Neki kažu da je osećaj sličan iznenadnom naletu duboke tuge, dok ga drugi upoređuju sa neobjašnjivom nostalgijom ili čežnjom za domom. Iznenadna pojava uznemirujućeg osećaja koji nastaje usled stimulacije bradavica neformalno je poznata kao sindrom tužnih bradavica (Sad Nipple Syndrome – SNS). Kod Sandre (28) ga može izazvati čak i nešto toliko svakodnevno kao što je oblačenje majice ili brisanje peškirom.
„Verovatno sam još bila dete kada sam prvi put primetila: ‘Zašto me dodirivanje bradavice rastužuje?'“, kaže Sandra. Taj osećaj pojavljivao se naizgled nasumično, a pošto nije znala kako da ga opiše, dugo ga je držala u tajnosti. Tek kada je krenula na fakultet, skupila je hrabrost da potraži objašnjenje na internetu. „Shvatila sam da nisam luda“, ističe ona.
Postoji neverovatan broj ljudi koji imaju isto iskustvo. Majke koje doje, pripadnici LGBTQ+ zajednice, ali i cisrodni muškarci godinama pokušavaju da pronađu objašnjenje za ovaj čudan fenomen.
Šta je zapravo sindrom tužnih bradavica?
Ljudi ovaj sindrom opisuju kao iznenadnu disforiju – dubok osećaj nesreće, nelagode, strepnje ili prisećanja na neku lošu uspomenu, koji se javlja odmah nakon stimulacije bradavica. Osećaj najčešće nestaje u roku od nekoliko minuta, ali može izazvati snažnu zbunjenost. Ukoliko dođe do dužeg trenja o odeću, može se pretvoriti u „duboku tugu i bol“.
U nedostatku zvanične kliničke dijagnoze, većina ljudi je za ovaj sindrom saznala preko drugih ljudi ili kroz razgovore na forumima, poput Reddita.
Šta se dešava u telu? (Hormonski koktel)
Sindrom tužnih bradavica još uvek nije zvanična medicinska dijagnoza i naučnih istraživanja je malo, ali svest o njegovom postojanju raste među zdravstvenim radnicima.
Dr Vladimir Kraus, sa Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo Univerziteta Pavla Jozefa Šafarika, objašnjava da je oksitocin (hormon ljubavi i bliskosti) verovatno uključen u proces: „Određene suptilne promene mogu dovesti do poremećaja u signalnom putu oksitocina i izazvati iznenadnu, veoma negativnu emocionalnu reakciju“.
Stručnjaci ističu da SNS ima neverovatne sličnosti sa još dva stanja: disforičnim refleksom otpuštanja mleka (D-MER), koji se javlja kod dojilja u trenutku nadolaženja mleka, i postkoitalnom disforijom (tuga nakon orgazma). Kod sva tri stanja ljudi opisuju gotovo identične senzacije.
Preovlađujuća teorija je da okidač predstavlja svojevrsni “hormonski koktel”, u kojem glavnu reč vode prolaktin i dopamin. Dopamin funkcioniše kao “čuvar” prolaktina. Budući da dopamin učestvuje u stabilizaciji raspoloženja, njegova neadekvatna aktivnost tokom ovog procesa može da izazove kratkotrajnu, ali snažnu nestabilnost raspoloženja.
Kako sebi pomoći?
Tehnike za ublažavanje simptoma uglavnom su eksperimentalne. Savetnica za dojenje Alija Makrina Hajz ističe da kod D-MER-a izuzetno pomaže terapija hladnoćom: ispijanje ledene vode ili stavljanje hladnih obloga na zadnji deo vrata. Još uvek se ispituje da li ista metoda efikasno rešava i SNS.
Uticaj ovog sindroma prevazilazi kratkotrajne neprijatne senzacije – on izaziva dubok stid. Mnogi su zbog neznanja razvili sopstvene teorije o uzrocima, sumnjajući u skrivene traume ili osećanja prema partneru.
Dr Dženifer Linkoln ističe da je u partnerskim odnosima otvorena komunikacija ključna: „Ovo nema veze sa vama i ne znači da vas partner odbacuje. Razgovarajte o tome van spavaće sobe“.
Već samo saznanje da ovo stanje ima ime, i da hiljade drugih ljudi proživljava istu stvar, donosi najveće olakšanje. „Sada jednostavno izbegavam bilo kakvu stimulaciju bradavica tokom seksa i to mi uopšte ne predstavlja problem“, kaže komičarka Salma Zaki, dok Sandra dodaje: „Najteže mi je bilo to što sam se osećala kao čudak, a sada znam da nisam jedina.“
