Rasprava o tome kada je pravo vreme da dete dobije svoj prvi mobilni telefon traje godinama. Dok neka deca već u nižim razredima osnovne škole imaju pametne telefone, drugi roditelji pokušavaju da taj trenutak odlože što je duže moguće.
Stručnjaci upozoravaju da odgovor nije jednostavan i da odluka zavisi od zrelosti deteta, porodičnih okolnosti i načina na koji će uređaj biti korišćen. Ipak, pojedina istraživanja ukazuju na to da prerano uvođenje pametnog telefona može biti povezano sa određenim rizicima po mentalno i fizičko zdravlje.
Jedna studija objavljena u časopisu Američke akademije za pedijatriju analizirala je moguće posledice kod dece koja su prvi pametni telefon dobila pre 12. godine života i izdvojila nekoliko oblasti koje posebno zabrinjavaju stručnjake.
Veći rizik od problema sa mentalnim zdravljem
Pametni telefoni danas nisu samo sredstvo za pozive i poruke. Većina vremena provedenog na njima odnosi se na društvene mreže, kratke video-snimke i različite digitalne sadržaje koji neprestano privlače pažnju.
Psiholozi upozoravaju da stalno poređenje sa drugima, pritisak društvenih mreža i neprekidan priliv obaveštenja mogu povećati nivo stresa kod dece i adolescenata. Kod pojedine dece to može biti povezano sa većim rizikom od razvoja simptoma anksioznosti ili depresije, posebno ako vreme provedeno uz ekran postane dominantan način provođenja slobodnog vremena.
Roditeljima je često teško da procene kroz kakve digitalne sadržaje njihovo dete prolazi i koliko oni utiču na njegovo raspoloženje i samopouzdanje.
Manje kretanja i veći rizik od gojaznosti
Istraživanja pokazuju da deca koja provode više vremena uz ekran često provode manje vremena u fizičkoj aktivnosti.
Jedna studija iz 2023. godine ukazala je na povezanost između najmanje dva sata dnevnog korišćenja mobilnog telefona i lošijih pokazatelja opšteg zdravlja, uključujući veću učestalost gojaznosti.
To ne znači da je telefon direktan uzrok viška kilograma, već da vreme provedeno uz ekran često zamenjuje igru napolju, sport i druge oblike kretanja. Osim toga, deca neretko jedu dok gledaju u ekran, pa teže prepoznaju osećaj sitosti.
Kvalitet sna može biti narušen
Jedna od najčešće pominjanih posledica prekomernog korišćenja telefona jeste lošiji san.
Plava svetlost ekrana može otežati lučenje melatonina, hormona koji pomaže organizmu da se pripremi za spavanje. Ako se tome doda uzbuđenje zbog sadržaja koji deca gledaju neposredno pred odlazak u krevet, uspavljivanje može biti znatno teže.
Stručnjaci podsećaju da je deci školskog uzrasta uglavnom potrebno između devet i jedanaest sati sna dnevno. Hronični nedostatak sna može uticati na koncentraciju, učenje, raspoloženje i ponašanje.
Da li postoji bolje rešenje?
Mnogi roditelji deci kupuju pametni telefon prvenstveno zbog bezbednosti i lakše komunikacije. Međutim, stručnjaci ističu da postoje i druge mogućnosti.
Za mlađu decu mogu biti dovoljan običan mobilni telefon namenjen pozivima i porukama ili dečji pametni sat sa ograničenim brojem kontakata. Takva rešenja omogućavaju roditeljima da ostanu u kontaktu sa detetom, bez pristupa društvenim mrežama i drugim sadržajima koji mogu odvlačiti pažnju.
Najvažnija je uloga roditelja
Ne postoji univerzalna godina u kojoj je svako dete spremno za prvi pametni telefon. Stručnjaci naglašavaju da odluku treba donositi individualno, uz jasno postavljena pravila o vremenu provedenom pred ekranom, sadržajima koje dete koristi i periodima dana kada telefon nije dozvoljen, poput vremena za učenje, porodičnih obroka i odlaska na spavanje.
Na kraju, nije najvažnije kada će dete dobiti prvi telefon, već da ga nauči kako da ga koristi odgovorno. Upravo su razgovor, zajednički dogovor i roditeljski primer najbolja zaštita od prekomerne upotrebe tehnologije.
