Mogu biti primarne, odnosno prisutne od početka života i sekundarne, kada se pojave u jednom trenutku nakon perioda uspešnog seksualnog funkcionisanja. Ako se tegobe javljaju u specifičnim okolnostima ove disfunkcije se nazivaju situacione.
Mogu biti i opšte, da ne zavise od okolnosti u kojima se odvija seksualna aktivnost, niti od partnera.
Profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Vasilije Topalov i dr Goran Marušić, autori obimnog udžbenika „Klinička seksologija“ posvetili su u knjizi između ostalog značajni prostor i seksualnoj disfunkciji gde kažu da muškarci postižu vrhunac seksualnog kapaciteta u kasnim tinejdžerskim godinama i da sa starenjem dolazi do postepenog smanjenja seksualne reakcije koja se odlikuje produženjem vremena potrebnog za postizanje pune erekcije i smanjenja efikasnosti psihičkih i taktilnih stimulansa.
„Priroda seksualne disfunkcije- smanjeni libido treba da upozori kliničara na tri moguća uzroka: endokrinopatiju, afektivni poremećaj ili neslaganje u odnosu. Svi muški pacijenti sa seksualnom disfunkcijom treba da se procene na osnovu psiholoških faktora, čak i u prisustvu očigledne organske etiologije.
Nasuprot tome prisustvo psihogenih uslova: anksioznost, ljutnja, krvica ili bračna nesloga ne treba tumačiti kao dokaz za jedinu primarnu uzročnost…“
PSIHOLOŠKI FAKTORI
Psihološki faktori koji se povezuju sa seksualnom disfunkcijom muškarca:
– Restriktivno vaspitanje, poremećeni porodični odnosi, traumatska rana seksualna iskustva, neadekvatna seksualna informacija i nesigurnost u psihoseksualnoj ulozi
– Nerazumna očekivanja, slučajni neuspeh, nesklad u vezi, disfunkcija partnera, oslabljena slika o sebi.
– Krivica, loša komunikacija, gubitak privlačnosti između partnera i oslabljena slika o sebi.
(Iz knjige „Klinička seksologija“)
KORONARNE BOLESTI I EREKTILNA DISFUNKCIJA
U poglavlju o erektilnoj disfunkciji u čijem se delu navodi da je etiologija koronarne bolesti i erektilne disfunkcije gotovo istovetna u preko 80% slučajeva i da se zbog toga što su penilni sudovi tanji od koronarnih krvnih sudova skleroza prvo manifestuje na njima i dovodi do erektilne disfunkcije.
Tek u narednom vremenskom periodu (3-5) godina skleroza zahvata i koronarne krvne sudove i javljaju se simptomi od strane srca. U sajlent periodu, kada samo postoji erektilna disfunkcija je zahtevno da se muškarci jave kardiologu radi dijagnostike zbog mogućnosti prevencije nastanka infarkta srca i iznenadne smrti.
Erektilna disfunkcija se danas smatra nezavisnim faktorom rizika za koronarnu bolest i šlog. Ovakve poruke su od neizmernog značaja pre svega za mušku populaciju.
(Iz recenzije Prof dr Vuka Sekulića)
Preuzeto sa: bgonline.rs
