Dr Ranko Rajović stručnjak je za rani razvoj dece, a njegove savete roditelji obožavaju. Iako im nekad možda i ne bude pravo kada na osnovu njegove priče shvate da u nečemu greše, dr Rajović u svojim izlaganjima ipak nikoga ne osuđuje, već pokušava da usmeri roditelje kako bi na što bolji način odgajali svoju decu da iskoriste svoje potencijale.
Ovaj stručnjak je gostujući u podkastu Lood govorio o tome koliko u razvoju i vaspitanju dece uticaj ima okruženje, u kojem su nekada glavni bili roditelji, bake i deke, a danas – nepoznati ljudi koji kroz društvene mreže utiču na našu decu.
„Šta usmerava naše ponašanje? To je jako važno da svi shvate jer su naša deca u problemu, zarobljena su. Zašto? Pričali smo kada dete hoće da hoda i kada prohoda, mi kažemo bravo. Pohvala njima znači da su uradili nešto dobro. Pa onda kada hoće da nauče da voze bicikl… Muče se jedan dan, dva dana, pet metara, padnu, tri metra držimo ih, i evo ga, odjednom, 20 metara kreću. Većina dece stane, to je otprilike četiri-pet godina, gledaju tatu, mamu, prolaznike, kao da hoće da kažu ‘ja znam da vozim bicikl’, možda i vrište od sreće. Mozak je naučio, ovo je bilo teško i to si naučio, oni su srećni. A šta rade mama i tata? Bravo! Baka, deka kažu bravo… Znači, pohvala nama govori da radimo nešto dobro i to nas usmerava. Međutim, kada dobiju društvenu mrežu i kada stave neki snimak, ako dete opere sa tatom auto i to stave na Jutjub, koliko će dobiti lajkova? Pet, i to je puno. Ali ako urade nešto loše, užasno, koliko dobiju lajkova? Dvesta, trista, petsto. To je, znači, pohvala, i šta im mozak kaže? E, ovo smo super uradili, dobili smo 500 pohvala! Oni rade stvari za lajkove. Znači, nas usmerava nepoznata grupa ljudi sa društvenih mreža, koja nam govori bravo i naše dete ponašanje usmerava prema lajkovima. Kad je to bilo? Nikad!“, rekao je dr Rajovi, pa nastavio:
„Kad bi roditelji pre 30, 50 godina dozvolili da nepoznati ljudi usmeravaju njihovo dete? Pa ne bi to nikad dozvolili, ali to se dešava na društvenim mrežama. Mi smo decu pustili u taj svet. Ja se bojim da ne platimo veliku cenu, mora da se to reguliše. Ja 10 godina pričam, dajte telefone, nemojte pre 12 godine, nemojte ni pre 14. Niko ne sluša. Kao, pa imaju svi, pa ima i moj sin. Čekaj, ne radi se o tvom sinu ili ćerki. Oni ovde ulaze u jednu zamku, gde ne mogu da se izvuku. Jer ovde se zavisnost jako brzo javlja, za 15 dana gotovo, već kreću svađe, već oni ne daju svoj telefon, onda prevare mamu i tatu… Drže ga u sobi i onda uključe telefon od jedan do tri ujutru, mi i ne znamo šta oni rade. Znači, to je takva prevara da oni ulaze u virtuelni svet, a tamo se sve brzo dešava, dobiju pohvale, sve ide jako brzo, mozak im treperi. I šta je onda problem? Kada izađu u realan svet, njima je sve dosadno. Ne mogu da sede, ne mogu da pišu, da uče, nemaju koncentraciju, pa mi to vidimo danas“.
„Ako su oni u telefonu sa stotinama lajkova u glavi, pa šta će oni da uče? Oni nemaju fokus duže od pola sata“, poručio je dr Rajović.
