Evropska konfederacija sindikata (ETUC), koja zastupa 45 miliona članova u 41 evropskoj zemlji, zatražila je da se menopauza zvanično prepozna u radnom zakonodavstvu Evropske unije. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Evropski parlament razmatra izveštaj koji menopauzu posmatra ne samo kao zdravstveno, već i kao ekonomsko, radno i društveno pitanje.
Zarade žena sve manje do četvrte godine nakon dijagnostikovanja menopauze
Menopauza se najčešće javlja između 45. i 55. godine života, a njeni simptomi mogu značajno da utiču na radnu sposobnost. Oko 30 odsto žena ima simptome koji im otežavaju rad, uključujući umor, poremećaje spavanja, valunge, bolove u zglobovima, anksioznost i poteškoće sa koncentracijom. Čak 85 odsto žena iskusi bar jedan od ovih simptoma.
Isabelle Schömann, zamenica generalnog sekretara ETUC, upozorava da važeći zakoni i dalje nedovoljno uzimaju u obzir zdravstvene rizike na radnom mestu koji pogađaju žene.
– Krajnje je vreme da zakoni stignu stvarnost današnje radne snage i rizike sa kojima se ona suočava – poručila je Schömann.
Istraživanje, na koje se konfederacija poziva, pokazalo je da su zarade žena u Norveškoj pale za 7,4 odsto do četvrte godine nakon dijagnostikovanja menopauze. Smanjenje radnog vremena, bolovanja i propuštene prilike za napredovanje u karijeri direktno su doprineli ovom padu prihoda.
Sindikati traže prilagođavanje uslova rada
U Evropskoj konfederaciji sindikata smatraju da je neophodno promeniti način na koji se radna mesta organizuju i regulišu kako bi se u obzir uzeli simptomi menopauze i njihove posledice po radni proces.
Među ključnim zahtevima sindikata nalaze se:
- Procene rizika na radnom mestu koje obuhvataju kontrolu temperature, ventilaciju i dostupnost odgovarajućih prostorija
- Fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće (na daljinu)
- Edukacija rukovodilaca i zaposlenih u sektoru za ljudske resurse (HR)
- Fizička prilagođavanja radnog prostora, poput ergonomske opreme i mogućnosti samostalne regulacije temperature.
Pored toga, konfederacija se zalaže da se sve mere, koje imaju veze sa menopauzom, pregovaraju sa sindikatima, kao i da zaposlenima na radnom mestu budu besplatno dostupni proizvodi za menstrualnu higijenu i ublažavanje tegoba u menopauzi.
– Način na koji je rad organizovan može u velikoj meri da utiče na to kako će se menopauza odraziti na žene – istakla je Schömann, dodajući da sindikati već pregovaraju o kolektivnim ugovorima koji uključuju fleksibilnije radne aranžmane.
Zahtev da menopauza dobije posebnu strategiju EU
Evropska komisija je u novembra 2025. godine objavila da ne planira posebnu strategiju EU posvećenu menopauzi, ali je ukazala na istraživačke projekte finansirane kroz programe Obzor 2020 i Obzor Evropa koji se bave njenim medicinskim i društvenim posledicama.
U martu je menopauza uključena u Strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2026–2030. Ona predviđa razmenu dobre prakse među državama članicama u borbi protiv menstrualnog i menopauzalnog siromaštva, kao i izradu studije (planirane za 2028. godinu) o ekonomskim i društvenim koristima smanjenja nejednakosti u zdravlju žena.
Međutim, tim merama se ne predlaže posebno zakonodavstvo kojim bi se precizno definisala radna prava žena u menopauzi.
Evropski parlament nastoji da ode korak dalje. Poslanica Lina Gálvez iz Španije pripremila je nacrt izveštaja pod nazivom „Menopauza izvan zdravstvenog pitanja: pretvaranje menopauze u ekonomski, radni i društveni prioritet“. O ovom izveštaju dodatno će se raspravljati na plenarnoj sednici sledeće godine.
Inače, nacrt poziva na donošenje posebne evropske strategije, širenje obima istraživanja, pokretanje javnih kampanja za suzbijanje stigme, bolju podršku na radnom mestu i lakši pristup zdravstvenoj zaštiti.
– Vreme je da se Evropska unija ozbiljno pozabavi menopauzom – poručila je Gálvez.
