- Barbara Udovičić, poznata po gotovo milijardu pregleda na društvenim mrežama, objavila je svoju prvu knjigu “Bedra puna riže”.
- Knjiga se razlikuje od tipičnih priručnika o samopomoći jer ne nudi gotove recepte za sreću i ne ulepšava realnost.
Gotovo milijardu pregleda i jedna knjiga: Barbara Udovičić svoju publiku vodi korak dalje. Bez toksične pozitive i ulepšavanja – ovo je knjiga kakvu nismo očekivali.
Ceo region sluša njene savete, a sada ih prvi put donosi i između korica. „Bedra puna riže“, književni prvenac Barbare Udovičić, dostupan je u predporudžbini, bez ružičastih naočara, toksične pozitive i recepata za savršen život.
Gotovo milijardu pregleda na društvenim mrežama, publika širom regiona i teme koje svakodnevno pokreću hiljade komentara. Barbara Udovičić je poslednjih meseci postala jedno od prepoznatljivijih lica regionalnog digitalnog prostora, a njena promišljanja o odnosima, životnim odlukama, ljubavi, gubicima i ličnom rastu pronašla su put do publike različitih generacija.
Sada prvi put izlazi iz formata kratkog videa i svoje misli prenosi između korica. Njen književni prvenac „Bedra puna riže“ dostupan je u predporudžbini, a već samim naslovom može se naslutiti da ovo neće biti još jedna knjiga koja obećava nekoliko jednostavnih koraka do srećnijeg života.
Naprotiv, ovo je knjiga bez ružičastih naočara. „Bedra puna riže“ ne pokušava da život učini lepšim nego što jeste. Nema ružičastih naočara, nema toksične pozitive i nema ubeđivanja da će sve biti dobro samo ako dovoljno snažno verujemo u to.
Barbara čitaoca uvodi u svet surove realnosti i crno-belih istina, otvarajući male, svakodnevne teme o kojima često ne želimo da govorimo, iako upravo one neretko određuju naše odnose, odluke i način na koji živimo.
Zašto ostajemo kada znamo da bi trebalo da odemo? Zašto branimo odluke koje nas čine nesrećnima? Koliko nas košta nada? Šta sve nazivamo ljubavlju? I koliko dugo možemo da živimo prema mapi sveta koji više ne postoji?
Umesto gotovih odgovora, „Bedra puna riže“ donose pitanja. Ponekad neprijatna, ponekad bolna, a ponekad upravo ona koja su nam bila potrebna. Jer lična transformacija retko počinje velikim životnim rezovima. Češće počinje malim odlukama koje donosimo svakoga dana.
Zrno po zrno
Upravo je pirinač jedna od centralnih metafora knjige. Čist beli pirinač neutralnog je ukusa, no kada mu dodamo začine, postaje bogatiji. Jedno zrno deluje gotovo beznačajno, ali zrno po zrno na kraju ispuni celu činiju. Isto je i sa našim životima.
Male odluke, odnosi koje biramo, granice koje postavljamo ili ne postavljamo, navike koje ponavljamo i stvari preko kojih prelazimo na kraju se sabiraju. Ono što nam se danas čini nevažnim sutra može postati život koji živimo.
Knjiga zato govori o ličnom rastu bez njegove ulepšane Instagram verzije. O rastu koji zahteva disciplinu i upornost, ali ponekad i spremnost da zaprljamo ruke prolazeći kroz sopstveno blato. Vizuelno i sadržajno čitaoca vodi kroz kontrast dominantne i snažne crne i nemilosrdnog svetla bele boje. Između njih nema sigurnih sivih zona – postoji put iz tame prema jasnoći.
Po struci profesorka psihologije i magisat ekonomije, po profesiji novinarka, televizijska urednica i voditeljka, Barbara je gotovo trideset godina radila u medijima, vodila televizijske emisije, uređivala, intervjuisala, organizovala poslovne događaje i živela od reči. A onda je život neke stvari odlučio da uredi sam.
Poslednjih meseci Barbara je isti način razmišljanja prenela na društvene mreže i dogodio se neočekivani digitalni fenomen. Njeni videi i sadržaji prikupili su gotovo milijardu pregleda, a publika iz celog regiona svakodnevno sluša, komentariše i deli njena razmišljanja.
Paradoksalno, što je više ljudi počelo da je sluša, to je manje želela da nastupa iz pozicije osobe koja ima odgovor na sve.
Više je zanimaju prava pitanja. Ona koja možda malo pokvare dan. Koja ostanu negde u glavi. Koja se vrate tri dana kasnije dok vozimo automobil, stojimo pod tušem ili ponovo uradimo upravo ono za šta smo sebi obećali da više nećemo.
„Bedra puna riže“ nastavak su upravo takvog razgovora, samo bez ograničenja trajanja jednog videa i bez potrebe da se kompleksan život svede na nekoliko sekundi sadržaja.
Srećom.
Jer nakon gotovo trideset godina postavljanja pitanja čini joj se da su ljudi koji imaju odgovor na sve ipak mnogo manje zanimljivi od onih koji su pronašli pravo pitanje. A upravo takva pitanja čekaju čitaoce u njenoj prvoj knjizi.
