„Toliko si ružna da ne možemo da te gledamo.“
Bila je to samo jedna od poruka koje je dobijala Milica Pavlović dok je išla u srednju školu.
„Slali su ih vršnjaci sa kojima sam išla u odeljenje. I onako sam bila nesigurna oko izgleda, povučena, stidljiva i zbunjena“, priseća se 27-godišnja devojka za BBC na srpskom.
O tim porukama nije govorila nikome.
„Ni roditeljima, ni nastavnicima. Mislila sam da ću da istrpim dok ne završim školu“, kaže Milica.
Njeno iskustvo jedan je od primera digitalnog nasilja u koje spadaju uvrede, pretnje, ucene, seksualno nasilje, uporno kontaktiranje, kontrolu partnera, objavljivanje privatnih fotografija bez pristanka ili stvaranje lažnog intimnog sadržaja pomoću veštačke inteligencije (AI).
Svaka osma devojka u Srbiji uzrasta od 16 do 29 godina dobila je pretnje ili ucene na internetu, dok se čak 60 odsto žrtava ne obraća policiji, pokazuje najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Iza uznemiravanja često stoje bivši partneri, poznanici ili vršnjaci, a strah od posledica i nepoverenje u institucije dodatno otežavaju prijavljivanje nasilja, ukazuju istraživači.
Iako se odvija u digitalnom prostoru, posledice takvog nasilja često se osećaju i van interneta.
Čak 89 odsto ispitanica koje su bile izložene digitalnom nasilju, kažu da je značajno uticalo na njihov život.
Neke su promenile ponašanje na društvenim mrežama, a druge ugasile naloge.
Za razliku od pojedinih evropskih država koje su uvele posebna krivična dela za određene oblike digitalnog nasilja, pravni sistem Srbije ga ne poznaje jedinstveno krivično delo.
„Krivični zakonik Srbije prepoznaje niz dela u digitalnom prostoru, iako nisu posebno definisana kao digitalno nasilje. Na primer, ugrožavanje sigurnosti, pretnje, uvrede ili druga krivična dela putem društvenih mreža, poruka ili komentara“, objašnjava advokatk Jelena Drndarević za BBC na srpskom.
Problem postoji kod neovlašćenog deljenja intimnih fotografija i snimaka.
„Takvo ponašanje trenutno nije posebno prepoznato kao zasebno krivično delo“, dodaje.
‘Bolno i teško’
Posledice digitalnog nasilja ne završavaju se kada se ekran ugasi.
Dok je bila srednjoškolka, Milica je odlazila kod psihologa zbog čestih napada panike.
„Kad bih pomislila da moram u školu, sledećeg jutra bih počela da se gušim“, priseća se.
Napad panike je iznenadni, intenzivan talas straha ili neprijatnosti.
„Prilično je bolno i teško iskustvo i ne prevazilazi se lako, posebno kad ste tinejdžerka“, kaže MIlica.
Deca i mladi spadaju među najizloženije korisnike digitalnih tehnologija, piše u istraživanju CeSID-a.
Čak 86 odsto dece u Srbiji koristi internet svakodnevno, podaci su platforme „Čuvam te“.
Među decom uzrasta od devet i deset godina taj procenat iznosi 65 odsto, dok gotovo svi tinejdžeri od 15 do 17 godina, njih 98 odsto, internetu pristupaju svakog dana, najčešće preko mobilnih telefona.
Digitalno nasilje može da ostavi ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žrtava, pokazuju istraživanja.
Među najčešće zabeleženim posledicama su anksioznost, depresivni simptomi, osećaj stida, narušeno samopouzdanje i povlačenje iz društvenog života.
Jedna od osnovnih karakteristika digitalnog nasilja jeste neograničenost u prostoru i vremenu, ukazuje CeSID.
Poseban izazov je brzina širenja sadržaja.
„Informacije, fotografije ili videozapisi za svega nekoliko minuta mogu da budu dostupni hiljadama ili milionima korisnika.
„Jednom objavljen sadržaj može da bude kopiran, sačuvan, podeljen na drugim platformama“, pišu istraživači.
Kome možete da se obratite za pomoć u Srbiji?
Više od polovine ispitanica, koje su doživele digitalno nasilje, nije preduzelo nijednu meru zaštite.
Digitalno nasilje se najčešće odvija na Instagramu i Facebooku, dok je počinilac u većini slučajeva nepoznat ili korisnik anonimnog profila, piše u istraživanju CeSID-a.
Ono najčešće ostaje u digitalnom prostoru, ali može biti povezano i sa fizičkim nasiljem.
U 88 odsto slučajeva nasilje je ostalo onlajn, dok je u osam predstavljalo nastavak prethodnog fizičkog nasilja, a u četiri odsto postojao je pokušaj da preraste u fizičko uznemiravanje, pokazuje istraživanje.
Podršku i savete možete da dobijete od specijalizovanih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava na internetu i organizacijama za zaštitu prava dece i žena cuvamte.gov.rs, kao i netpatrola.rs.
Direktno nadležnim državnim institucijama – Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije na 011/306-2000 ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal RS na mejl [email protected]
Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.
