koji vam odgovara. Nije svaki nalet želje za čokoladom znak slabosti – ponekad je samo signal da vam je telo pod većim opterećenjem nego što ste primetili.
