Nema tu nekog posebnog uzbuđenja kad se to desi.
Ono, standardna jedna situacija.
Ali šta je to, ustvari, napad na ženu?
Napad na ženu u pravilu je napad na njeno telo.
Napad na telo može biti izražen u raznim formama.
Sve ima svoj početak. Uzrok, posledica i to.
Žensku decu se uči da (se) čuvaju. One uvek neki kurac čuvaju.
Čuvaj se. Pazi se. Ne uzimaj bombone od nepoznatog čike na ulici.
Onda joj obuku haljinicu, pa joj kažu da ne može tako da sedi, nije pristojno, neka pripazi malo. Nije dobro da joj se vide gaćice. Uvek umanjenice oko ženskog. Gaćice, haljinice, šnalice…
Onda čuvaj čast. Obraz se isto čuva od strane žena.
Čuvaj ovo, čuvaj ono. Čuvaj se ovog, čuvaj se onog.
Prezime ne mora i ne treba da čuva. Ionako nije njeno celi život. Čuvanje prezimena rezervisano je za nekog drugog.
Razumete da se žensko dete odgaja u atmosferi opasnosti? I sad to žensko dete treba da opstane očuvano u tom opasnom okruženju.
Muško dete niko ne uči da je njegovo telo sveto, da treba da ga čuva i pazi i njeguje i brine o njemu.
Muško telo se daje. Žensko telo mora da se nečim zasluži.
Kurac na izvolte i pička pod ključem. To je ta logika.
Sećam se jedne mlade žene kako je bila sretna kad pita sina (starost do 2 godine) di je ćuna?, a onda mali pokaže i onda oni svi viču braaavoooo.
Pitala sam je da li bi ćerku isto to učila. Rekla je da ne bi. I dodala -naravno.
Kurac kao igračka. Pička kao igračka, ali u tačno definiranim situacijama i okolnostima.
I tako prolaze dani, meseci i godine, to žensko dete raste u tom ženskom telu. I izrasta u tu neku ženu.
I desi se napad na to žensko telo.
Neko smatra da može, sme i dakako treba da je dira bez njenog znanja i pristanka.
I onda se ona oseća loše, nemoćno, blokirano i nesretno.
Ponovimo: ON DIRA NJU BEZ NJENOG ZNANJA I PRISTANKA, A ONA SE OSEĆA ZBOG TOGA LOŠE.
Ok.
Gde tačno smo sjebali nešto? Ko je zakazao i u kojem tačno trenutku se desio zajeb?
Žene imaju specifičan odnos prema svojim telima. Smatraju kako treba da ih čuvaju, kako njihovo telo treba da se zasluži, kako je rezervisano samo za tog jednog i u određenim okolnostima.
Žensko telo je pod stalnom kontrolom i tretmanom.
Ne pametujem nikom ništa. Ne delim savete, ograđujem se od toga.
Žene, kada vam neko bez pitanja i pristanka dira telo, imate nekoliko opcija. Od vašeg stava, sistema vrednosti, iskustva i preživljene traume zavisi kako ćete se osećati i poneti u toj situaciji.
Telo se po automatizmu brani. Način odbrane zavisi od gore navedenog.
Ako u tom trenutku mozak i telo skuže da će (lakše) preživeti, oni se povlače, bez pružanja otpora. Postoje i situacije kad otpora ima.
Ali ja bih da razmotrimo alternativne reakcije na neželjene dodire tela.
Možemo postaviti stvari tako da nepoznati on mene neželjeno dodiruje dok spavam u autobusu, a onda se ja probudim i uhvatim njega za kurac, npr.
Kako, recimo, to nije ženska reakcija i odgovor na pomenutu situaciju? Zašto nam jednostavno ruka ne krene u istom pravcu, na isti način?
Stav, pogled, sjaj u očima, osećaj straha i ugroženosti – to su stvari koje se osete. I druga strana to oseti.
Ovo nije priča o ‘meni se to ne može desiti’.
Ovo je priča o odnosu žena prema vlastitim telima i reakcijama na neželjeno diranje tih tela.
Ja bih da obrnemo ploču. Da obrnemo uloge.
Potpuno neprihvatljivo je osećati se loše, jer te neko dira bez pristanka.
Ne.
To nema i ne sme imati nikakve veze s tvojim osećajem lošim. Ali ima veze jer ti sama imaš takav stav o svom telu.
Čim postoji strah za telo, stid oko tela, skrivanje tela – što su svakako možda čak i glavne odrednice patrijarhata kao sistema – naravno da postoji i strah i stid oko diranja tog istog tela u okolnostima za koje smo naučene da nisu pravilne.
Čim je tu ‘pokrij glavu da ne napališ muškarca’, naravno da postoji strah i stid ako to telo vidi i/ili dodirne muškarac koji ne treba da ga vidi i/ili dodirne.
Žene se moraju oslobađati tereta, naučenog tereta, nametnutog tereta.
A to možemo jedino preodgojem nas i odgojem generacija koje dolaze.
