“Vidi kako je tvoja sestra sve pojela.”
“Tvoj brat u tvojim godinama nije imao taj problem.”
“Zašto ne možeš malo da budeš kao tvoj rođak?”
Odrasloj osobi ovakve rečenice mogu zvučati kao bezazleno poređenje, šala ili čak pokušaj da se dete motiviše. Dete, međutim, iz njih može da čuje sasvim drugačiju poruku – ko je u porodici “dobar”, ko je “težak”, ko je uspešniji i na koje mesto ono samo pripada.
Psiholozi upravo poređenje dece izdvajaju kao jednu od grešaka koje roditelji i bake i deke često prave u komunikaciji. Posebno je zanimljivo što se isti obrazac može preneti kroz generacije. Neko ko je svojevremeno upoređivao sopstvenu decu može godinama kasnije nesvesno početi da radi isto sa unucima.
“Tvoja sestra je u tvojim godinama već…”
Poređenje ne mora da bude grubo da bi dete primetilo razliku.
Mnogo češće dolazi u rečenicama koje odraslima zvuče sasvim normalno: “Tvoja sestra je bila mirnija beba”, “Tvoj rođak obožava povrće”, “On je naš matematičar”, “Ona je umetnica u porodici”.
Problem nije u tome što primećujemo da su deca različita. Naravno da jesu.
Problem nastaje kada te razlike počnu da liče na rang-listu.
Ako jedno dete stalno sluša da je brat “pametan”, sestra “vredna”, a rođak “talentovan”, ono može početi da traži odgovor na pitanje šta je onda njegova uloga.
Još je nezgodnije kada mu je porodica već dodeli: “On je nestašan”, “Ona je stidljiva”, “On je težak”, “Ona je preosetljiva”.
Etiketa izgovorena u šali može vremenom postati deo načina na koji dete vidi sebe.
Bake i deke često uopšte ne shvate da to rade
Uloga bake ili deke potpuno je drugačija od roditeljske. Nema svakodnevnog ustajanja za školu, domaćih zadataka, roditeljskih sastanaka i većeg dela discipline. Zato odnos sa unucima često postaje opušteniji i nežniji.
Baš zbog toga stari obrazac može biti teže primetiti.
Baka možda iskreno obožava svu svoju unučad, ali se posebno obraduje pričljivom detetu koje je podseća na nju. Deka stalno prepričava sportske uspehe jednog unuka, dok o drugom mnogo ređe govori pred rodbinom.
Ali deca veoma dobro primećuju kome se odrasli najviše raduju, čije priče ponavljaju, koga češće hvale i sa kim ih porede.
Velika analiza 88 istraživanja, koja je obuhvatila više od 26.000 učesnika, pokazala je povezanost nepovoljnijeg roditeljskog tretmana sa većim nivoima anksioznosti, depresivnosti, agresivnosti i drugih problema u ponašanju kod dece.
To, naravno, ne znači da će jedna bakina rečenica poput “Tvoj brat je bolji u matematici” izazvati ozbiljne psihološke posledice.
Važan je obrazac koji se ponavlja.
Ako jedno dete godinama dobija više pohvala, drugo više kritika, jedno se predstavlja kao “lako”, a drugo kao “problematično”, takve razlike mogu da utiču ne samo na sliku koju dete ima o sebi već i na odnose između braće, sestara i rođaka.
Umesto bliskosti može početi takmičenje za pažnju odraslih.
Ne treba se pretvarati da su sva deca ista
Rešenje nije da baka i deka prestanu da primećuju individualnost svojih unuka.
Jedno dete zaista može odlično da crta, drugo da bude fantastično u sportu, treće da obožava knjige. Jednom je možda potrebna dodatna pomoć u školi, dok će drugo isti zadatak završiti za pet minuta.
Razlika je u načinu na koji o tome govorimo.
Umesto:
“Tvoja sestra je ovo odmah razumela.”
može:
“Vidim da ti je ovo teško. Hajde da vidimo šta bi ti pomoglo.”
Umesto:
“Zašto ne možeš da budeš miran kao brat?”
bolje je:
“Hajde da pokušamo da završimo ovo bez prekidanja.”
A umesto da dete hvalimo zato što je “najpametnije”, možemo primetiti trud:
“Videla sam koliko si se potrudio i nisi odustao kada ti nije išlo.”
Dete dobija povratnu informaciju o sebi, bez potrebe da neko drugo dete posluži kao merilo.
Najlepša uloga bake i deke ne zahteva rang-listu
Bake i deke mogu da imaju posebno mesto u životu deteta – često sa više vremena, strpljenja i manje svakodnevnog pritiska nego što su ga imali dok su podizali sopstvenu decu.
Ali upravo zato imaju i priliku da neke stare porodične obrasce ne prenesu dalje.
Nije problem reći jednom unuku da divno peva, a drugom da sjajno igra fudbal. Nije potrebno ni deliti identične komplimente, poklone ili vreme matematički precizno.
Važno je da svako dete oseti da je viđeno zbog onoga što jeste, a ne zbog mesta koje zauzima u poređenju sa drugima.
Jer dete ne mora da bude bolje od brata, sestre ili rođaka da bi zaslužilo bakino i dekino oduševljenje.
Dovoljno je da bude ono.
