Trudnoća obično sprečava novu ovulaciju i začeće. Ipak, u medicinskoj literaturi opisani su izuzetno retki slučajevi koji ukazuju na mogućnost nastanka nove trudnoće dok prva već traje. Ovaj fenomen naziva se superfetacija, a njegovo dokazivanje mnogo je složenije nego što sugerišu priče na internetu.
Vest da je žena „zatrudnela dok je već bila trudna“ zvuči gotovo neverovatno. Međutim, postoje prikazi trudnoća u kojima se dva ploda razvijaju kao da su začeta u različito vreme. Lekari u pojedinim slučajevima razmatraju superfetaciju, ali razlika u veličini beba sama po sebi ne dokazuje da je došlo do novog začeća.
Šta je superfetacija i zašto ju je teško dokazati
Superfetacija podrazumeva oplodnju nove jajne ćelije i usađivanje novog embriona nakon što je prethodna trudnoća već uspostavljena. Ako oba embriona nastave da se razvijaju, njihova stvarna starost razlikovala bi se zbog različitog vremena začeća.
Za ovaj fenomen kod ljudi postoje pojedinačni medicinski prikazi, ali je često teško sa sigurnošću potvrditi šta se dogodilo. Zbog toga je preciznije govoriti o izuzetno retkoj i teško dokazivoj pojavi, umesto navoditi pouzdan procenat ili tačan broj slučajeva u svetu.
U prikazu slučaja i pregledu literature, lekari su opisali trudnoću u kojoj je razlika u veličini plodova bila vidljiva već u prvom trimestru i održavala se tokom daljeg razvoja. Superfetaciju su predložili kao objašnjenje, uz napomenu da je konačan dokaz teško dobiti.
Kako trudnoća obično sprečava novo začeće
Da bi nastala nova trudnoća prirodnim putem, morala bi da se dogode tri koraka: oslobađanje nove jajne ćelije, njena oplodnja i usađivanje embriona u sluzokožu materice. Tokom trudnoće organizam stvara prepreke za sva tri procesa.
Hormonske promene obično zaustavljaju ovulaciju. Sluz u grliću materice postaje gušća i otežava prolazak spermatozoida, dok promenjena sluzokoža materice nije pripremljena za novo usađivanje embriona. Zato je spontana superfetacija malo verovatna i retka.
Opisani slučajevi često su povezani sa lečenjem neplodnosti i postupcima potpomognute oplodnje, koji mogu da zaobiđu neke prirodne prepreke. Ni kod ovih postupaka superfetacija nije očekivana ili česta pojava. Nije razjašnjeno kako u svakom pojedinačnom slučaju nastaje.
Postojanje dve materice nije neophodan uslov za superfetaciju. Definicija ove pojave obuhvata nastanak nove trudnoće u materici u kojoj se već razvija prethodno začeti embrion.
Razlika u veličini beba ne znači da su začete u različito vreme
Kada ultrazvuk pokaže da je jedan plod manji, lekari najpre razmatraju druga objašnjenja, uključujući zastoj u rastu i probleme sa funkcijom posteljice. Takođe, drugi embrion ponekad nije uočen na prvom pregledu, pa njegovo kasnije otkrivanje ne znači da je nastao naknadno.
Superfetaciju treba razlikovati i od superfekundacije. Kod superfekundacije dve jajne ćelije oslobođene tokom istog ciklusa oplode se nakon odvojenih polnih odnosa. Tu nije reč o novom začeću tokom već uspostavljene trudnoće.
Kako se prati trudnoća i planira porođaj
Ako postoji sumnja da su plodovi različite starosti, važno je pažljivo praćenje njihovog rasta i razvoja. Jedan od izazova jeste izbor vremena porođaja: kada je stariji plod dovoljno zreo, mlađem može biti potrebno još vremena za razvoj.
Carski rez može biti deo plana, ali odluka o načinu i vremenu porođaja zavisi od konkretnih nalaza i stanja majke i beba. Ne može se unapred tvrditi da je u svakom ovakvom slučaju carski rez obavezan.
Za trudnice ovaj fenomen nije razlog za svakodnevnu zabrinutost. Organizam veoma efikasno sprečava novo začeće tokom trudnoće, a mogućnost superfetacije smatra se zanemarljivo malom.
